"Najzad robija"; "Vreme" br. 522
G. Brkiću, propustili ste osnovno pravilo novinarstva, da čujete i drugu stranu. Nemojte mi molim vas odgovoriti da je druga strana u inostranstvu. Postoji njen advokat, a i bliski prijatelji i saradnici. Vi to jednostavno niste hteli jer biste tako bili onemogućeni da napravite članak koji optužuje g. Stefanovića vešto spajajući iznošenje novca iz zemlje sa legalnim poslovanjem Informatike dd (pod legalnim podrazumevam zakone ove zemlje i zakone države Kipar u to vreme – 1991-95).
Niste naveli u članku vrlo bitne činjenice koje osvetljavaju u potpunosti ovaj problem.
1. Informatika dd tražila je bar za pola miliona maraka više para nego što se nalazi na Kipru. Sud nije uzeo u obzir moje svedočenje za pola miliona za koje 1000% znam da su regularno utrošeni za nabavku repromaterijala u vreme sankcija, i to za ustanovu od krucijalne važnosti za ovu zemlju. Kada navodite izvode iz sudskih spisa, zašto ne navedete da je g. Stefanović ponudio da vrati Informatici sve pare koje se nalaze na računu i koje pripadaju Informatici, naravno bez onih para kojih nema.
2. Sud je izvršio opstrukciju, ali ne time što je ispravno naložio da se dobiju tačni podaci koliko ima para na Kipru (što nije neostvarivo), već što nije naložio organima gonjenja i veštacima da tačno ustanove potraživanja. Pa bar se to može ustanoviti u Narodnoj banci. Nijedan iznos iz ove zemlje, bilo da je išao doznakom bilo da je išao u gotovini, nije išao bez znanja i odobrenja NBJ-a. Uparenjem sa carinski overenim fakturama o uvozu robe može se ustanoviti tačna razlika para koja je ostala na Kipru. Sud to nije ustanovio. Razlog je možda bio i taj što bi se time otkrile i malverzacije sadašnjih rukovodilaca firme.
3. Ceo postupak je u stvari sukob između dve struje rukovodilaca bivše društvene firme oko vlasti, odnosno pridobijanja akcija od akcionara (taj film u ovoj zemlji gledamo već više godina, a ja mu ne vidim kraj, jer kad se deli ničije ili svačije, svi smatraju da imaju pravo bar na duplo nego što je moguće). Da je ovo tačno potvrđuje i način na koji su današnji rukovodioci firme otkupljivali i otkupljuju deonice od svojih podređenih radnika-akcionara.
Osvajači vlasti 1995. godine sa g. Slobodanom Srećkovićem na čelu napakovali su kao osvetu rukovodiocu suprotne strane g. Stefanoviću otimanje prava, a Vi, g. Brkiću, ne pominjete nijednog momenta da je nova rukovodeća ekipa nalog za isplatu para sa Kipra dala na ime privatnog računa u stranoj banci. Sjaši Kipar da uzjašu Sejšeli! Bravo!
4. Što se tiče političke lojalnosti, ona je potpuno suprotna od onoga kako odiše članak. G. Stefanović je učesnik demonstracija 1991. i šetao je (zajedno sa mnom) 1996, a da ne pominjem ostale aktivnosti. Naravno, nije ništa razbijao, a kao ozbiljan poslovan čovek nije bio aktivan član nijedne partije jer je smatrao da se posluje umećem a ne politikom, kao sadašnji rukovodilac g. Srećković koji je uvek bio politički aktivan, naravno na "pravoj strani". Tako je i doživeo da ga se ratosiljaju iz Elektronske industrije, posle toga iz Lola korporacije, a verovatno će tako upropastiti i Informatiku.
5. Sve ovo potonje opravdava g. Stefanovića što se sklonio, jer presuda prvostepenog suda pokazuje da bi u svakom slučaju bio tužen i osuđen jer bar onih pola miliona nema sigurno na Kipru. Naime, kazna je ista i za 2,5$ i za pola miliona DEM. Jako bih se radovao da je sud naložio da g. Stefanović doznači iznos koji Informatika stvarno potražuje od Kipra na račun pod kontrolom NBJ-a, jer tako bi i moj akcionarski budžet bio teži za 0,8% od vraćenih para.
Milan Martić, Beograd,
vlasnik akcija Informatike dd u visini 0,8% (Bar se nadam!)
P.S. Nakon zaključenja ovog broja na adresu Redakcije stigla su pisma
sličnog sadržaja koje su poslali Olivera Popović, akcionar AD
Informatika Bg i Radislav Đurđević, koji se predstavio kao vlasnik
akcija AD Informatika za koje više ne dobija dividende.
Odgovor našeg saradnika u idućem broju
O izbornom uspehu SSJ-a
"Nedelja" i "Ljudi i vreme";
"Vreme" br. 522
Pročitao sam, u broju 522 vašeg časopisa, kratak članak g. Srđana Bogosavljevića pod naslovom "Pobeda SSJ – neuspeh predviđanja", a takođe izjavu g. Miodraga Vujovića, vlasnika TV Palme, o tome da će on, u slučaju da novi izbori budu raspisani već u toku ove godine, uzeti svu vlast u svoje ruke. Imao bih, u vezi s tim, neka zapažanja.
Vidi se, na osnovu rezultata decembarskih izbora, da biračko telo SSJ-a ima, zavisno od krajeva Srbije, velike uspone i padove, veće nego druge stranke. U Jagodini je SSJ dobio skoro 20% glasova, što je tri do četiri puta vrednost njenog proseka za Srbiju; u Kragujevcu je dobio blizu 10%, što odgovara skoro dvostrukom proseku, ali je u Valjevu i Užicu tek oko trećine proseka (ispod 2%). Za SSJ odnos najvećeg i najmanjeg procenta iznosi, dakle, više od 10:1. Baš lep primer "jedinstva"! U poređenju s tim, DOS ima daleko ravnomernije raspoređeno glasačko telo; odnos između mesta gde je osvojio najveći procenat (oko 80% u Subotici) i mesta gde je prošao najslabije (53% u Leskovcu) jeste 1,5:1. Postavlja se pitanje šta je učinilo da procenat glasača SSJ-a bude tako veliki u Jagodini, pa donekle i u Kragujevcu. Odgovor leži, mislim, u činjenici da je Pomoravlje bilo središte Srpske seljačke stranke, koja je bila dosta jaka i na području Kragujevca i koja se priključila SSJ-u; njena politička infrastruktura sigurno je dosta pomogla novom SSJ-u, nastalom iz stapanja s njom i s Ujedinjenom penzionerskom strankom. Nisam ubeđen da su za SSJ glasale i neke razočarane pristalice SRS-a, jer je ova stranka sačuvala svoje glasačko telo od 24. septembra. Sve u svemu, ako su pristalice SSJ-a glasale za "nekompromitovanu agresivnost", kako kaže g. Bogosavljević, dobar udeo uz agresivnost imale su seljačka tvrdoglavost i penzionerska ogorčenost.
Što se tiče izjave g. Vujovića da bi na izborima ove godine sigurno osvojio celu vlast (celokupni SSJ tek je prešao izborni cenzus), podsetio bih na predizbornu parolu Srpske radikalne stranke, ispisivanu letos po beogradskim zidovima: "Danas Zemun, sutra cela Srbija." Znamo kako je na septembarskim lokalnim izborima ta stranka prošla.
Ilija Lukačević, Beograd
Odbrana Smrdigrada
"Raskid sa Beogradom"; "Vreme"
br. 521
U tekstu "Raskid sa Beogradom" Škeljzen Malići evocira uspomene: "Kad je 24. marta 1999. Havijer Solana izdao naredbu da se bombarduje Beograd, radovao sam se što je, eto, pravedna odmazda najzad udarila tamo gde je trebala da se usmeri od samog početka. Srbija nije kaznjavana samo zbog Kosova, već i za rat u Hrvatskoj i Bosni."
Sve što je lepo kratko traje, gospodine Malići, zaista je grehota kad
jedna tako krasna alijansa kapitulira nakon dva i po meseca humanitarnog
rada, ali ako ste Vi osetili zluradost, pardon radost, povodom svečanog
početka bombardovanja, koliko mora da su se radovali drugi, oni koji su
osvetoljubivi. Jer, prema Vašem svedočenju [u "Feralu", potom
i u "Vremenu"], Vi baš i nemate smisla za osvetu: "Da sam po karakteru osvetoljubiv, rekao bih da Beograd zaslužuje
sudbinu Sodome i Gomore. Ali pošto nisam, u sebi kažem prekorno: ko je
kriv onima koji do sada nisu napustili Beograd i Srbiju, tu lopovsku i zločinačku
jazbinu? Kada se sve to desilo, kada su me neki drugovi zvali iz Beograda,
ja sam se trudio da razgovaram normalno, ali nisam mogao odoleti predstavi
kužnog, grada, da oni, moji drugovi, žive tamo u tom da prostite na
izrazu, smradu, usred 'target orgija' , hiopkrizije tobožnje 'nevinosti'
, 'šta smo mi bogu skrivili', iz kojeg provejava najciničniji rasizam
prema Albancima, budući da oni, navodno, 'pojma nemaju šta se tamo na
Kosovu dešava' niti ih se najmanje 'tiče' šta njihova država i režim
čine na Kosovu. Ja se i danas sramim Beograda i imam osećaj da više u
njega neću kročiti dok ga se debelo ne kontaminira."
Kročite ili ne kročite, kako vam drago. Ako ste još kivni na nas zato što nismo vezali eksploziv oko struka i što se nismo zaleteli u ogradu Belog dvora, onda nemojte da kročite. Ako ne možete da pređete preko toga što nismo izvršili atentat na predsednika dok je govorio u Sava-centru, kaznite nas doživotnim nekročavanjem.
Ali, vratimo se vašoj radosti. Ako se neko raduje bombardovanju, mora znati da bombe mogu ubiti neko dete, bolesnika u Železničkoj bolnici, od rakete mogu stradati mladi koji sede u kolima i čekaju da se upali zeleno na uglu Nemanjine i Kneza Miloša...
Na njih se Vi baš i ljutite? Na te koji se vozikaju dok na Kosovu Albanci stradaju od srpskog zuluma? Mislite da su bombe na glavu ono što pripada omladini zato što u znak protivljenja režimu nije emigrirala?!
Šta biste Vi učinili da ste na mestu prosečnog Beograđanina, kako biste se Vi poneli kao građanin Smrdigrada? Otišli biste u Peštu da preko dobrotvora ublažavate humanitarnu katastrofu? To je vrlo prijatno, sve te kancelarije, džipovi, i nadasve osećaj da se radi nešto u stilu majke Tereze. Ali, time nismo mogli da se bavimo svi. Tačnije, mogao je malo ko, Sorosu ne treba pet miliona saradnika.
Ne mislim da je bilo ko bio obavezan da se zbog neslaganja sa Miloševićevom politikom a u svrhu očuvanja vlastite moralne čistote iseli iz Jugoslavije; znam dosta ljudi koji su to učinili, ali bih Vas podsetio da iz Jugoslavije nije bilo baš tako lako otići: građani Srbije nisu bili dobrodošli nigde, ni kao turisti, kamoli kao ljudi koji bi zatražili politički azil.
Ali, zašto ja opravdavam one koji nisu otišli? Niko nije bio dužan da emigrira. Tačka.
Vaša radost glede bombradovanja Beograda i Srbije jeste podizanje
krvne osvete na razinu međunarodnih odnosa: arhaični, odbačeni način
odmazde slavite kao princip međunarodne pravde. Napravili ste, doduše,
simpatičan pledoaje: "Ako je
NATO u slučaju Kosova, kao uostalom i u Bosni, postupao kao svetski
policiajac, to nije bilo tek tako, što je zapadna alijansa tek tako zaželela
da upotrebi moć i silu [hm...],
već zato da bi i u međunarodnim odnosima, kao i u običnom životu,
trebalo da postoje snage reda i mira koje kažnjavaju zločine."
Da, g. Malići, lepo je kad se pozna krivda pravda, prijatno je gledati kad zločinac dolija, ali zar vam se ne čini odveć komotnim proglasiti kompletno stanovništvo neke države zločincem?
Neću se povesti za Vašim rezonom, neću reći – kad se ne može živeti sa Škeljzenom Malićijem, kako li je tek sa ostalim Albancima! Iz ovoga što ste napisali neću zaključiti da su se svi Albanci radovali bombardovanju Beograda. Neki verovatno jesu, neki verovatno nisu. Ne znam. Jedino o Vama imam crno na belo.
Ljubomir Živkov
Grčki gladijatori
"Novogodišnje naricaljke",
"Vreme" br. 521
Moram da priznam da sam jedan od onih čitalaca kulturne rubrike "Vremena" koji prvo potraže tekst Maje Uzelac – njeni stavovi potvrđuju moju tezu da tura pića u bircuzu kod komšije košta koliko bioskopska karta, a neuporedivo je bolji provod od sedenja u salama gde, kako narečena dama iz broja u broj ponavlja, prikazuju sve same gluposti. Nisam, međutim, mogao da ne zapazim jedno zanimljivo tumačenje u njenoj retrospektivi svetskog filma u 2000. godini: "Pre svega, nije nas zaobišla američka predizborna kampanja za demokrate u vidu 'neprolaznih antičkih vrednosti' 'Gladijatora' Ridlija Skota. Prebacivanje u davnu prošlost, naročito međ' uvažene Grke, uvek je davalo na važnosti svakoj klimavoj tezi."
Da se razumemo, ja sam prost i neuk čovek, ali sam spreman da se kladim da su borbe gladijatora izum Rimske imperije, dok su se stari Grci zabavljali na znatno civilizovaniji i pitomiji način – na Olimpijskim igrama. Uz puno razumevanje za mogućnost da je gospođa Uzelac ove dve antičke tradicije nehotice pobrkala, posavetovao bih je da ubuduće, pre nego što krene da svojim tuđicama obogaćenim stilom zlostavlja čitaoce uglednog nedeljnika pljujući sve što vidi na velikom platnu, prelista neku enciklopediju ili, ako joj je to mrsko, bar okrene broj 9812, onaj za razna obaveštenja.
S poštovanjem,
Petar A. Živković, Beograd
Objašnjenje čitaocima
“Šta dalje”, Pošta Vremena br. 522
Slažem se da je novogodišnji kalendar, ovako odštampan, malo nepregledan. Naravno, nije nam bila namera da zbunimo čitaoce i dozvolimo im da se izgube u vremenu – ovako odštampan kalendar posledica je grešaka, što pri razvijanju grafičkog filma, što pri kasnijem razvijanju štamparskih ploča sa kojih se štampa. Dakle, kao i obično, u pitanju je bio nepovoljan sled događaja. Izvinjavamo se čitaocima zbog ovog propusta. Ispravnu verziju, koju možete odštampati i u boji, možete naći na internet sajtu "Vremena": www.vreme.com/gcv.
Inače, Grafički Centar Vreme stalno radi na poboljšavanju svojih usluga i svog osnovnog proizvoda – nedeljnika "Vreme", čemu doprinosi i nova oprema za pripremu kolor štampe, koju smo upravo nabavili.
Ivan Hrašovec
