"Najzad robija"; "Vreme" br. 522
G. Brki�u, propustili ste osnovno pravilo novinarstva, da �ujete i drugu stranu. Nemojte mi molim vas odgovoriti da je druga strana u inostranstvu. Postoji njen advokat, a i bliski prijatelji i saradnici. Vi to jednostavno niste hteli jer biste tako bili onemogu�eni da napravite �lanak koji optu�uje g. Stefanovi�a ve�to spajaju�i izno�enje novca iz zemlje sa legalnim poslovanjem Informatike dd (pod legalnim podrazumevam zakone ove zemlje i zakone dr�ave Kipar u to vreme � 1991-95).
Niste naveli u �lanku vrlo bitne �injenice koje osvetljavaju u potpunosti ovaj problem.
1. Informatika dd tra�ila je bar za pola miliona maraka vi�e para nego �to se nalazi na Kipru. Sud nije uzeo u obzir moje svedo�enje za pola miliona za koje 1000% znam da su regularno utro�eni za nabavku repromaterijala u vreme sankcija, i to za ustanovu od krucijalne va�nosti za ovu zemlju. Kada navodite izvode iz sudskih spisa, za�to ne navedete da je g. Stefanovi� ponudio da vrati Informatici sve pare koje se nalaze na ra�unu i koje pripadaju Informatici, naravno bez onih para kojih nema.
2. Sud je izvr�io opstrukciju, ali ne time �to je ispravno nalo�io da se dobiju ta�ni podaci koliko ima para na Kipru (�to nije neostvarivo), ve� �to nije nalo�io organima gonjenja i ve�tacima da ta�no ustanove potra�ivanja. Pa bar se to mo�e ustanoviti u Narodnoj banci. Nijedan iznos iz ove zemlje, bilo da je i�ao doznakom bilo da je i�ao u gotovini, nije i�ao bez znanja i odobrenja NBJ-a. Uparenjem sa carinski overenim fakturama o uvozu robe mo�e se ustanoviti ta�na razlika para koja je ostala na Kipru. Sud to nije ustanovio. Razlog je mo�da bio i taj �to bi se time otkrile i malverzacije sada�njih rukovodilaca firme.
3. Ceo postupak je u stvari sukob izme�u dve struje rukovodilaca biv�e dru�tvene firme oko vlasti, odnosno pridobijanja akcija od akcionara (taj film u ovoj zemlji gledamo ve� vi�e godina, a ja mu ne vidim kraj, jer kad se deli ni�ije ili sva�ije, svi smatraju da imaju pravo bar na duplo nego �to je mogu�e). Da je ovo ta�no potvr�uje i na�in na koji su dana�nji rukovodioci firme otkupljivali i otkupljuju deonice od svojih podre�enih radnika-akcionara.
Osvaja�i vlasti 1995. godine sa g. Slobodanom Sre�kovi�em na �elu napakovali su kao osvetu rukovodiocu suprotne strane g. Stefanovi�u otimanje prava, a Vi, g. Brki�u, ne pominjete nijednog momenta da je nova rukovode�a ekipa nalog za isplatu para sa Kipra dala na ime privatnog ra�una u stranoj banci. Sja�i Kipar da uzja�u Sej�eli! Bravo!
4. �to se ti�e politi�ke lojalnosti, ona je potpuno suprotna od onoga kako odi�e �lanak. G. Stefanovi� je u�esnik demonstracija 1991. i �etao je (zajedno sa mnom) 1996, a da ne pominjem ostale aktivnosti. Naravno, nije ni�ta razbijao, a kao ozbiljan poslovan �ovek nije bio aktivan �lan nijedne partije jer je smatrao da se posluje ume�em a ne politikom, kao sada�nji rukovodilac g. Sre�kovi� koji je uvek bio politi�ki aktivan, naravno na "pravoj strani". Tako je i do�iveo da ga se ratosiljaju iz Elektronske industrije, posle toga iz Lola korporacije, a verovatno �e tako upropastiti i Informatiku.
5. Sve ovo potonje opravdava g. Stefanovi�a �to se sklonio, jer presuda prvostepenog suda pokazuje da bi u svakom slu�aju bio tu�en i osu�en jer bar onih pola miliona nema sigurno na Kipru. Naime, kazna je ista i za 2,5$ i za pola miliona DEM. Jako bih se radovao da je sud nalo�io da g. Stefanovi� dozna�i iznos koji Informatika stvarno potra�uje od Kipra na ra�un pod kontrolom NBJ-a, jer tako bi i moj akcionarski bud�et bio te�i za 0,8% od vra�enih para.
Milan Marti�, Beograd,
vlasnik akcija Informatike dd u visini 0,8% (Bar se nadam!)
P.S. Nakon zaklju�enja ovog broja na adresu Redakcije stigla su pisma
sli�nog sadr�aja koje su poslali Olivera Popovi�, akcionar AD
Informatika Bg i Radislav �ur�evi�, koji se predstavio kao vlasnik
akcija AD Informatika za koje vi�e ne dobija dividende.
Odgovor na�eg saradnika u idu�em broju
O izbornom uspehu SSJ-a
"Nedelja" i "Ljudi i vreme";
"Vreme" br. 522
Pro�itao sam, u broju 522 va�eg �asopisa, kratak �lanak g. Sr�ana Bogosavljevi�a pod naslovom "Pobeda SSJ � neuspeh predvi�anja", a tako�e izjavu g. Miodraga Vujovi�a, vlasnika TV Palme, o tome da �e on, u slu�aju da novi izbori budu raspisani ve� u toku ove godine, uzeti svu vlast u svoje ruke. Imao bih, u vezi s tim, neka zapa�anja.
Vidi se, na osnovu rezultata decembarskih izbora, da bira�ko telo SSJ-a ima, zavisno od krajeva Srbije, velike uspone i padove, ve�e nego druge stranke. U Jagodini je SSJ dobio skoro 20% glasova, �to je tri do �etiri puta vrednost njenog proseka za Srbiju; u Kragujevcu je dobio blizu 10%, �to odgovara skoro dvostrukom proseku, ali je u Valjevu i U�icu tek oko tre�ine proseka (ispod 2%). Za SSJ odnos najve�eg i najmanjeg procenta iznosi, dakle, vi�e od 10:1. Ba� lep primer "jedinstva"! U pore�enju s tim, DOS ima daleko ravnomernije raspore�eno glasa�ko telo; odnos izme�u mesta gde je osvojio najve�i procenat (oko 80% u Subotici) i mesta gde je pro�ao najslabije (53% u Leskovcu) jeste 1,5:1. Postavlja se pitanje �ta je u�inilo da procenat glasa�a SSJ-a bude tako veliki u Jagodini, pa donekle i u Kragujevcu. Odgovor le�i, mislim, u �injenici da je Pomoravlje bilo sredi�te Srpske selja�ke stranke, koja je bila dosta jaka i na podru�ju Kragujevca i koja se priklju�ila SSJ-u; njena politi�ka infrastruktura sigurno je dosta pomogla novom SSJ-u, nastalom iz stapanja s njom i s Ujedinjenom penzionerskom strankom. Nisam ube�en da su za SSJ glasale i neke razo�arane pristalice SRS-a, jer je ova stranka sa�uvala svoje glasa�ko telo od 24. septembra. Sve u svemu, ako su pristalice SSJ-a glasale za "nekompromitovanu agresivnost", kako ka�e g. Bogosavljevi�, dobar udeo uz agresivnost imale su selja�ka tvrdoglavost i penzionerska ogor�enost.
�to se ti�e izjave g. Vujovi�a da bi na izborima ove godine sigurno osvojio celu vlast (celokupni SSJ tek je pre�ao izborni cenzus), podsetio bih na predizbornu parolu Srpske radikalne stranke, ispisivanu letos po beogradskim zidovima: "Danas Zemun, sutra cela Srbija." Znamo kako je na septembarskim lokalnim izborima ta stranka pro�la.
Ilija Luka�evi�, Beograd
Odbrana Smrdigrada
"Raskid sa Beogradom"; "Vreme"
br. 521
U tekstu "Raskid sa Beogradom" �keljzen Mali�i evocira uspomene: "Kad je 24. marta 1999. Havijer Solana izdao naredbu da se bombarduje Beograd, radovao sam se �to je, eto, pravedna odmazda najzad udarila tamo gde je trebala da se usmeri od samog po�etka. Srbija nije kaznjavana samo zbog Kosova, ve� i za rat u Hrvatskoj i Bosni."
Sve �to je lepo kratko traje, gospodine Mali�i, zaista je grehota kad
jedna tako krasna alijansa kapitulira nakon dva i po meseca humanitarnog
rada, ali ako ste Vi osetili zluradost, pardon radost, povodom sve�anog
po�etka bombardovanja, koliko mora da su se radovali drugi, oni koji su
osvetoljubivi. Jer, prema Va�em svedo�enju [u "Feralu", potom
i u "Vremenu"], Vi ba� i nemate smisla za osvetu: "Da sam po karakteru osvetoljubiv, rekao bih da Beograd zaslu�uje
sudbinu Sodome i Gomore. Ali po�to nisam, u sebi ka�em prekorno: ko je
kriv onima koji do sada nisu napustili Beograd i Srbiju, tu lopovsku i zlo�ina�ku
jazbinu? Kada se sve to desilo, kada su me neki drugovi zvali iz Beograda,
ja sam se trudio da razgovaram normalno, ali nisam mogao odoleti predstavi
ku�nog, grada, da oni, moji drugovi, �ive tamo u tom da prostite na
izrazu, smradu, usred 'target orgija' , hiopkrizije tobo�nje 'nevinosti'
, '�ta smo mi bogu skrivili', iz kojeg provejava najcini�niji rasizam
prema Albancima, budu�i da oni, navodno, 'pojma nemaju �ta se tamo na
Kosovu de�ava' niti ih se najmanje 'ti�e' �ta njihova dr�ava i re�im
�ine na Kosovu. Ja se i danas sramim Beograda i imam ose�aj da vi�e u
njega ne�u kro�iti dok ga se debelo ne kontaminira."
Kro�ite ili ne kro�ite, kako vam drago. Ako ste jo� kivni na nas zato �to nismo vezali eksploziv oko struka i �to se nismo zaleteli u ogradu Belog dvora, onda nemojte da kro�ite. Ako ne mo�ete da pre�ete preko toga �to nismo izvr�ili atentat na predsednika dok je govorio u Sava-centru, kaznite nas do�ivotnim nekro�avanjem.
Ali, vratimo se va�oj radosti. Ako se neko raduje bombardovanju, mora znati da bombe mogu ubiti neko dete, bolesnika u �elezni�koj bolnici, od rakete mogu stradati mladi koji sede u kolima i �ekaju da se upali zeleno na uglu Nemanjine i Kneza Milo�a...
Na njih se Vi ba� i ljutite? Na te koji se vozikaju dok na Kosovu Albanci stradaju od srpskog zuluma? Mislite da su bombe na glavu ono �to pripada omladini zato �to u znak protivljenja re�imu nije emigrirala?!
�ta biste Vi u�inili da ste na mestu prose�nog Beogra�anina, kako biste se Vi poneli kao gra�anin Smrdigrada? Oti�li biste u Pe�tu da preko dobrotvora ubla�avate humanitarnu katastrofu? To je vrlo prijatno, sve te kancelarije, d�ipovi, i nadasve ose�aj da se radi ne�to u stilu majke Tereze. Ali, time nismo mogli da se bavimo svi. Ta�nije, mogao je malo ko, Sorosu ne treba pet miliona saradnika.
Ne mislim da je bilo ko bio obavezan da se zbog neslaganja sa Milo�evi�evom politikom a u svrhu o�uvanja vlastite moralne �istote iseli iz Jugoslavije; znam dosta ljudi koji su to u�inili, ali bih Vas podsetio da iz Jugoslavije nije bilo ba� tako lako oti�i: gra�ani Srbije nisu bili dobrodo�li nigde, ni kao turisti, kamoli kao ljudi koji bi zatra�ili politi�ki azil.
Ali, za�to ja opravdavam one koji nisu oti�li? Niko nije bio du�an da emigrira. Ta�ka.
Va�a radost glede bombradovanja Beograda i Srbije jeste podizanje
krvne osvete na razinu me�unarodnih odnosa: arhai�ni, odba�eni na�in
odmazde slavite kao princip me�unarodne pravde. Napravili ste, dodu�e,
simpati�an pledoaje: "Ako je
NATO u slu�aju Kosova, kao uostalom i u Bosni, postupao kao svetski
policiajac, to nije bilo tek tako, �to je zapadna alijansa tek tako za�elela
da upotrebi mo� i silu [hm...],
ve� zato da bi i u me�unarodnim odnosima, kao i u obi�nom �ivotu,
trebalo da postoje snage reda i mira koje ka�njavaju zlo�ine."
Da, g. Mali�i, lepo je kad se pozna krivda pravda, prijatno je gledati kad zlo�inac dolija, ali zar vam se ne �ini odve� komotnim proglasiti kompletno stanovni�tvo neke dr�ave zlo�incem?
Ne�u se povesti za Va�im rezonom, ne�u re�i � kad se ne mo�e �iveti sa �keljzenom Mali�ijem, kako li je tek sa ostalim Albancima! Iz ovoga �to ste napisali ne�u zaklju�iti da su se svi Albanci radovali bombardovanju Beograda. Neki verovatno jesu, neki verovatno nisu. Ne znam. Jedino o Vama imam crno na belo.
Ljubomir �ivkov
Gr�ki gladijatori
"Novogodi�nje naricaljke",
"Vreme" br. 521
Moram da priznam da sam jedan od onih �italaca kulturne rubrike "Vremena" koji prvo potra�e tekst Maje Uzelac � njeni stavovi potvr�uju moju tezu da tura pi�a u bircuzu kod kom�ije ko�ta koliko bioskopska karta, a neuporedivo je bolji provod od sedenja u salama gde, kako nare�ena dama iz broja u broj ponavlja, prikazuju sve same gluposti. Nisam, me�utim, mogao da ne zapazim jedno zanimljivo tuma�enje u njenoj retrospektivi svetskog filma u 2000. godini: "Pre svega, nije nas zaobi�la ameri�ka predizborna kampanja za demokrate u vidu 'neprolaznih anti�kih vrednosti' 'Gladijatora' Ridlija Skota. Prebacivanje u davnu pro�lost, naro�ito me�' uva�ene Grke, uvek je davalo na va�nosti svakoj klimavoj tezi."
Da se razumemo, ja sam prost i neuk �ovek, ali sam spreman da se kladim da su borbe gladijatora izum Rimske imperije, dok su se stari Grci zabavljali na znatno civilizovaniji i pitomiji na�in � na Olimpijskim igrama. Uz puno razumevanje za mogu�nost da je gospo�a Uzelac ove dve anti�ke tradicije nehotice pobrkala, posavetovao bih je da ubudu�e, pre nego �to krene da svojim tu�icama oboga�enim stilom zlostavlja �itaoce uglednog nedeljnika pljuju�i sve �to vidi na velikom platnu, prelista neku enciklopediju ili, ako joj je to mrsko, bar okrene broj 9812, onaj za razna obave�tenja.
S po�tovanjem,
Petar A. �ivkovi�, Beograd
Obja�njenje �itaocima
��ta dalje�, Po�ta Vremena br. 522
Sla�em se da je novogodi�nji kalendar, ovako od�tampan, malo nepregledan. Naravno, nije nam bila namera da zbunimo �itaoce i dozvolimo im da se izgube u vremenu � ovako od�tampan kalendar posledica je gre�aka, �to pri razvijanju grafi�kog filma, �to pri kasnijem razvijanju �tamparskih plo�a sa kojih se �tampa. Dakle, kao i obi�no, u pitanju je bio nepovoljan sled doga�aja. Izvinjavamo se �itaocima zbog ovog propusta. Ispravnu verziju, koju mo�ete od�tampati i u boji, mo�ete na�i na internet sajtu "Vremena": www.vreme.com/gcv.
Ina�e, Grafi�ki Centar Vreme stalno radi na pobolj�avanju svojih usluga i svog osnovnog proizvoda � nedeljnika "Vreme", �emu doprinosi i nova oprema za pripremu kolor �tampe, koju smo upravo nabavili.
Ivan Hra�ovec
