Vreme broj 526, 1.februar 2001.

Srbija je u poziciji bankrotiranog du�nika kojem svetski poverioci slabo veruju, misle da jo� negde ne�to krije i tra�e da hitno isplati sve dugove s kamatama pod pretnjom du�ni�kog ropstva

U svom poslednjem predizbornom govoru biv�i predsednik bacio je neku vrstu kletve na svoju zemlju koja �e se, pretio je i proricao, bez njega raspadati, du�mani �e je �erupati, doma�i izdajnici �e im pomagati i na kraju �e narod ropstva i bede dopadnuti. Malo je tebalo da on sam sve to ostvari, a otkad je oti�ao zemlja je krenula drugim putem, ali ima jo� pone�ega �ime se zluradost mo�e nahraniti i ute�iti.

Srbija (Jugoslavija) vratila se u me�unarodne institucije, ali malo kao i da nije. Postala je punopravna u svemu, ali joj se nekako preporu�uje da se za sada ne poziva ni na kakva prava, nego da samo ispunjava obaveze. U Beograd je dolazila ha�ka tu�iteljica da se raspita za zdravlje svojih mogu�ih mu�terija i lepo objasnila da ona radi u najboljem srpskom interesu, po�to ne sme biti kolektivne krivice, pa joj zato treba predati poznate pojedince. Ispada da se nove vlasti, iz �iste gluposti ili zaljubljenosti u svoje protivnike, uste�u da prihvate ovu uslugu.

S druge strane, albanski ekstremisti raspucali su se po ju�noj Srbiji iz oru�ja koje im je NATO onako uspe�no oduzeo. Morali su da se pobune jer ne mogu vi�e da trpe srpski zulum koji im ne priznaje ni osnovno ljudsko pravo da ubiju vojnika kad im se na�e na ni�anu. KFOR, odnosno NATO, ne mo�e da ih spre�i, ili ne�e, ili je suvi�e rizi�no, ili politi�ki nezgodno, a od Srbije se o�ekuje da bude uzdr�ana i po�tuje neki ugovor po kojem ispada da vojnici mogu samo mirno da nastave da ginu na teritoriji vlastite dr�ave.

Oni koje Hag tra�i zbog njihovih individualnih krivica nisu vi�e na vlasti, a ovi novi su priznati i pohvaljeni. Ali, oni i dalje nemaju pravo da �tite zemlju od nasilja onako kako bi to radila svaka dr�ava. Srbija je, dakle, jo� pod hipotekom iz vremena Milo�evi�a, du�na je da toleri�e albansku separatisti�ku gerilu, da o njoj brine vi�e nego o �ivotima svojih vojnika, da pokazuje neko razumevanje za svakoga osim za sebe samu i �ta je onda sve to ako ne dokaz da svet veruje upravo u kolektivnu krivicu.

To da je sud u Hagu veliko �istili�te od kolektivne krivice je bajka.

Predstava o toj krivici je stvorena i traja�e jo� dugo bez obzira na to ho�e li Milo�evi� biti izru�en. Insistiranje na tom izru�enju predstavlja zapravo dodatno ka�njavanje i poni�avanje Srbije i novih vlasti, �to je opet dokaz vere u kolektivnu krivicu. Zato je, izgleda, va�nije da mu se sudi u Hagu nego kakva bi bila kazna i za �ta bi bio optu�en.

Ako Srbija ka�e da je Milo�evi� pre svega kriv pred svojim narodom, Hag �e re�i da je to manje va�no u odnosu na ono za �ta je kriv pred drugima, uklju�uju�i i NATO. Kao �to ka�e gospo�a Del Ponte, Milo�evi� je znao i nije spre�io pogibiju u zgradi televizije, a ne smatra da je NATO gre�an �to je izabrao taj cilj. U su�tini, izru�ivanjem optu�enih Srbija bi trebalo da prizna da je NATO pravilno postupio, da je sama kriva �to je bila bombardovana, a to se kosi sa svakim ose�anjem pravde njenih gra�ana i �ini mi se da je to osnovni razlog �to je ovda�njim vlastima ta stvar toliko neprijatna.

Zvani�ni predstavnici zemlje ovo ne mogu i ne treba da ka�u na ovaj na�in, a i gra�anima �e biti lak�e ako na to budu gledali nekako druga�ije, recimo pragmati�no, sa stanovi�ta budu�ih kredita i investicija. Sve �to vlast mo�e da radi jeste da izvrdava i odugovla�i, ali ako ne bude izbora poni�enje �e morati da se proguta. Nije mi nimalo lako da nekome preporu�im ne�to tako, a jo� gore je �to nisam siguran da je Srbija u stanju da podnese sve te razne oblike kolektivne krivice koja joj je namenjena. Ne verujem da neko negde to pa�ljivo dozira, niti da mnogo mari ho�e li ova zemlja mo�da eksplodirati ili se prosto sru�iti.

DOS jeste ubedljivo pobedio i preuzeo vlast, ali to se dogodilo u nekoj vrsti prigu�enog i pomalo skrivenog unutra�njeg sloma glavnih mehanizama vlasti, �to zna�i da je ovde sve jo� jako rovito i klimavo. Zemlja se jedva nekako, polugladna, dovukla do onog 5. oktobra, izgurala biv�i re�im i spremila se da odahne nadaju�i se kakvoj pomo�i, a tu je do�ekalo crnogorsko otcepljivanje, albansko nasilje u Pre�evu i Bujanovcu i jo� sve te ha�ke optu�nice, �to zna�i sve sami dugovi i krivice.

Ko mo�e da o�ekuje da se zadugo odr�e na okupu i u propisnoj disciplini vojska ili policija izlo�ene napadima fanatika kojima ni Kosovo nije dosta, a kojima se ne sme uzvratiti? Ko �e to da se odazove na poziv dr�ave da uzdr�ano brani njenu teritoriju i mo�da pogine paze�i da ne povredi sporazum iz Kumanova? A pri tom malo ko u komandnom kadru mo�e biti siguran da se ne nalazi na nekoj tajnoj optu�nici i da ga iznenada ne�e skleptati i otpremiti u Hag.

Ko zna koliko u Srbiji jo� ima raznih policijsko-ratni�ko-razbojni�kih dru�ina, naoru�anih, organizovanih, na sva�ta spremnih i nikome lojalnih?

A ni oni koji bi trebalo da ih hapse ne veruju ni u njihovu krivicu, ni u ha�ku pravdu. Ako bi se s tim odmah krenulo, ovde bi lako mogao nastati nezaboravan vatromet. Mogao bi se pokidati lanac policijskog komandovanja, delovi te slu�be, ionako jednom nogom u podzemlju, mogli bi se odmetnuti i pretvoriti u gerilu goru od one albanske, pa da vidimo ko �e onda ovde da sprovodi tranziciju i privla�i strani kapital.

Srbija je u poziciji bankrotiranog du�nika kojem svetski poverioci slabo veruju, misle da jo� negde ne�to krije i tra�e da hitno isplati sve dugove s kamatama pod pretnjom du�ni�kog ropstva. U te dugove spadaju ne�ija deca koja ginu u ju�noj Srbiji, kao i ha�ki optu�enici me�u kojima su jedan biv�i i jedan sada�nji predsednik, a predsednike, kakvi su da su, jo� niko nikome nije izru�ivao.

Ako niko u svetu nije u stanju da razume kakav haos mo�e proizvesti pla�anje svih ovih dugova, Ko�tunici ne preostaje ni�ta nego da gospo�i Del Ponte predlo�i da uzme njega uz obe�anje da �e sve priznati.