Andri�evo zakopano blago
Kako su akademski uglednici pobrkali Ivu Andri�a sa Dragomirom Jankovi�em, literatom u slobodnim �asovima
U
Andri�evoj knji�evnoj zaostav�tini, posle njegove smrti, prona�ena je
jedna kutija sa papirima i bele�nicama. Na jednoj od bele�nica, nastaloj
verovatno tokom 1928/29, stajalo je napisano crvenom olovkom: Spaliti
neotvoreno moje privatno. Komisija koja je popisivala pi��evu zaostav�tinu
nije poslu�ala ovu preporuku, nego je odlu�ila da ovu bele�nicu, sa
papirima koji su se tu na�li, sa�uva do 2000. godine.
U o�ekivanju 2000. godine podgrevana je nada da bi mogla biti u pitanju Andri�eva tajna, po�to, sude�i po novijim Andri�evim biografijama, sa sve ve�om sigurno��u je izra�avana tvrdnja da je Andri� "pisac sa tajnom" sumnjivog porekla, neizvesnog oca, kako se tvrdilo, problemati�ne majke, zamra�enih i nerazja�njenih mnogih segmenata svoje biografije; taj zagonetni paket mogao je biti to njegovo zakopano blago i pru�iti kona�no razre�enje njegove tajne. Rok do 2000, kada se mogao o�ekivati odgovor na sve ove sumnje, �inio se predugim, pa je Upravni odbor Andri�eve zadu�bine re�io da se umesto 2000. godine kutija sa intrigantnim sadr�ajem "otvori odmah zbog rata koji je bio u toku". Mada nije bila sasvim uo�ljiva korelacija izme�u prevremenog otvaranja kutije i rata u toku, komisija SANU-a, koju su sa�injavali akademici Vasilije Kresti�, Miroslav Panti�, Nik�a Stip�evi� i Predrag Palavestra otvorila je kutiju koja je, zape�a�ena, �amila nekih �etvrt veka u Arhivu SANU-a.
Sadr�aj kutije bio je uveliko zbunjuju�. Razo�aranje ishodom ove obe�avaju�e potrage za Andri�evom tajnom moralo je biti veliko. U kutiji je na�eno nekoliko sve�njeva bele�aka ispisanih olovkom na pelir papiru i desetak sveski ispisanih jezikom i stilom nesvojstvenim Andri�u, sa temama i sadr�ajima kojima se Andri� ni na jednom drugom mestu u svome delu nije bavio. Na 25. godi�njicu pi��eve smrti, Upravni odbor Andri�eve zadu�bine re�io je da se neki delovi iz papira na�enih u kutiji objave. Pod naslovom "Rukopisi iz kutije", Biljana Sikimi�, nau�ni saradnik SANU-a, u broju 16 Sveski Zadu�bine Ive Andri�a, iz gomile brujona i skica za te radove, priredila je tekstove o liku Vuleta Pupavca iz Gli�i�eve "Podvale", o "Ko�tani" Bore Stankovi�a i o romanu D�ord�a Meredita "Egoist". Tekstovi visoke bezna�ajnosti za dana�njeg �itaoca. Prva dva nespojiva sa Andri�evim nagla�enim odsustvom interesa za pozori�te, posebno za probleme pozori�ne dramaturgije.
O�ekivane tajne istina nije bilo, ali iz otvorene kutije ukazivala se druga, ne manje uznemiruju�a od prethodne tajne; objavljeni radovi i po jeziku i po stilu i po svojim sadr�ajima o�tro su odudarali od prepoznatljivog Andri�evog knji�evnog rukopisa. Nimalo pokolebani odgoneta�i Andri�eve tajne iz ove �injenice izvukli su zaklju�ak koji im se sam po sebi nametao: taj stil velikog pisca kojim su napisane njegove knjige bio je samo maska. U dokolici, Andri� se odavao svome tajnom poroku da sebi pripisuje drugo �ivotno iskustvo, da arhai�nim govorom sa izan�alim lokalizmima pi�e o temama izvan njegovog javnog interesovanja. Postojao je, zna�i, jedan drugi Andri�, Andri� koji nije znao da pi�e, i to je bio onaj pravi, skriveni Andri�.
Izda�no, i u narednom broju "Sveski", objavljeni su radovi ovoga potonjeg Andri�a sa obja�njenjima, bele�kama, dopisima, varijantama, bri�ljivim napomenama gde je tekst pisan mastilom gde olovkom, jedna enormna knji�evna mistifikacija u aran�manu visokih nau�nih radnika koji ni u jednom trenutku ne uspevaju da uo�e neku bitnu razliku izme�u stila Ive Andri�a i stila dvorskog ministra Dragomira Jankovi�a (1867-1942), dramaturga Narodnog pozori�ta, politi�ara, diplomate, literate u slobodnim �asovima, kome pripadaju ove bele�ke.
Autor se, uostalom, u objavljenom tekstu, implicitno i predstavlja: "Kao danas se se�am kada mi je jednog jutra do�ao neki plavokosi mladi� sa ne�to presavijene hartije u ruci, i jedva stao u dramaturgovu kancelariju, u kojoj je taman bilo mesta za sto i onog za stolom. Taj rukopis bila je Ko�tana, a mladi� Borisav Stankovi�."
Ako se zna da je Ko�tana prvi put izvedena 22. juna 1900, onda dramaturg kome Bora Stankovi� donosi svoju tek dovr�enu dramu te�ko da je mogao biti Ivo Andri�, koji u to doba poha�a osnovnu �kolu u Vi�egradu.
O svojim po�ecima saradnje na Ko�tani sa njenim autorom Dragomir Jankovi� pi�e i u jednom svom ranijem prikazu Ko�tane (SKG 1901, knj.IV, br. 4). Tih po�etaka saradnje dramaturga Dragomira Jankovi�a sa autorom Ko�tane se�a se i njegov pomo�nik Milan Grol u "Jubileju Borisava Stankovi�a" (SKG 1924, knj.XII, br. 1), te saradnje sa Dragomirom Jankovi�em, u jednom razgovoru, se�a se i s�m Bora Stankovi� ("Vreme", 18. april 1924). I Grol i Stankovi� seti�e se podatka koji navodi tobo�nji Andri�: da je autoru savetovao da napravi na�u Karmen.
Objavljuju�i sa primerenom nau�nom akribijom ove pripremne skice Dragomira Jankovi�a, pozori�nog kriti�ara, dramaturga Narodnog pozori�ta od novembra 1898. do jula 1900, kasnije ministra dvora, poslanika i Andri�evog pretpostavljenog tokom slu�bovanja u poslanstvu Kraljevine SHS u Madridu, koje bez ikakve rezerve pripisuju Andri�u, izvo�a�i ove knji�evne mistifikacije doveli su Andri�a izvan teksta tuma�e�i ga izda�no tamo gde Andri�a nema.
Radovi Dragomira Jankovi�a koji se pripisuju Andri�u, sa arhai�nom leksikom i ote�alim stilskim figurama, iz drugih knji�evnih �kola, drugih vremena i drugih �ivotnih prilika, nespojivi su, u svakoj svojoj re�enici, sa Andri�evim knji�evnim izrazom. Njihovo objavljivanje, �ak i pod Andri�evim imenom, ne baca nikakvo novo svetlo na ministrovo knji�evno delo.
Ova neslavna numera impresivna je jedino po nezgrapnosti zamene dva nezamenljiva autora, po neverovatno�i pretpostavke sa kojom je izvedeno ovo dugo pripremano la�no otkri�e.
Miroslav Karaulac
