Reanimacija slu�bi bezbednosti
�e�enija ostaje jedna od najve�ih glavobolja predsednika Putina, 13 meseci po�to je posle iznenadne ostavke Borisa Jeljcina do�ao na �elo Kremlja. Korupcija, siroma�tvo, raspadanje infrastrukture, spoljni dug, napola izvr�ene reforme, samo su neki od razloga za posezanje za aspirinom
Petnaest
meseci nakon po�etka drugog �e�enskog rata, ruski predsednik Vladimir
Putin najavio je povla�enja jednog dela vojske i komandu nad saveznim
snagama u buntovnoj pokrajini prebacio sa armijskog vrha na rukovodstvo
obave�tajne slu�be FSB-a (biv�i KGB). "Ovo ne zna�i da �e se
antiteroristi�ka operacija okon�ati", rekao je Putin, "nastavi�e
se istim intenzitetom, ali sa akcentom na druga�ija sredstva i
snage."
Sa ne�to vi�e od 100.000 pripadnika savezne armije, unutra�nje vojske, policije, pograni�nih slu�bi i dr�avne bezbednosti, koliko ih je u vreme naj�e��ih borbi bilo u �e�eniji, po re�ima zamenika na�elnika General�taba Jurija Balujevskog, sada ih je ostalo oko 80.000. Ni predsednik Putin, niti General�tab, a ni novi glavnokomanduju�i, �ef FSB-a Nikolaj Patru�ev nisu do sada rekli koliko �e vojnika biti povu�eno; na�elnik �e�enske uprave i vrhovni muftija, Ahmad Kadirev, izjavio je da bi polovina sada�njeg broja vojnika bila sasvim dovoljna: "Narod �e�enije nada se da je kona�no ova operacija uspe�no zavr�ena i da �e po�eti rekonstrukcija i ku�a i privrede."
BILANS: Predsednikova odluka malo je koga iznenadila. Bitke velikih razmera odavno se ve� ne vode u �e�eniji gde, me�utim, ruske snage trpe gubitke maltene svakoga dana. Samo 24. januara, na primer, 14 ruskih vojnika poginulo je u gerilskim napadima i eksplozijama podmetnutih mina. Prema �e�enskim izvorima, taj broj daleko je ve�i. Ni u glavnom gradu Groznom, koji podse�a na nama bli�e apokalipti�ne predele Vukovara, ruske snage nisu bezbedne. Gotovo da nema no�i bez snajperske vatre i poneke �rtve. Iako su ruske snage zauzele kompletnu �e�eniju jo� u martu pro�le godine, bilo kakvo sabiranje rezultata ne mo�e biti pozitivno. Kao i tokom rata 1995. i 1996. pokazalo se da zauzimanje teritorije nije jednako pobedi. Ogromni napori i razaranja kao i pove�i tro�ak, nisu doveli ni do jednog hap�enja nekog od glavnih lidera pobunjenika, poput poslednjeg izabranog predsednika Aslana Mashadova, �amila Basajeva ili njegove desne ruke, arapskog dobrovoljca poznatog kao "komandant Katab".
Osim toga, po�ela je i da jenjava popularnost rata. U rat, odnosno, kako se to ovde zvani�no zove "antiteroristi�ku operaciju" Kremlj je u�ao sa podr�kom vi�e od 70 odsto Rusa, da bi se sada jedva 50 odsto stanovni�tva i dalje slagalo sa politikom vlade u �e�eniji. Ne treba zanemariti ni cenu rata, kako politi�ku, tako i onu koja se pla�a iz ne ba� prepunog bu�elara. Po re�ima premijera Mihaila Kasjanova, u 2000. je svakog meseca operacija u �e�eniji ko�tala izme�u dve i tri milijarde rubalja (70 do 100 miliona dolara). Ove cifre ne uklju�uju cenu izgubljene i uni�tene opreme koja je va�ena iz starih sovjetskih zaliha. Kada se one iscrpe, valja�e posegnuti za nov�anikom po nova sredstva.
Na me�unarodnom planu, reklo bi se da je entuzijazam me�unarodne zajednice za za�titu ljudskih prava i uop�te, za bilo kakvim isterivanjem pravde povodom �e�enije, dramati�no splasnuo. Pro�le sedmice, Rusija je ponovo dobila pravo glasa koje joj je u Savetu Evrope oduzeto pro�le godine zbog �e�enije, iako se te�ko mo�e re�i da se situacija popravila. Va�ington je tako�e u�utao. Kao da su zaklju�ili da je Moskvi najve�a kazna za �e�eniju to �to je ima...
NOVA TAKTIKA: Broj tenkova i ogromno ljudstvo nije, dakle, donelo plodove i nova taktika Kremlja sastoja�e se od dr�anja garnizona u svim bitnijim naseljima i kori��enju manjih, pokretljivijih i osposobljenijih jedinica za veranje po �e�enskim bespu�ima u potrazi za pobunjenicima. Portparol FSB-a, general Aleksandar �danovi� rekao je da �e tamo�nje snage bezbednosti biti poja�ane. On je dodao da �e i ostale slu�be imati svog udela u operacijama, ali da �e se dr�avna bezbednost koncentrisati na "eliminisanje pojedinih banditskih formacija i njihovih lidera".
Vojni komentator "Nezavisimaje Gazete", Vladimir Muhin, vrlo
je skepti�an prema taktici garnizona u naseljenim mestima. Po njegovom mi�ljenju,
takvi garnizoni koji bi bili uspostavljeni u oko 200 naselja i brojali
izme�u 150 i 500 vojnika, predstavlja�e maltene idealne mete za gerilske
napade.
Pavel Felgengauer, jedan od najuglednijih vojnih analiti�ara u Moskvi, pak podse�a da prepu�tanje komande slu�bi dr�avne bezbednosti u borbi protiv gerilaca nije ni�ta novo. Tokom �etrdesetih i pedesetih, Staljin ih je koristio za borbu protiv gerilaca u Ukrajini i u balti�kim republikama (Estonija, Letonija, Litvanija). Felgengauer upozorava da su u Staljinovo vreme sve snage bezbednosti bile veoma disciplinovane i da su korupcija ili neizvr�avanje naredbi bili surovo ka�njavani. Danas, tvrdi Felgengauer, "oficiri otvoreno odbijaju nare�enja koja sti�u iz FSB-a ili MUP-a, a pobunjenici se kroz kontrolne punktove probijaju ne uz pomo� oru�ja, ve� ke�a". Osim toga, ka�e Felgengauer, dana�njim vlastima nedostaje Staljinova "krvolo�na odlu�nost". On ne bi oklevao da (ba� kao i 1944. godine) deportuje kompletno stanovni�tvo u Sibir.
DRUGI BILANS: Sa ili bez Sibira, �e�enija ostaje jedna od najve�ih glavobolja predsednika Putina, 13 meseci po�to je posle iznenadne ostavke Borisa Jeljcina do�ao na �elo Kremlja. Korupcija, siroma�tvo, raspadanje infrastrukture, spoljni dug, napola izvr�ene reforme, samo su neki od razloga za posezanje za aspirinom. Sa jedne strane, 2000. je bila beri�etna po novog ruskog predsednika. Visoke cene nafte i dugoro�ni efekti nekih ekonomskih reformi dali su plodove, te je bruto nacionalni dohodak porastao za ne�to vi�e od sedam odsto. Industrijska prozivodnja pove�ana je za 10-15 odsto, u nekim sektorima i do 30. Uvedena je nova, jednostavna poreska stopa od svega 12 odsto ne bi li se silna siva zona privrede dovela malo u red. Nije jo� bilo hrabrosti da se otpo�ne i sa dugo najavljivanom reformom bankarskog sistema, niti sa zemlji�nom reformom, ali i jedno i drugo moglo bi uslediti u novoj 2001. Najavljena je i reforma armije koja bi do 2006. godine trebalo da se smanji za nekoliko stotina hiljada ljudi, ali i da postane profesionalnija i efikasnija. Mo�da �ak i sposobna da okon�a rat u �e�eniji. Obe�ana je i reforma dr�avne uprave, koja bi trebalo da postane malobrojnija ali i efikasnija i bolje pla�ena.
Poslednjih dana stare godine, Rusija je dobila i staru himnu, dodu�e sa novim tekstom. Glinkina sve�ana pesma koju je dekretom za himnu proglasio Boris Jeljcin, ispostavila se � nekako bledunjava, te�ka za pam�enje i pevanje, a nije imala ni tekst. Dobra stara himna koju je svojevremeno izabrao li�no Josif Visarionovi�, ponovo �e se �uti na olimpijadama i �ire. Ravnote�e radi, dvoglavi carski orao je nakon 80 godina ponovo na dr�avnom grbu. Ruska armija �e pak zadr�ati crveni steg koji se 1945. zavijorio nad zgari�tem Rajhstaga u Berlinu. Po Putinovim re�ima, ovim kompromisom zadr�ava se ono najslavnije iz ruske i sovjetske tradicije. �ef dr�ave ina�e crkvu poha�a redovno i ljubi ikone sve kako treba i dolikuje. Za uzvrat, patrijarh Aleksej II o Putinu misli sve najlep�e.
PUTIN I MEDIJI: Kriti�ari ruskog predsednika, me�utim, smatraju da svoju prvu godinu na vlasti i nije ba� iskoristio kako treba. Po njima, nije krenuo u odlu�ne privredne i dru�tvene reforme. Najvi�e mu zameraju to �to je doveo do poja�anog uticaja slu�bi bezbednosti, prevashodno biv�eg KGB-a. Recimo... Zapo�eta je reforma politi�kog sistema, sa naglaskom na centralizaciju dr�avne piramide i razvla��ivanje mo�nih guvernera u 89 administrativnih provincija koliko ih Rusija ima. Radi lak�e kontrole, Putin je zemlju podelio u sedam regiona, od kojih svaki nadgleda specijalni predsedni�ki izaslanik. Petorica me�u njima su biv�i oficiri ili pripadnici slu�bi bezbednosti.
Kriti�ari Putinu zameraju i odnos prema medijima koji su kriti�ki nastrojeni prema vlastima. Te�ko bi bilo opisati recimo NTV kao nezavisnu medijsku ku�u, te stoga namerno ne koristimo izraz "nezavisni mediji". Jedan od glavnih suvlasnika NTV-a (jedine nevladine televizije koja se vidi �irom Rusije), Vladimir Gusinski, nalazi se u ku�nom pritvoru u �paniji i �eka odluku Madrida o zahtevu Moske za njegovo izru�enje. Gusinski, vlasnik medijske imperije Medija Most, i jo� mnogo �ega, tvrdi da ga vlasti proganjaju zato �to se njegova NTV uporno bori za slobodu javne re�i, a pri tom zaka�i i predsednika Putina ili rat u �e�eniji. Poreske vlasti, me�utim, ukazuju na slabu likvidnost NTV-a, a dr�avni tu�ilac jo� i na neregularnosti prilikom privatizacije.
Pred kraj godine, u intervjuu vlastima dragim i probranim novinarima, Putin je rekao da mediji nemaju razloga da se pla�e dr�ave: "Bilo kakva represija bila bi kontraproduktivna po vlast zato �to dru�tvo �eli da ima slobodnu �tampu." Neki u zemlji voljni su i da mu poveruju.
Nenad �ebek
