EU:
Otvaranje obrazovanja

Više od 60 odsto devetogodišnjaka u EU pohađa škole koje još nisu digitalno opremljene. Između 50 i 80 odsto učenika u zemljama Evropske unije nikada ne koristi digitalne udžbenike. Evropska komisija objavila je akcioni plan za rešenje ovih problema

Evropska komisija objavila je dokument "Otvaranje obrazovanja", koji predstavlja akcioni plan namenjen rešavanju digitalnih problema koji sputavaju univerzitete i druge škole u pružanju visokokvalitetnog obrazovanja i digitalnih veština koje će biti neophodne za obavljanje 90 odsto poslova do 2020. godine. Kako bi pokrenula ovu inicijativu, Komisija je 25. septembra predstavila novi vebsajt, http://www.openeducationeuropa.eu/, koji će omogućiti studentima, praktičarima i obrazovnim institucijama da razmenjuju obrazovne resurse slobodne za upotrebu.

Više od 60 odsto devetogodišnjaka u EU pohađa škole koje još nisu digitalno opremljene. Između 50 i 80 odsto učenika u zemljama Evropske unije nikada ne koristi digitalne udžbenike, softver za vežbe, podkaste, onlajn predavanja uživo, simulacije ni poučne igrice.

Većina nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju sebe ne smatra "digitalno samouverenim" ni sposobnim da uspešno podučava decu digitalnim veštinama, a 70 odsto njih želelo bi više obuke u korišćenju IKT. Đaci u Letoniji, Litvaniji i Češkoj imaju najveće izglede za pristup internetu u školi (preko 90 odsto), dvostruko koliko njihovi vršnjaci u Grčkoj i Hrvatskoj (oko 45 odsto).

Visoko obrazovanje se takođe suočava sa digitalnim izazovima: s obzirom na očekivanja da će broj studenata u EU u sledećoj deceniji znatno porasti, univerziteti tome treba da prilagode tradicionalne metode podučavanja i da ponude mešavinu mogućnosti za učenje licem-u-lice i preko mreže. Takvi su na primer masovni slobodni kursevi na mreži (MOOCs – Massive Open Online Courses), koji omogućuju pojedincima pristup obrazovanju bilo gde, bilo kada i preko bilo kog uređaja. Ali mnogi univerziteti nisu spremni za ove promene.

Otvaranje obrazovanja, zajednička inicijativa koju vode Andrula Vasiliu, komesarka za obrazovanje, kulturu i višejezičnost, i Neli Kros, potpredsednica Komisije zadužena za digitalnu agendu, usmerena je na tri ključne oblasti: stvaranje prilika za inovacije organizacijama, nastavnicima i učenicima; povećano korišćenje otvorenih obrazovnih izvora (OER – Open Educational Resources); bolju IKT infrastrukturu i konekcije u školama.

"Obrazovno okruženje se dramatično menja, od škole do univerziteta i dalje od toga: edukacija zasnovana na otvorenoj tehnologiji biće uskoro obavezna, a ne samo korisna, za sva životna doba. Svi mi moramo da obezbedimo da pogotovo mladi ljudi steknu digitalne veštine koje im trebaju za budućnost. Nije dovoljno samo razumeti kako se koristi neka aplikacija ili program, trebaju nam mladi koji umeju da kreiraju sopstvene programe. Otvaranje obrazovanja tiče se otvaranja umova prema novim metodama učenja, tako da naši ljudi budu kreativniji, inovativniji, preduzetniji i bolji za zapošljavanje", rekla je komesarka Vasiliu.

Potpredsednica Kros je dodala: "Moj san je da do 2020. godine svaka učionica bude digitalna. Obrazovanje mora da bude povezano sa stvarnim životom, ne sme da bude paralelan univerzum. Mladi žele da koriste digitalne tehnologije u svim aspektima života. Trebaju im digitalne veštine da bi dobili posao. Sve naše škole i svi univerziteti moraju da odražavaju tu stvarnost, ne samo neki od njih.

Inicijative povezane sa Otvaranjem obrazovanja finansiraće se iz fonda Erazmus+, novog programa EU za edukaciju, obuku, mlade i sport, i Horizonta 2020, novog istraživačkog i inovacijskog programa, kao i iz strukturnih fondova EU.

Na primer, Erazmus+ davaće podršku prosvetnim organizacijama da poslovne modele prilagode tehnološkim promenama i da podrže razvoj nastavnika kroz otvorene kurseve na mreži. Svi edukativni materijali nastali uz podršku programa Erazmus+ biće slobodno dostupni javnosti pod javnim licencama.

IZVOR: europa.eu, PREVOD: Maja Vujović/Razvionica