Izložbe – 100 dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti >

Ušće na Dedinju

Prostor Muzeja istorije Jugoslavije na beogradskom Dedinju ovih dana je pun. U toku je izložba "Jugoslovenska umetnost od 1900. do 1945." u okviru koje je izloženo sto najreprezentativnijih umetničkih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti, koji je već sedam godina zatvoren

Ako ste nekim slučajem bili odsutni iz Beograda i sada se vratili, shvatićete da je sedam godina dovoljno da neke reči promene značenje. Ranije važeći toponim Ušće bio je i sinonim za Muzej savremene umetnosti (MSU). Sada je Ušće pre svega Tržni centar u zgradi nekadašnjeg CK, a Muzej zatvoren 2007. gotovo je zaboravljen. Vreme prolazi i percepija se menja. Sve ono što se u Muzeju čuva, tačno 8034 umetnička dela, nekada svakodnevno dostupna za gledanje, uživanje i proučavanje, sada je zatvoreno u trezoru Narodne banke Srbije. Radove Save Šumanovića ili Nadežde Petrović, oči posetilaca vide samo u retkim prilikama. U tom smislu izložba "Jugoslovenska umetnost od 1900. do 1945." upriličena u prostoru beogradskog Muzeja istorije Jugoslavije (bivši Muzej "25. maj") može da se posmatra i kao svojevrsna diverzija, ili pokušaj proboja zatvorenog Muzeja do očiju javnosti?

O IZLOŽBI: Od kraja marta do 18. maja u Muzeju istorije Jugoslavije može se videti reprezentativna izložba "100 dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti – Jugoslovenska umetnost od 1900. do 1945.", čiji autor postavke i koncepcije je Dejan Sretenović, a kustos Mišela Blanuša. Izložba je organizovana u privremeno ustupljenom prostoru jer MSU već sedam godina radi na "rezervnoj adresi", zbog, kako kažu, "zastoja u rekonstrukciji" njihove zgrade.

"Naša namera je da ovakvom reprezentativnom izložbom izvršimo pritisak na javnost, medije, na vlast, i na one iza vlasti", kažu u razgovoru za "Vreme" Žana Gvozdenović, kustos MSU. "Godinama niste znali šta radimo i prozivali ste nas da ništa ne radimo. Sada imate priliku da vidite šta čuvamo, sada svi imaju priliku da vide šta radimo, a nama je najdragocenije što to mogu da vide i deca, nove generacije."

Pred publikom su izložba i katalog koji nude široku panoramu umetničkih pojava koje svedoče o razvoju modernističkih i avangardnih ideja na jugoslovenskom prostoru, ali i istorijskoj ulozi koju je MSU odigrao u prikupljanju, čuvanju, proučavanju i reprezentaciji našeg umetničkog nasleđa.

"Mi smo od 2007. zatvoreni, te godine je bila i poslednja izložba koju smo imali, Savremena britanska umetnost ‘Breaking Step’, a pre toga smo radili dve stalne postavke, 2002. i 2005, od tada ova dela nisu mogla da se vide jer nismo imali gde da ih izložimo", govori za "Vreme" Mišela Blanuša. Ona kaže da ni u ranijim stalnim postavkama nikada nije bilo izloženo 100 dela iz zbirke iz perioda od 1900. do 1945, perioda koji je izuzetno važan za formiranje znanja o našem modernizmu prve polovine XX veka. Autori ove izložbe insistiraju na tome da je izložba jugoslovenska, kao i Muzej koji je otvoren 1965. i zamišljen da bude muzej jugoslovenske umetnosti XX veka. Ovde su predstavljeni umetnici iz čitave Jugoslavije, tj. bivše Jugoslavije, naravno u autorskom izboru.

Posle raspada Jugoslavije, zbirke MSU su dobile međunarodni, regionalni karakter, jer su u njima najreprezentativnija dela hrvatskog, slovenačkog, makedonskog i bosanskog modernizma. Hronološki period od 1900. do 1945. izabran je da bude izložen prvi iz tehničkih razloga, ali i zbog toga što je zbirka iz tog vremena istorijski najudaljenija, a samim tim i najmanje poznata mlađim generacijama.

"Izložba nije imala za cilj da interveniše u narativu istorije umetnosti, već da pokažemo našu kolekciju najreprezentativnijih dela", kaže kustos izložbe Mišela Blanuša. "Fokus je bio na pojedinačnim delima i umetnicima. Na primer, najznačajnijim delom iz naše kolekcije smatramo delo Save Šumanovića Pijana lađa. Izložba hronološki prati umetničke pravce, dela koja čine osovinu našeg modernizma – od impresionizma, plenerizma, ekspresionizma, postkubizma, apstrakcije, ekspresionizma boje, socijalne umetnosti, intimizma do posebnog segmenta istorijske avangarde – konstruktivizam, zenitizam i nadrealizam. Postavka obuhvata dela iz više zbirki – slikarstva, crteža, grafike, skulptura i fotografije. Toliko toga bismo imali da izložimo da bi nam trebalo pet nivoa za zaista reprezentativnu izložbu."

Na izložbi se, tako, pored ostalih mogu videti i dela Save Šumanovića, Nadežde Petrović, Zore Petrović, Đorđa Andrejevića-Kuna, Jovana Bijelića, Avgusta Černigoja, Lojzea Dolinara, Riharda Jakopiča, Ignjata Joba, Milana Konjovića, Petra Palavičinija, Milene Pavlović Barilli, Marka Ristića, Tome Rosandića, Zlatka Šulentića, Ivana Tabakovića, Vana Živadinovića Bora i drugih

O MUZEJU: Prvi direktor MSU Miodrag B. Protić koncipirao je Muzej kao nacionalnu i jugoslovensku instituciju, smeštenu u glavnom gradu SFRJ, organizovanu po ugledu na svetske muzeje, sa punom svešću o tome da će on predstavljati simbolički kapital investiran u društvenu i kulturnu afirmaciju vizuelne umetnosti, ali i izgradnju nove kulture zasnovane na vrednostima modernizma. Prema Protiću, primarni cilj muzeja bio je da sakuplja umetničko nasleđa kojem su pretili zaborav i propadanje, odnosno formiranje kolekcije koja će pratiti razvoj moderne umetnosti i omogućiti njeno sagledavanje. Sada, skoro pedeset godina kasnije, MSU ima više od 8000 eksponata i najbolji dokumentacioni centar za umetnost XX veka na jugoslovenskom prostoru.

Pošto zbirke, formirane znanjem i pronicljivošću kustosa koji su tokom decenija radili na njima i umeli da prepoznaju šta će da preživi sud vremena, sadrže ekskluzivna dela hrvatskih, slovenačkih i bosanskih umetnika, sve je češća potreba za pozajmljivanjem tih dela iz kolekcija Muzeja. "Svakom pravom muzeju izlazimo u susret kolegijalno, bilo da je u pitanju pozajmica dela, reprodukcija, dokumenata ili iznalaženje podataka, pod uslovom da se poštuju muzejski standardi, što su osnovni principi i naše profesionalnosti", kaže Žana Gvozdenović.

Ove pozajmice su veoma "nezgodne" za kustose i radove, jer sve što se u Muzeju čuva nije moglo da stane na jedno mesto dok traje čuvena rekonstrukcija, pa su dela raspoređena na više lokacija. Najbolje uslove dobili su u novoj zgradi Narodne banke, gde su najbolji bezbednosni uslovi, ali prostor ipak nije adekvatan. Nema regala za smeštanje slika, temperatura i nivo vlage ne mogu kontinuirano da se prate. Radova ima i u zgradi u Botićevoj ulici, na Ušću, u galeriji "Dobrović", galeriji "Čolaković", u Salonu MSU. Sve je uredno popisano i – čeka.

NOVAC I NOVI POSETIOCI: Prema rečima kustosa, sve što vidimo na postavci urađeno je bez para. Kupljene su jedino dve kante bele boje. Sve je uklopljeno u postojeći prostor i arhitekturu Muzeja "25 maj". "Slike su tako dobre da ne može da ih pokvari ništa, ni kustos, ni pare, ni ministarstvo", kaže Žana Gvozdenović, ponosna na ono što su postigli.

"Svi muzeji imaju isti problem. Nemamo novca. Ljudi misle na svoju egzistenciju, a kultura im više nije važna. Ali, sve ovo što čuvamo, čuvamo zbog mladih generacija, da bi oni imali svest o svojoj kulturi, svojoj baštini, o svojoj zemlji. To je naša najvažnija misija. Treba da ih naučimo ko su i šta su. Ima ljudi koji nikada nisu bili u MSU, nikada. Sedam godina studenti Fakulteta likovnih umetnosti, Fakulteta primenjenih umetnosti, Istorije umetnosti, nisu videli originalno delo, na primer, iz kolekcije do 1945, a uče o tome i to im je važno. Isti je problem i sa Narodnim muzejom. Posledice nedostatka muzeja će biti dugoročne", upozorava Mišela Blanuša.

Na sreću, ovih dana Muzej je pun, škole dolaze organizovano, a mi koji smo ove slike viđali prvo u čitankama a kasnije ih upoznali na nekoj od izložbi, osećamo se kao da smo se vratili kući.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---