1.

Izložbe – Marija Dragojlović, »Fragmenti vremena«: Inventarska kutija (Vreme 1324)

Mapiranje stvari iz svakodnevnog života, intimnog ženskog okruženja, karakteristično je za rad Marije Dragojlović. Tokom čitavog svog stvaralačkog opusa ona pokušava da kroz lični pogled otkrije svet malih stvari, skrivenih, skrajnutih predmeta i osmišljenom umetničkom koncepcijom prošlost učini vidljivijom
 

2.

Urbanizam – Proširenje pešačke zone Knez Mihailove ulice: Kažnjavanje pevca (Vreme 1318)

Nepoznati počinioci su prošlog vikenda u Beogradu granitnim kockama oštetili novopostavljenu česmu kod popularne kafane "Pevac". Česma je postavljena u sklopu uređenja ovog dela grada i proširenja pešačke zone po projektu koji je davno načinio arhitekta Branislav Jovin
 

3.

Intervju – Vule Žurić, pisac: Moj Branko ne laže (Vreme 1316)

"Ćopiću treba bezrezervno da verujemo, čak i onda kad izmišlja. On je jedan od prvih naših pisaca, a lako može biti i poslednji, koji je dobro poznavao svoj narod. On je tako dobro osećao kako narod diše, počevši od jezika njegovih junaka pa do onoga što ti junaci govore i, što je još važnije, do onoga šta ti junaci prećutkuju"
 

4.

Slike – Sunce zalazi na Jadranu: Magarac a impresionista, ili obrnuto (Vreme 1314)

Posle 116 godina u Parizu je ponovo izložena čuvena slika Sunce zalazi na Jadranu, jedino delo najkontroverznijeg autora u istoriji slikarstva
 

5.

Izložbe – Dela Dimitrija Avramovića iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu: Lepota u službi istine (Vreme 1311)

Dimitrije Avramović jedan je od najznačajnijih srpskih slikara XIX veka i jedan od prvih istraživača našeg kulturnog nasleđa. Reprezentativna izložba njegovih dela biće otvorena u Konaku kneginje Ljubice 18. februara
 

6.

Izložbe – »Raskršća«: Drugačiji putevi (Vreme 1309)

U beogradskoj Galeriji ULUS u toku je izložba beogradske umetnice Mile Gvardiol pod nazivom "Raskršća"
 

7.

Izložbe – »Romantični realizam. Sovjetsko slikarstvo 1925–1945«: Čovek koji zna kako funkcioniše mašina za manipulacije, zaštićen je (Vreme 1300)

Moskovska izložba posvećena sovjetskom slikarstvu nastoji da prikaže mehanizam boljševičke propagande, ali i da u isto vreme izmeni uvreženo mišljenje da socrealistička umetnička dela nemaju nikakvu umetničku vrednost
 

8.

Spomeničko nasleđe: Tesla po Tesla, tri Tesle (Vreme 1277)

Kao i sve prethodne, i ova gradska vlast s naprednjacima na čelu ima potrebu da ostavi trag ne samo u vremenu nego i u prostoru. Otud i najava novih spomenika koji će biti postavljeni u Beogradu. Posle Nikolaja II Romanova, spomenike će dobiti i Gavrilo Princip, Nikola Tesla i Borislav Pekić
 

9.

Intervju – Aleksandar Rafajlović, umetnik: Pravo na slobodu (Vreme 1273)

"Moje bavljenje precima i ova izložba je u stvari borba na za osnovna ljudska prava: pravo na život, pravo na slobodu, pravo na istinu, na radost... Nijedno od tih prava više nemamo..."
 

10.

Promena imena ulica: Kako su se Peko i Koča vratili u Beograd (Vreme 1238)

U prethodnih dvadesetak godina, dok su na vlasti u Beogradu bili Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, u "ratu za interpretaciju istorije", u nekoliko talasa i pravdajući se antikomunizmom, sa beogradskih ulica su sistematski brisane table s imenima antifašističkih boraca. Nova gradska vlast načinila je zaokret u ovoj politici dajući dvema beogradskim ulicama imena slavnih partizanskih komandanata – Koče Popovića i Peka Dapčevića