Privatizacija u Srbiji >

Retki primeri uspeha

U moru neuspešnih, izdvajamo malobrojne uspešne privatizacije: odakle su krenuli, kako su se razvijali i gde su danas

Nema sumnje da se proces privatizacije u Srbiji može oceniti kao neuspešan. Veliki broj nekada uspešnih i dobrostojećih firmi upropašćen je privatizacijom, a broj radnika koji su ostali bez posla meri se stotinama hiljada. Najveći broj ovako privatizovanih preduzeća u poslednjih dvadesetak godina njihove "gazde" nisu kupovale da bi nastavile i unapredile poslovanje, podigle standard i broj radnika, već zbog kompanijskog zemljišta, materijala, mašina... Novac je izvlačen putem povezanih pravnih lica, radnicima su sve češće kasnile plate, nisu uplaćivani doprinosi, te su se ovakve priče po pravilu završavale na sudu, a radnici i nekada solidne firme ostajali bez posla, sa dugovima koji se ne mogu namiriti.

POZITIVNI PRIMERI: No, nisu sve privatizacije ovako završile, niti su sve privatizovane firme "oglodane" i bačene. Naprotiv, postoje na tržištu Srbije preduzeća koja su privatizacijom znatno unapređena – u odnosu na ukupan broj privatizovanih firmi, ona su u manjini, ali su zahvaljujući privatizaciji dospela među neka od najuspešnijih preduzeća. Prema podacima Agencije za privatizaciju, među najuspešnije sprovedene privatizacije spadaju privatizacija Valjaonice aluminijuma iz Sevojna, "Zdravlja" iz Leskovca, cementarâ Kosjerić i Novi Popovac, Duvanske industrija Niš, "Merime" iz Kruševca i "Frikoma" iz Padinske Skele. U Agenciji za promociju stranih ulaganja (SIEPA) ističu strane investitore, koji nisu nužno privatizovali neko preduzeće, poput "Fresenius Medical Care", "Yura Corporation", "Gorenja", "Bosch" ili "Michelina", kao pozitivan primer. Na kraju, u pozitivne primere ulaze i privatizacije "Sojaproteina", Fabrike ulja "Mladost" i Veterinarskog zavoda Subotica, koje je sprovela jedna domaća kompanija, Victoria Group.

IMPOL SEVOL: Valjaonicu aluminijuma iz Sevojna kupila je 2002. godine slovenačka kompanija "Impol" za 6,5 miliona dolara. Kompanija je promenila ime u "Impol Seval", a kupac je u potpunosti izvršio investicionu obavezu od nešto više od 14,6 miliona dolara. U Agenciji za privatizaciju ističu da je 2001. godine proizvedeno 9159 tona proizvoda iz proizvodnog programa (toplo valjana traka), a u 2007. proizvodnja je iznosila skoro 64 hiljade tona. Na desetogodišnjicu privatizacije, 2012. godine, u "Impol Sevalu" objavili su da je u tom periodu realizovano više od sto različitih investicionih projekata u vrednosti oko 64 miliona evra. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), konsolidovana neto dobit u 2013. bila je oko 270 miliona dinara, dok je broj zaposlenih 722 (pre privatizacije bilo je 1123 radnika).

ZDRAVLJE LESKOVAC: Ovu farmaceutsku kompaniju kupila je 2002. firma sa Islanda "Pharmaco HF", koja je naknadno promenila naziv u "Actavis". Cena je bila 3,5 miliona evra, uz (izvršenu) investicionu obavezu od 20 miliona evra. Prema podacima Agencije za privatizaciju, "Zdravlje" je u 2003. poslovalo sa gubitkom od 634 miliona, a u poslednjoj godini privatizacije, 2007, ostvarena je dobit od 193 miliona dinara. U 2013. ostvarena je konsolidovana neto dobit od 131 milion. Sa 2065 zaposlenih u 2003. broj se smanjio na 391 u 2013. U "Zdravlje Actavis" investirano je oko 35 miliona evra – u razvoj proizvodnih kapaciteta i uvođenje najnovije tehnologije za proizvodnju lekova.

CEMENTARA KOSJERIĆ: Privatizovana je 2002. godine sa kupcem "Tithys Limited" sa Kipra i garantom "TITAN Cement Company" iz Grčke za 35,5 miliona dolara, a ukupna investiciona obaveza koja je izvršena iznosila je 28,5 miliona dolara. Cementara je promenila ime u "Titan cementara Kosjerić". Poslovni prihodi su od 2000. do 2010. uvećani više od četiri puta (4,7 milijardi dinara u 2010), a konsolidovana neto dobit u 2013. iznosila je 954 miliona dinara. Broj zaposlenih smanjen je sa 657 na 263. U "Titan Cementaru Kosjerić" od privatizacije je investirano skoro 56 miliona evra, a današnji kapacitet je oko 750.000 tona cementa godišnje.

CEMENTARA NOVI POPOVAC: Nakon privatizacije promenila je naziv u "Holcim Srbija". Prodata je za 52,5 miliona dolara kupcu "Breitenburger" Auslandbeteiligungs, GmbH iz Nemačke, sa kompanijom Holcim Ltd iz Švajcarske kao garantom. Investiciona obaveza izvršena je u iznosu od 85 miliona dolara, a poslovni prihodi su se skoro upetostručili od 2000. do 2007. godine. Neto dobit u 2013. bila je skoro 1,3 milijarde dinara. Broj zaposlenih smanjen je sa 2408 na sadašnjih 288. Godišnji kapaciteti cementare su 1,35 miliona tona cementa i veziva.

DIN FABRIKA DUVANA: Duvanska industrija Niš prodata je za 387 miliona evra 2003. "Philipu Morrisu", sa investicionom obavezom od 64,85 miliona evra. Poslovni prihod je skoro utrostručen do 2008. godine. Broj zaposlenih smanjen je sa 2402 na 415, a neto dobit u 2013. bila je 2,14 milijardi dinara.

MERIMA KRUŠEVAC: Privatizacijom je promenila naziv u "Henkel Srbija". "Henkel" je 2002. kupio "Merimu za 14,4 miliona evra. Od trenutka privatizacije ukupna proizvodnja (deterdženti, praškovi, sapuni, kozmetika...) porasla je sa oko 39 hiljada na skoro 122 hiljade tona u 2007. Neto dobit u 2013. iznosila je 1,48 milijardi dinara, a broj zaposlenih smanjen je sa 1151 iz 2002. godine na 432 u 2013.

FRIKOM: Industrija smrznute hrane "Frikom" iz Padinske Skele prodata je 2003. hrvatskom kupcu "Agrocoru" za 11 miliona dolara, uz investicionu obavezu kupca od oko 22,2 miliona dolara, koja je izvršena u prvoj godini nakon privatizacije. Od 2006. do 2013. poslovni prihodi su se sa 4,58 milijardi popeli na 9,93 milijarde dinara, a broj zaposlenih je od 762, koliko je bilo na dan privatizacije, povećan na 944 u 2013. Prema podacima APR-a, neto dobit za prošlu godinu bila je malo iznad 660 miliona dinara.

SOJAPROTEIN: "Sojaprotein" u septembru 2002. godine postaje sastavni deo "Victoria group". Od kada je privatizovana, fabrika beleži rast u proizvodnji i poslovnim rezultatima: proizvodnja je od 2002. do 2012. godine udvostručena (sa 126.000 na 250 hiljada tona); izvoz je uvećan za preko sedam puta (5,9 miliona 2002. godine u odnosu na 44,6 miliona evra 2012), ukupan prihod je sa 54 miliona dostigao 133 miliona evra. Prema Bloombergu, u prvom polugođu 2014. godine ostvaren je rast poslovnih prihoda za skoro 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine, uz prihode od prodaje veće za preko 2,6 milijardi dinara. Najznačajnija investicija je pogon za proizvodnju tradicionalnih sojinih proteinskih koncentrata, vrednosti 30 miliona evra. Danas "Sojaprotein" po svom kapacitetu prerade od preko 250.000 tona godišnje, raznovrsnosti i kvalitetu proizvoda spada među najznačajnije prerađivače isključivo genetski nemodifikovane soje u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

VICTORIAOIL: Fabrika ulja "Mladost" postaje članica Victoria Group 2005. godine i menja ime u "Victoriaoil". Tokom 2009. godine aktiviran je novi pogon za punjenje i ambalažiranje jestivog ulja uz kapacitet 14 hiljada litara na sat, kada i nastaje danas prepoznatljiv brend – suncokretovo ulje "Iskon". Uz odlične rezultate na domaćem tržištu, oko polovine proizvodnje plasira se u izvoz – u zemlje regiona, kao i na tržišta Grčke, Mađarske, Češke, Slovačke i Austrije, zahvaljujući kvalitetu i njegovom odnosu spram cene. Kompanija danas raspolaže značajnim prerađivačkim kapacitetima dnevne prerade 1200 tona suncokreta i proizvodnim kapacitetima od 300 tona rafinisanih ulja na dan. U novu rafineriju investirano je 20 miliona evra.

VETERINARSKI ZAVOD SUBOTICA: Kao i prethodni primer, i Veterinarski zavod Subotica je privatizovan 2005. godine i predstavlja najsveobuhvatniju fabriku u Srbiji u oblasti veterine – od preventive preko ishrane do lečenja životinja. Od trenutka privatizacije Veterinarski zavod Subotica beleži stalan rast poslovnih rezultata i proširenje proizvodnih kapaciteta. U 2005. godini u rad su puštena čak četiri pogona: za proizvodnju hrane za kućne ljubimce, za proizvodnju ekstrudirane hrane za ribe, kao i fabrike čvrstih i tečnih farmaceutskih formi. U 2011. godini urađen je iskorak ka humanoj farmaciji kroz proizvodnju sirovina za farmaceutsku industriju. Danas je godišnja proizvodnja hrane za životinje oko 60.000 tona, a po APR-u, neto dobitak u 2013. bio je nešto viši od 130 miliona dinara.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---