KONTEKST: Predsednik ECB-a Mario Dragi i povećan rizik očuvanja stabilnosti cena u zoni evra

Cena fjučersa na desetogodišnje nemačke obveznice

Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, 29. decembar 2014 - 09. januar 2015, Narodna banka sSrbije

U toku izveštajnog perioda evro je nastavio da slabi u odnosu na dolar. Zabeležio je pad od 2,83 odsto i dostigao najnižu vrednost za poslednjih devet godina. Znatno brži privredni rast u SAD u odnosu na zonu evra i očekivanja različitih monetarnih politika FED-a i ECB-a bili su najvažniji razlozi za takvo kretanje valutnog para.

Predsednik ECB-a Mario Dragi izjavio je da je povećan rizik očuvanja stabilnosti cena u zoni evra, kao i da je ECB spremna da reaguje početkom ove godine ako bude bilo neophodno, što je povećalo verovatnoću pokretanja programa kupovine državnih obveznica (QE) početkom godine. U zoni evra u decembru je zabeležena deflacija (-0,2 odsto za poslednju godinu dana, očekivano -0,1 odsto), prvi put od oktobra 2009. godine, dok je u dve najveće članice zone, Nemačkoj i Francuskoj, u novembru zabeležen pad industrijske proizvodnje, što je takođe povećalo pritisak na ECB da reaguje.

S druge strane, očekuje se normalizacija monetarne politike SAD, odnosno rast referentne kamatne stope sredinom ove godine, jer privreda SAD nastavlja oporavak, što je konstatovano i u izveštaju s decembarskog sastanka FED-a. Ipak, navodi se da članovi FED-a smatraju da slab globalni privredni rast može usporiti privredni rast u SAD u narednom periodu i da će zbog toga FED biti strpljiv, odnosno da neće podići kamatne stope u narednih nekoliko sastanak.

Prinosi državnih obveznica SAD znatno su smanjeni tokom izveštajnog perioda. Prinosi desetogodišnjih instrumenata opali su za više od 30 bazičnih poena.

Početkom prve nedelje izveštajnog perioda prinosi obveznica SAD zabeležili su pad, uz relativno mali obim trgovanja usled tražnje investitora za ovim instrumentima pred kraj godine i novogodišnje praznike. Na pad prinosa uticala je i neizvesnost oko političke situacije u Grčkoj. Naime, parlament nije uspeo da izabere predsednika zemlje, zbog čega su i raspisani parlamentarni izbori. Sva ta dešavanja povećala su neizvesnost u pogledu ostanka Grčke u zoni evra. Indeks poverenja potrošača u SAD u decembru je iznosio 92,6, što je iznad vrednosti za prethodni mesec (91,0), usled poboljšanja ekonomske situacije i stanja na tržištu rada. Krajem nedelje prinosi su zabeležili dalji pad. Pad je usledio posle objavljivanja podataka o proizvodnoj aktivnosti u SAD, koja je u decembru usporila više nego što se očekivalo. ISM indeks proizvodnog sektora u SAD imao je vrednost od 55,5 (očekivano 57,5), u odnosu na 58,7 iz prethodnog meseca.

Padu prinosa doprinela je i najava predsednika ECB-a Dragija da će ECB preduzeti dalje mere u pravcu monetarne stimulacije.

Početkom druge nedelje izveštajnog perioda prinosi su nastavili da se smanjuju zbog nastavka političke napetosti u Grčkoj i daljeg smanjenja cene nafte. Prinosi desetogodišnjih obveznica SAD pali su ispod 2%, dok su prinosi tridesetogodišnjih obveznica zabeležili najniži nivo od avgusta 2012. godine.

Spekulacije da će ECB uskoro pokrenuti program kupovine državnih obveznica u zoni evra takođe su povećale tražnju za državnim obveznicama SAD. ISM indeks neproizvodnog sektora u SAD za decembar iznosio je 56,2 (očekivano 58,0), što je najniža vrednost za poslednjih šest meseci. Sredinom druge nedelje pad prinosa dugoročnih državnih obveznica je zaustavljen. Tome su doprineli objavljeni izveštaji s decembarskog sastanka FED-a, u kojima se navodi da će FED biti strpljiv, odnosno da neće podići kamatne stope u narednih nekoliko sastanaka. Iako je konstatovan dalji oporavak privrede SAD, članovi FED-a smatraju da slab globalni privredni rast može u narednom periodu usporiti privredni rast u SAD. Krajem nedelje, po objavljivanju podataka s tržišta rada, prinosi su nastavili da padaju. Broj otvorenih radnih mesta van sektora poljoprivrede u SAD u decembru je iznosio 252 hiljade, ili za 12 hiljada više nego što se očekivalo. Podatak za prethodni mesec revidiran je naviše za preko 30 hiljada. Stopa nezaposlenosti smanjena je na 5,6 odsto (očekivano 5,7 odsto), što je najniži nivo za poslednjih šest i po godina. Ipak, u decembru su smanjene zarade za 0,2 odsto, nakon rasta od 0,4% u prethodnom mesecu, dok rast za poslednju godinu dana iznosi 1,7 odsto (očekivano 2,2 odsto).

Ovi podaci ukazuju na dalji napredak na tržištu rada u SAD, ali će izostanak rasta zarada, uz dalji pad cena nafte, smanjiti inflatorne pritiske, ali i može uticati na FED da odloži povećanje referentne kamatne stope.

( Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, 29. decembar 2014 - 09. januar 2015, Narodna banka Srbije )

Grčki GDP u poslednjoj deceniji

Izvor: Greece elections: Who are Syriza and what effect will their new government have on Europe?Independetn 26. 01.

Stopa nezaposlenosti u Grčkoj u poslednjoj deceniji

Izvor: Greece elections: Who are Syriza and what effect will their new government have on Europe, Independetn 26. 01.

Janis Varofakis: Grčka vlada neće sarađivati sa Evropskom unijom i misijom Međunarodnog monetarnog fonda

Jorgios Statakis, profesor političke ekonomije na Univerzitetu Krit,je novi ministar ekonomije, a ministar spoljnih poslova je Nikos Kotzias, pofesor evropskih studija na Univerzitetu Pirej je novi ministar spoljnih poslova.

BBC javlja da će u Ciprasovoj vladi ministar finansija biti Janis Varofakis (1961), član koalicije radikalne levice SIRIZA, koji ima dvostruko, grčko-australijsko državljanstvo i koji je poznat kao oštar kritičar uslova koji su Grčkoj nametnuti 2010.

On će imati tešku ulogu da pregovara o 240 milijardi evra grčkog duga poveriocima u EU i MMF-u.

Sajt openeurope.org.uk (Meet the new Greek government) citira reči Varofakisa u intervjuu španskom listu El mundo ('Si Grecia no crece, un Gobierno de Syriza no pagará la deuda, Ako Grčka ne bude rasla, vlada Sirize neće platiti dug):

«Dugujemo našim evropskim partneri 280bn€. Fino: mi ćemo izdati nove obveznice na ovaj iznos, sa potpuno istim planom otplate o kome smo se dogovorili - ali vezane sa nominalnim, a ne realnim rastom BDP-a. MMF i ECB tvrde da će naš nominalni BDP porasti za 7% godišnje u narednih 20 godina. Ako to bude slučaj, mi ćemo vratiti novac koji su nam pozajmljuju. Ali ako nominalni BDP raste između 5% i 7%, mi ćemo vratiti trećinu novca koji smo počeli da vraćamo. A ako raste za manje od 5%, nećemo ništa vratiti te godine. U 2038, ove obveznice će isteći. Mi ćemo otplatiti ono što možemo, što ne možemo otplaćivati, nećemo. Radi se o tome da je otplata dugova uslovljena napretkom u realnoj ekonomiji.»

Izveštaji sugerišu da će prva mera nove vlade biti zakon da se podigne minimalnu zaradu za 751 evro mesečno, a zatim olakšavanja izmirenja poreskih dugovanja...

BBC pozivajući se na savetničku (think tank) organizaciju Open Europe, iznosi procenu da Grčka duguje ukupno 323 milijarde evra - 60 odsto te sume evrozoni, 10 odsto MMF, 6 odsto Evropskoj centralnoj banci, 3 odsto grčkim bankama, 1 odsto stranim bankama, 1 odsto Narodnoj banci Grčke, u drugim akcijama 15 odsto, preko drugih zajmova 3 odsto, a za ostala 2 odsto se ne navode poverioci…

Nakon samita evropskih ministara finansija 26. januara, evropski lideri treba u prisustvu Ciprasa da razgovaraju o Grčkoj 12. februara, a već 16 februara sledi drugi sastanak Evrogrupe treba na kome treba da se raspravlja o stanju stvari («stanju igre», "state of play") u Grčkoj, pošto 28. februara ističe dosadašnji sadašnji program zajmova Grčkoj na osnovu evropskog mehanizma stabilnosti (the European Financial Stability Facility). Ostaje još 1,8 milijardi evra kredita koji treba da budu isporučeni Grčkoj, ako ona ispuni uslove koje joj je nametnula evropska «Trojka», a 19. marta sledi sledeći samit EU lidera…

BBC se poziva na ekonomiste koji pretpostavljaju da u prvom kvartalu 2015. Grčka treba da sakupi oko 4,3 milijarde evra pomoći, za šta će morati da moli MMF i zemlje evrozone.

Grčka vlada neće sarađivati sa Evropskom unijom i misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), niti će tražiti produženje programa finansijske pomoći, izjavio je danas grčki ministar finansija, Janis Varufakis posle sastanka sa predsednikom Evrogrupe, Jerunom Dajselblumom 30. januara u Atini.

Nakon Sirize, Podemos...

Desetine hiljada prisalica stranke Podemos marširalio je u subotu 31. januara u Madridu u znak podrške borbu protiv za političku elitu u Šaniji. Mnogi su mahali grčkim i republikanskim zastavama i transparentima na kojima piše "Promena, sada". Podemos je formiran pre samo godinu dana, ali je izazvao veliki šok osvajanjem pet mesta na izborima za Evropski parlamen. Ona je trenutno na vrhu popularnosti po istraživanjima javnog mnjenja (28 odsto podrške) u periodu pre lokalnih, regionalnih i nacionalnih izbora ove godine i Španiji. Na mestu na kome demonstrira Podemos, trg De Sol je kultno mesto u Madridu kad su u pitanju socijalni protesti u Španiji.

Lider Podemosa je Pablo Inglesias, profesor prava i političkih nauka

"