<< VESTI | | 05.03.2016 20:44
Stvarni GDP p.c. | Prethodni | Najviši | Najniži | Period | Jedinica | Frekvencija | ||
4245,54 | 4302,98 | 5024,74 | 2078,58 | 1989-2014 | US$ | Godišnja |
Ekonomski izborni vodič >
Pitajte novčanik za koga ste glasali
Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika (GDP per capita) Srbije i vlade birane od 1990. do 2016.
Prema GDP per capita Srbija je iza Bugarske, Crne Gore, Namibije, Libije, Surinama i Kolumbije, a ispred Perua, Belizea i Albanije . Uporedite promene GDP per capita 1990-2016. (na tabeli gore - source: tradingeconomics.com) sa periodima vladavine pojedinih grupacija 1990-2016. (u podsetniku Dokumentacionog centra Vremena dole), pa zaključite da li pripadnici vladajuće garniture govore o sebi ili drugima kada poručuju da se ne sme dozvoliti povratak u prošlost i da se ne smeju ponoviti greške prethodnika.
Kako smo birali 1990-2000.
DECEMBAR 1990: SPS - Dragutin Zelenović, koga je nakon ostavke nasledio Radoman Božović
Prvi višsestranački izbori za Skupštinu Srbije. Najviše poslanika, 194, osvojio je SPS, za premijera je izabran Dragutin Zelenović.
DECEMBAR 1992: SPS + SRS - Nikola Šainović
SPS ponovo osvaja najviše, 101 mesto u parlamentu, a većina je obezbeđena uz podršku Srpske radikalne stranke (koja nije ušla u Vladu), a predsednik Vlade je postao Nikola Šainović.
***
DECEMBAR 1993: SPS + ND - Mirko Marjanović
Većinu od 128 poslanika formirali SPS i Nova demokratija, a premijer je Mirko Marjanović.
***
SEPTEMBAR 1997: SPS-JUL-ND + SRS - Mirko Marjanović
Koalicija SPS-JUL-ND dobija 110 mandata, a većina obezbeđena uz podršku Srpske radikalne stranke koja je ušla u Vladu, a premijer je po drugi put Mirko Marjanović.
***
DECEMBAR 2000: DOS - Zoran Đinđić
DOS je osvojio 176 mandata, a Zoran Đinđić je izabran za za premijera. Posle ubistva Zorana Đinđića je u kratkom periodu naledio Zoran Živković.
***
DECEMBAR 2003: DSS, SPO i NS i G17 - Vojislav Koštunica
Vladu formira DSS, SPO i NS i G17+ uz podršku SPS. Premijer je Vojislav Koštunica.
JANUAR 2007: DS, DSS-NS, G 17 - Vojislav Koštunica
Formiranjem nove skuštinske većine DS, DSS-NS, G 17. Vojislav Koštunica je po drugi put premijer.
***
MAJ 2008: ZES (DS) i SPS - Mirko Cvetković
DS je, sa listom Za evropsku Srbiju osvojio najviše (102) mandata, i formira koalicionu Vladu sa SPS i strankama manjina. Premijer je Mirko Cvetković.
***
MAJ 2012: SNS sa SPS-om, URS-om i SDPS-om - Ivica Dačić
SNS je svojom listom osvojio najviše (73) mandata, i formirao koalicionu Vladu sa SPS-om, URS-om i SDPS-om (strankom Rasima Ljajića koji je mandate dobio na listi Demokratske stranke) Za premijera je izabran Ivica Dačić, a jako je naglašavana uloga prvog potredsednika Vlade Aleksandra Vučića iz najjače SNS.
MART 2014: SNS i SPS - Aleksandar Vučić
Na izborima 16. marta ubedljivu pobedu odnela je koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke sa osvojenih 158 mesta u parlamentu. Premijer je Aleksandar Vučić.(Videti detaljnije: Kako smo birali Dokumentacioni centar Vremena)
Prognoza za 2016.
( Izvor: Serbia GDP per capita Forecasts tradingeconomics.com)
Stvarni GDP p.c. | Prethodni | Najviši | Najniži | Period | Jedinica | Frekvencija | ||
4245,54 | 4302,98 | 5024,74 | 2078,58 | 1989-2014 | US$ | Godišnja |
BDP po glavi stanovnika (GDP per capita) se dobija deljenjem bruto domaćeg proizvoda zemlje korigovan za inflaciju, sa ukupnim brojem stanovnika. Ova stranica sadrži najnovije vrednost za - Srbiju BDP po stanovniku i podatke iz prethodnih izdanja, o istorijski visokom i niskom BDP, kratkoročne prognoze i dugoročna predviđanja. Stvarni podaci o BDP po stanovniku Srbije su poslednji put ažurirani marta 2016. godine.
( Izvor: Serbia GDP per capita Forecasts tradingeconomics.com)
(Videti hroniku: Izbori 2016.)
***
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
POVEZANI ČLANCI
DOKUMENT >
Paralisano pravosuđe
Dosije – Devedesete >
Sećanje na zla vremena
Jovana GligorijevićPolemika FS i RZS >
Kreativno tumačenje statistike
Radmilo MarkovićVREME BR.637 | 20. MART 2003 >
Posle Đinđića
Stojan CerovićSTUDIJE >
Zaposleni - u statistici
VREME BR.1211 | 20. MART 2014. >
Kraj petooktobarske Srbije
Zora DrčelićANALIZE >
Neuverljiva i neodgovarajuća fiskalna strategija
Dokumentacioni centar "Vremena"VREME BR.1000 | 4. MART 2010 >
Mesec mart u Srbiji
Momir TurudićSrbija na ranglisti siromaštva
DOKUMENT >
Javni dug Srbije 75,5 odsto BDP
DOKUMENT >
Javni dug Srbije 75,5 odsto BDP
VREME BR.247 | 17. JUL 1995. >
Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom
Olivera Milosavljević, "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti (1986–1992)"
Priredio M. MiloševićStatistički izveštaj >
Spoljnotrgovinski deficit 2015. godine 4,85 milijardi dolara
Praznična prepiska 2016.
NAUČNE RASPRAVE >
Kada i kako je propala industrija u Srbiji
Dokumentacioni centar "Vremena"DOKUMENTI >
Naši Titanici
Dokumentacioni centar "Vremena"Plebiscitarna diktatura >
Kraj početka ili početak kraja?
Đorđe VukadinovićDokumenti – Beleške Dušana Pavlovića >
Večera sa Stros-Kanom
Dušan PavlovićIntervju – Vladimir Goati >
Nasleđe naših izbora
Ivana Milanović HrašovecKULTURA SEĆANJA >
Vreme "buvljaka"
RADOVAN BALAĆDOKUMENTI >
Da li je moguća reindustrijaizacija Srbije?
d. c. v.Treći čovek na srpskoj političkoj sceni >
Prva godina gospodara Vučića
Đorđe VukadinovićVreme 1180. u četvrtak 15. avgusta 2013. >
Godina „Gospodara Vučića" – Kako se kalio vođa
Đorđe VukadinovićKULTURA SEĆANJA >
Srpski populizam
Nebojša PopovKultura sećanja – Dnevnik jednog direktora >
Kako se nekad kalio čelik
priredio: Milan MiloševićGlas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina (4) >
Odgovori čitalaca »Vremena«
Priredio: M. M.Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina (3) >
Odgovori čitalaca »Vremena«
priredio: M. M.Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina (3) >
Odgovori čitalaca »Vremena«
priredio: M. M.Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina
– odgovori čitalaca "Vremena" (2) >Njegova politika je bila odraz onoga što smo mi želeli, a ni mi nismo znali šta hoćemo
Milan Dinić
Bilioneri iz 1992.
Jugoslovenska hiperinflacija od 1992-1994. predstavljala je istorijski jedinstven slučaj zbog njene izuzetne visine (313 miliona procenata) i dužine trajanja (24 meseca). Na svom vrhuncu, u januaru 1994. godine to je bila druga najveća zabeležena stopa inflacije nakon mađarske hiperin inflacija 1945-1946.
Najveća novčanica u 1988. bila je ona od 50.000 dinara, a 1989. godine - 2.000.000 dinara. U reformi valute u 1990. jedan novi dinar je razmnjivan za 10.000 starih dinara. U reformi valute 1992. jedan novi dinar je razmenjen za 10 starih dinara. Najveća novčanica u 1992. bila je ona od 50.000 dinara, 1993. godine, ona od 10,000,000,000 dinara. U reformi valute u 1993. jedan novi dinar je razmijenjen za 1.000.000 starih dinara. Međutim, do kraja godine sprovedena je najveća denominacija, pa je najveća novčanica glasila na 500,000,000,000 dinara. U reformi valute 1994. 1 novi dinar je razmijenjen za 1,000,000,000 starih dinara. U novij valutnoj reformi, 1 novog dinar je razmijenjen za 13 miliona dinara (1 novi dinar = 1 nemačka marka).
( Which are the most devalued currencies? )
Kurs iz 1993: 1 $ = 1.053.007.538.621 dinara
Prema izveštaju sa deviznog tržišta NBJ od 31. 12. 1993. obračunski dolar je vredeo 1.053.007.538.621 dinara (bilion pedeset tri milijarde sedam miliona šest stotina dvadeset osam hiljada šest stotina dvadeset jedan dinar).
Uporedite liste kandidata za poslanike iz 2016. i 2014.
Kandidati za poslanike 2016: Lista Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje
Uporedite sa listom: ALEKSANDAR VUČIĆ - BUDUĆNOST U KOJU VERUJEMOna izborima 2014.
Kandidati za poslanike 2016: Lista Za pravednu Srbiju – Demokratska stranka (Nova, DSHV, ZZS)
Uporedite sa listom:: Sa Demokratskom strankom-za demokratsku Srbijuna izborima 2014.
Srbija iza Kolumbije
Zemlja | GDP per capita u UD$ |
Monako | 171465,00 |
Liehtenštajn | 115292,65 |
Luksemburg | 79511,21 |
Norveška | 67245,60 |
Katar | 60796,47 |
Island | 59692,87 |
Švajcarska | 58996,90 |
Kajmanska ostrva | 54827,20 |
Makao | 52476,87 |
Irska | 49360,56 |
Danska | 47546,91 |
SAD | 46405,26 |
Švedska | 46061,43 |
Holandija | 43140,91 |
Austrija | 41077,36 |
Velika Britanija | 40967,70 |
Nemačka | 39717,70 |
Nova Kaledonija | 38896,00 |
Finska | 38837,11 |
Kanada | 38293,28 |
Singapur | 38087,89 |
Belgija | 37857,25 |
Australija | 37828,25 |
Japan | 37595,18 |
Francuska | 35669,59 |
Hong Kong | 34222,29 |
Andora | 33377,52 |
Evrozona | 32789,48 |
Evropska Unija | 30240,87 |
Kuvajt | 30146,92 |
Novi Zeland | 29201,12 |
Italija | 28484,35 |
Ujedinjeni Arapski Emirati | 25772,83 |
Španija | 25617,55 |
Bruneji | 25140,29 |
Južna Koreja | 24565,56 |
Izrael | 24540,58 |
Kipar | 21852,09 |
Bahama | 20689,63 |
Portoriko | 19801,39 |
Slovenija | 19110,56 |
Grčka | 18377,24 |
Portugal | 18300,44 |
Bahrein | 18128,01 |
Saudi Arabija | 17819,67 |
Malta | 16759,86 |
Slovačka | 15726,85 |
Sejšeli | 15592,17 |
Češka Republika | 14944,52 |
Trinidad i Tobago | 14275,37 |
Oman | 12471,98 |
Estonija | 12348,08 |
Barbados | 12063,50 |
Mađarska | 11888,11 |
Antiga i Barbuda | 11731,58 |
Ekvatorijalna Gvineja | 11575,83 |
St Kits i Nevis | 11381,20 |
Poljska | 11304,62 |
Lithvanija | 11073,88 |
Hrvatska | 10561,27 |
Litvanija | 9973,57 |
Čile | 9847,86 |
Palau | 9345,76 |
Turska | 8871,91 |
Meksiko | 8626,20 |
Panama | 8087,54 |
Urugvaj | 8018,61 |
Argentina | 7955,56 |
Botsuana | 7726,92 |
Liban | 7315,19 |
Malezija | 7304,14 |
Gabon | 7195,74 |
Mauricius | 7116,59 |
Rusija | 6843,91 |
Grenada | 6475,00 |
Rumunja | 6195,84 |
Maldivi | 6153,86 |
Dominikanska Republika | 6114,74 |
Južna Afrika | 6086,45 |
Venecuela | 6056,99 |
Brazil | 5969,68 |
Costarika | 5962,38 |
Kazahstan | 5575,55 |
Jamajka | 5562,24 |
Kuba | 5351,30 |
Dominikanska Republika | 5100,82 |
Belorusija | 4998,28 |
Bugarska | 4915,85 |
Crna Gora | 4757,32 |
Namibija | 4677,87 |
Libija | 4670,81 |
Surinam | 4569,24 |
Kolumbija | 4549,40 |
Srbija | 4245,54 |
Peru | 4151,08 |
Belize | 4103,89 |
Albanija | 3994,63 |
Tunis | 3953,40 |
Fidži | 3944,18 |
Makedonija | 3917,27 |
Turkmenistan | 3873,78 |
Kina | 3865,88 |
Ekvador | 3782,42 |
Tajland | 3451,33 |
Bosna and Hercegovina | 3450,00 |
Alžir | 3316,02 |
Azerbejdžan | 3275,71 |
El Salvador | 3103,04 |
Maršalska Ostrva | 3053,62 |
Iran | 2949,29 |
Jordan | 2878,22 |
Kosovo | 2863,47 |
Angola | 2759,15 |
Kapu Verde | 2741,78 |
Samoa | 2679,54 |
Maroko | 2557,12 |
Svazilend | 2522,27 |
Irak | 2438,79 |
Jermenija | 2382,31 |
Gvatemala | 2379,99 |
Mikronezija | 2341,49 |
Gruzija | 2254,38 |
Šri Lanka | 2135,66 |
Ukrajina | 2081,04 |
Butan | 2068,37 |
Južni Sudan | 2048,00 |
Republika Kongo | 2038,10 |
Paragvaj | 1979,47 |
Mongolija | 1900,97 |
Indonezija | 1865,85 |
Sirija | 1700,39 |
Filipini | 1649,35 |
Palestina | 1638,12 |
Egipat | 1575,93 |
Honduras | 1495,06 |
Nikaragva | 1417,19 |
Gvajana | 1380,49 |
Bolivija | 1371,86 |
Indija | 1262,64 |
Džibuti | 1228,71 |
Kiribati | 1193,32 |
Moldavija | 1190,70 |
Obala Slonovače | 1154,65 |
Papua Nova Gvineja | 1120,58 |
Nigerija | 1091,64 |
Zambija | 1080,96 |
Vijetnam | 1077,91 |
Kamerun | 1021,58 |
Sao Tome i Principe | 1003,94 |
Sudan | 987,36 |
Lesoto | 979,30 |
Uzbekistan | 960,05 |
Mauritanija | 873,55 |
Istočni Timor | 834,59 |
Mjanmar | 824,19 |
Pakistan | 818,87 |
Senegal | 809,21 |
Laos | 793,94 |
Čad | 788,19 |
Gana | 775,46 |
Bangladeš | 750,42 |
Kambodža | 744,88 |
Jemen | 742,20 |
Kenija | 648,84 |
Kirgizstan | 637,26 |
Komori | 616,44 |
Tanzanija | 600,66 |
Benin | 598,16 |
Sijera Leone | 537,67 |
Burkina Faso | 530,82 |
Tadžikistan | 500,56 |
Haiti | 497,41 |
Mali | 495,38 |
Zimbabve | 475,26 |
Mozambik | 451,37 |
Togo | 437,27 |
Gambija | 435,20 |
Gvineja Bisao | 433,36 |
Nepal | 426,48 |
Uganda | 422,36 |
Ruanda | 417,68 |
Avganistan | 413,43 |
Liberija | 329,18 |
Etiopija | 315,99 |
Kongo | 306,01 |
Nigerija | 302,35 |
Gvineja | 298,87 |
Malavi | 272,16 |
Madagaskar | 271,08 |
Centralna AfričkaRepublika | 231,01 |
Eritreja | 193,77 |
Somalija | 187,00 |
Burundi | 157,52 |