VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013. >
Osujećeni poverioci u stečaju
Sve više upozorenja na kršenje ekonomskih i socijalnih prava širokih slojeva radno sposobnog stanovništva u sivoj zoni tranzicije i neuspešne privatizacije, u beskrajnim radnim sporovima i stečajnim postupcima, u mikro i malim preduzećima koja grcaju – i u čekaonicama Nacionalne službe za zapošljavanje
Drugovi i drugarice, srećan van međunarodni praznik rada Prvi maj!
Vi niste više ni proleteri, ni avangarda, ni šljakatori, ni crnci, ni manosi, ni ošljari, ni fizosi, ni šančeri, vi ste sada – humani kapital.
Koji se rasipa kao nasleđena ujčevina.
Prošle 2012. godine u Srbiji je oko 170.000 ljudi ostalo bez posla, 35.000 je proglašeno tehnološkim viškom, više od 60.000 zaposlenih nije primilo platu za svoj rad.
U SIVOJ ZONI: Posebno ranjive grupe su mladi radnici, nekvalifikovani, neobrazovani, bez iskustva i stariji od 40 godina.
Niko nema tačnu predstavu o razmerama takozvanog rada na crno, rada u fušu, prekarnog, privremenog, nesigurnog, nestalnog rada u Srbiji. Sudeći prema publikaciji Trendovi 2013. Statističkog zavoda, broj zaposlenih u privatnoj neregistrovanoj svojini je 1,7 odsto. U "Anketi o radnoj snazi 2012." pominju se procene da je tokom 2010. i 2011. između 17 i 19 odsto radnika bilo angažovano "na crno". Po drugim procenama, u sivoj zoni radi između 300.000 i milion ljudi.
Oko 10 odsto zaposlenih radi po ugovoru na određeno vreme. Ubrajaju ih u legalno zaposlene, mada njihov socijalni i ekonomski položaj nije bitno sigurniji od radnika "na crno".
Poslodavci često govore da uopšte ne mogu da posluju ukoliko ne koriste radnike na crno, da nisu u prilici da poboljšaju njihov položaj, da su doprinosi za stalno zaposlene u Srbiji visoki itd... Vlast odbija da snizi ove doprinose na podnošljivu meru, a svu odgovornost za "sivu ekonomiju" i "utaju poreza" prebacuje na male poslodavce. Poslodavci pritiskaju vlast da zakonski olakša otpuštanje...
Podsticanje malih i srednjih preduzeća je, inače, važan deo retorike svake vlasti u Srbiji od kraja osamdesetih godina prošlog veka, ali praksa svih vlasti u ovom periodu je sasvim drugačija. Pritisnuti sa jedne strane previsokim nametima države, a sa druge strane "konkurencijom" velikih privatnih monopola, od čijeg plaćanja u potpunosti zavise, mala i srednja preduzeća u Srbiji grcaju, dok se njihov broj povećava (videti tabelu u okviru).
Unija poslodavaca Srbije je marta 2012. godine objavila podatke o pogoršanju njihovog položaja – u poslednje četiri godine broj nelikvidnih malih i srednjih preduzeća je porastao sa 30.411 na 38.088...
U Srbiji ima 41,6 malih i srednjih preduzeća na 1000 stanovnika – to je negde na sredini između Slovačke (10,1) i Portugalije (81,3). Prema publikaciji Trendovi 2013, ZS, mala i srednja preduzeća su 2010. stvorila više od polovine BDP sa 55,9 odsto, i obezbeđivala značajan deo zaposlenosti (videti okvir).
Kakva je to zaposlenost?
Pogoršanje u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava građana je prva stavka na listi u redovnom godišnjem izveštaju zaštitnika građana (ombudsmana) za 2012. godinu.
Tokom 2012. godine, najveći broj pritužbi odnosio se na nemogućnost naplate potraživanja iz radnog odnosa (neuplaćeni radni staž, neisplaćene zarade i otpremnine i doprinosi za socijalno osiguranje, oko 5000 aktivnih firmi nije plaćalo poreze i doprinose).
U Istraživanju javnog mnjenja "Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji", koje je novembra 2012. za poverenika za zaštitu ravnopravnosti uradio Cesid, više od 60 odsto ispitanika izjavljuje da je diskriminacija prisutna mnogo ili u priličnoj meri, a 37 odsto njih smatra da je diskriminacija najveća u zapošljavanju, a i da nije retka ni na radnom mestu.
Nijedna politička partija se nije odlučila da reprezentuje radne slojeve. Sve su se držale demagogije catch-all, "uhvati sve", a kad bi došle na vlast, pacifikovale bi sindikate i upošljavale svoje članove.
Iako je tokom 2012. godine unapređen pravni okvir kojim se u Srbiji otklanja rodna nejednakost između žena i muškaraca, istraživanja pokazuju da su žene u neravnopravnom položaju prilikom zapošljavanja, u ostvarivanju prava iz radnog odnosa.
Izveštaji organa javne vlasti i organizacija civilnog društva pokazuju da je veliki broj žena ostao bez posla, da se povećava broj nezaposlenih žena sa neisplaćenim zaradama, nepovezanim radnim stažom, bez mogućnosti da se ponovo zaposle. Žene u trudnoći i posle porođaja su neadekvatno zaštićene: one često bivaju otpuštene po povratku sa porodiljskog odsustva, upozorava Beogradski centar za ljudska prava, u izveštaju "Ljudska prava u Srbiji 2012", predstavljenom 15. aprila u beogradskom Medija centru.
Takvi izveštaji su u široj javnosti doskora privlačili pažnju zbog ukazivanja na diskriminaciju takozvanih manjinskih, marginalizovanih, socijalno isključenih grupa, ali oni sve češće govore o lišavanju prava širokih slojeva radno sposobnog stanovništva.
U 2012. žene su bile brojnije među nezaposlenim stanovništvom, posebno žene invalidi, starije žene, Romkinje i mlade žene, trudnice i majke, upozorava se i u redovnom godišnjem izveštaju zaštitnika građana (omdudsmana) za 2012.
Osobe sa invaliditetom diskriminisane su u svim sferama društvenog i privatnog života, a veliki broj poslodavaca radije se odlučuje da plati kazne nego da ih zaposli.
Situacija nije bolja ni kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu. U Srbiji je donet Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, čime je izvršeno usaglašavanje sa ratifikovanim konvencijama Međunarodne organizacije rada i osnovnom Direktivom 89/391/EEZ. Vlada je donela i Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji za period od 2009. do 2012. Ostaje, međutim, problem primene zakona i njegovih standarda u praksi.
Inspekcije rada su neefikasne.
STEČAJNA CRNA TAČKA: Postupak stečaja okončan, stečajni dužnik izbrisan iz registra privrednih subjekata, potraživanja nisu isplaćena...
Nad privrednim društvima se postupak stečaja po pravilu otvara tek kada ona ostanu praktično bez ikakvih sredstava i kada dugovanja zaposlenima i ostalim poveriocima dostignu ogromne razmere i kada se ne mogu isplatiti prodajom preostale imovine.
Postoji i drugi ugao gledanja na taj problem.
Kako je rečeno na okruglom stolu "Politika stečaja" u Centru za kulturnu dekontaminaciju 14. decembra, ta poslednja mera koju država preduzima protiv zaduženog preduzeća kako bi zaštitila njegove poverioce, u Srbiji je postao način da se radnici mali akcionari isključe iz vlasništva i upravljanja, čime se krše njihova zakonom garantovana prava.
Stečajeve često pokreću firme povezane sa većinskim akcionarima, kupcima državnog dela akcija, koji potom izlaze iz stečaja kao jedini vlasnici celokupne imovine preduzeća, "očišćenog" od malih akcionara, nepoželjnih radnika i kolektivnog ugovora (kao primer je pominjan zrenjaninski Šinvoz, koji je zahvaljujući aktivnosti sindikata i malih akcionara marta ove godine došao pod lupu Evropskog parlamenta).
Na tom okruglom stolu je rečeno i to da je nakon najave Mlađana Dinkića 2007. da će se privatizacija ubuduće sprovoditi "kroz stečaj", uvođenje preduzeća u stečaj postalo najefikasniji instrument gušenja radničkog otpora, a u preduzećima u kojima je ugovor o privatizaciji raskinut represiju protiv radničkih borbi primenjivala je država.
DEPOLITIZACIJA SINDIKATA I SVEGA: U razgovoru na temu "Socijalna i ekonomska ljudska prava i privatizacija", koju je 28. septembra 2012. u Kulturnom centru Pančevo organizovao Centar za kulturnu dekontaminaciju, ukazivano je na to da su uvođenjem kolektivnog ugovora između sindikata, poslodavaca i države 1990, partijske vlasti u Srbiji praktično završile višedecenijski proces depolitizacije radnika i njihovog isključivanja iz upravljanja društvenom imovinom.
To je omogućilo najpre prvobitnu akumulaciju kapitala tokom devedesetih godina, a zatim i njegovu legalizaciju nakon 2001. Uključivanje radnika u borbu za demokratske promene devedesetih (XX v.) dovelo je do uspeha u smenjivanju ondašnjeg režima (štrajk u kolubarskim rudnicima tokom petooktobarskog prevrata), ali oni su već od 6. oktobra sistemski isključivani iz odlučivanja, dok je direktnu odgovornost za privatizaciju (koja se u svakom trećem slučaju pokazala kao neuspešna) preuzela politička i ekonomska struktura.
Sindikati u Srbiji jesu kritikovali korupciju i pozivali vlast na poštovanje zakona, ali se nisu protivili samoj neoliberalnoj privatizaciji, koja počiva na uskraćivanju vlasničkih prava radnicima i njihovom onemogućavanju da kupuju svoja preduzeća pod istim uslovima kao i drugi investitori. S druge strane, i tamo gde su došli do akcija, neiskusni u poslovima kazino kapitalizma, radnici-akcionari su ih brzo prodavali po sistemu daj šta daš. Neki su se posle kajali i parničili.
Pored sindikata taj proces je podržala, ili bar prećutala, većina nevladinih organizacija koje se zalažu za ljudska prava, kao i mediji. To je možda razlog što je Srbija kasno potpisala relevantne međunarodne sporazume o socijalnim, ekonomskim i kulturnim ljudskim pravima.
Srbija je, na primer, od SFRJ nasledila pristupanje Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima UN, ali je tek u 2009. godini svoje zakone unela u ta prava. Beogradski centar za ljudska prava u svom izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2011. godinu posebno ističe da Srbija nije prihvatila pravo na podnošenje kolektivnih predstavki Evropskom komitetu za socijalna prava na osnovu revidirane Evropske socijalne povelje.
Proces privatizacije, sproveden bez "mešanja" društva, doveo je do deindustrijalizacije i do drastičnog porasta nezaposlenosti i siromaštva, jer su novi vlasnici u većini slučajeva pokazali interes pre svega za manipulisanje nekretninama i zemljištem preduzeća koja su kupovali, a ne za proizvodnju.
Radnici preduzeća koja su zbog "poslovne politike" vlasnika otišla u stečaj, prekidom radnog odnosa prestajali su da budu članovi sindikata, pa su gubili i onu nedovoljnu podršku i pravnu pomoć koju su imali u sindikatima.
Prepušteni su sami sebi, da se snalaze u komplikovanim procedurama i da ratuju sa stečajnim upravnicima i sudovima.
Ovakva politika je dovela do toga da stotine hiljada radnika malih akcionara u Srbiji svoja prava ne mogu da zaštite u okviru 22.000 sindikalnih organizacija u Srbiji.
Danas svega 15 odsto ljudi u Srbiji ima poverenje u sindikate koji primenjuju agresivno "nemešanje u politiku".
Proces privatizacije je takođe depolitizovan, naročito nakon 2001, tako da se pitaju isključivo izvršna vlast i privatni eksperti, koje ona angažuje na netransparentan način.
Po tim gledištima, vlast je neoliberalnom pričom podsticala društvenu atomizaciju.
PROMENA KLIŠEA: Šta je danas slika radnika u javnoj predstavi? To nije više slika starijeg muškarca belih zuba i garavog izbrazdanog lica. ("Plamene zore bude me iz sna – fabrička jutra, dim iz, dimnjaka", mada je ta pesma i one 1981. u originalu bila sarkastična: "Kakane zore, bude me iz sna; kakana jutra, kakan sam i ja...")
Nije ni slika ojađenih kamarata iz Aleksinačkih rudnika iz onog talasa predratne krize 80-ih, i iz "crnog talasa" i praksisovske socijalne kritike.
Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić procenila je sredinom januara 2013. da će Srbiji trebati oko 30 godina da dostigne nivo razvoja industrije iz inače krizne 1989. – uz rast BDP od najmanje sada nedostižnih 7,5 odsto godišnje. Sada smo na 60 odsto nivoa iz 1989.
Nekadašnja novoindustrijska radnička klasa je sada rasuta (11 zaposlenih po preduzeću) po malim bakalnicama, tezgama, neobičnim agencijama, auto-servisima u ponekoj radionici.
Osobe sa završenim fakultetom pretežno (65,2 odsto) rade u preduzećima u državnoj svojini, a u privatnoj dvostruko manje – 32,4 odsto.
Oni sa srednjom školom su pretežno zaposleni u privatnim preduzećima (60,7 odsto) a u državnoj svojini radi njih 36 odsto.
Prema istraživanju sociologa Slobodana Cvejića "Novi trendovi u klasno-slojnoj pokretljivosti u Srbiji 2012", kompozitni indeks imovine, prihoda i potrošnje pokazuje da se naniže kreću svi društveni slojevi osim pripadnika najvišeg sloja "biznis-kluba", a kanali socijalne promocije za pripadnike manuelnih slojeva se ubrzano zatvaraju. Sloj VKV i KV radnika u 46,2 odsto slučajeva 2012. čine potomci roditelja iz istog sloja, što je znatno povećanje u odnosu na 2003, kada je takvih bilo 36,8.
Polovina NK radnika u godini 2012. su deca NK radnika, a 1989. takvih slučajeva je bilo dva puta manje (27,3).
Neki gaje utopiju da će se oni vratiti u onih 145.000 kuća u devastiranim selima u kojima niko ne živi. Ali i taj izlaz je zatvoren – sela su desetkovana, u njima su teški uslovi za život, putevi loši, a šanse za zaradu gotovo nikakve. Oko 260.000 momaka i 100.000 devojaka sa sela, starosti od 30 do 45 godina, nisu zasnovali porodicu, upozorio je predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Dragan Škorić, 17. i 18. aprila na naučnom skupu "Perspektive i razvoj sela".
Nova kulturna elita se s očitim prezirom odnosi prema "Slobinim i radikalskim glasačima iz devedesetih", prema radnicima "Borova" ili "Rakovice" koji su 1988. izašli na demonstracije kao radnici a vratili se kao Srbi. Osim Rudarske opere Milene Marković i Olega Novkovića, senzibilne dokumentarne priče o životima ljudi i njihovim sudbinama propalog rudarskog centra Bor i možda one sarkastične pesmice Buđav lebac grupe SARS, čini se da nije bilo zapaženijeg kulturnog proizvoda na tu temu.
Mediji gaje dežurnu liberalnu retoriku, punu reformi i restrukturiranja, a ne pokazuju neku vidljivu socijalnu osetljivost, dok jure za tržišnim tabloidnim i rijaliti formama vlastitog opstanka.
Gde su danas oni radnici? Na to pitanje mogla bi se parafrazirati ona petrogradska rečenica Prote Mateje: "Po lesam razbežalis..." Neko se tuži s bivšim preduzećem, neko je korisnik socijalnog programa, neko pokušava da nešto trguje. I prodaja gaća iz Kine je, statistički, spoljna trgovina. To je inače relativno česta delatnost mikropreduzeća (vidi okvir).
Grupni portret novog radnika možda personalizuje slika trgovačke pomoćnice koja krije od gazde da će se udati, a tati, koji čeka da mu stigne rešenje o otpremnini, posle glasnog ćutanja kaže da je gazda OK i da ima šanse da će je zaposliti za stalno. Na pošalicu: "Da stigne rešenje, pa da i ja odvedem unuče na sladoled", ona ljutito zalupi vrata...
SALDO: Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u februaru 2013. broj nezaposlenih se povećao za 28.458 u odnosu na prošlu 2012. i u Srbiji ih ima oko 790.000.
Stopa nezaposlenosti se 2012. popela na 25,5 odsto sa 19,2 odsto u 2010.
Nezaposleni su i nekvalifikovani i najkvalifikovaniji – svaki treći tridesetogodišnjak je bez zaposlenja, a procenat zaposlenih u godištima ispod 24 je 51 odsto (videti u okviru).
Stopa radne aktivnosti i stopa zaposlenosti su pale na najniži nivo u poslednjoj deceniji, udeo radno sposobnog stanovništva u ukupnoj populaciji Srbije manji je nego u bilo kojoj novoj članici EU.
Da su se uslovi na tržištu rada naglo pogoršali i da "stvaranje održive zaposlenosti predstavlja veliki izazov", konstatovano je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2012.
Ovde to odavno nikoga ne brine, dok se u svetu pale crvene lampice upozorenja, jer problem, naravno, nije samo srpski.
Međunarodna organizacija rada (ILO, po našem MOR) u svom nedavno objavljenom izveštaju za 2013. pod naslovom "Austerity, a threat to prosperity?" (Štednja, pretnja prosperitetu?), upozorava da je kriza tako duboka da će jako uticati na sposobnost oporavka, da je nezaposlenost u Evropi dostigla istorijski nivo od 26,3 miliona ljudi, a da u svetu ima 197,3 miliona nezaposlenih.
Takvo stanje je primetno u 22 od 27 zemalja članica EU. Samo pet zemalja ima veću stopu zaposlenosti nego 2008. godine. To su: Austrija, Nemačka, Mađarska, Luksemburg i Malta.
Obeležena generacija mladih radnika suočava se s opasnom mešavinom visoke nezaposlenosti, neaktivnosti i nesigurnosti posla u razvijenim zemljama. "Što je nezaposlenost veća, veća je i mogućnost izbijanja nemira", poručuje se u izveštaju ILO u kome se kaže da su mogući socijalni nemiri u Grčkoj, Italiji, Portugaliji, Španiji, Sloveniji, Češkoj i na Kipru, a tu listu unekoliko proširuju novinske vesti iz okruženja – iz Slovenije, Rumunije, Bugarske... U Srbiji, kriza zasad ide bez socijalnih tenzija – nekoliko štrajkova: rudnik Zajača, građevinci...
Da se ne bi širili nemiri, Međunarodna organizacija rada predlaže evropskim zemljama promenu kursa – da se posvete ciljanim podsticajima na tržištu rada i programima za zapošljavanje mladih.
Ovde je oguglalost na ključni dugoročni problem tolika da nema produktivne ideje na vidiku. Samo se propagandno ponavlja: "Doći će ovaj, daće onaj..."
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
POVEZANI ČLANCI
Dosije vremena – Radnička klasa 2013. >
Osujećeni poverioci u stečaju
Milan Milošević
IZ ISTOG BROJA
-
>
-
VREME 382| 16. MAJ 1998. >
Stav: Univerzalna sve- ili ne-znalica
SERGIJE LUKAČ -
VREME | BR. 45 | 2. SEPTEMBAR 1991. >
INTERVJU – Milovan Đilas
Dimitrije Boarov -
VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990. >
Srbija u poslednjoj jednopartijskoj nedelji
MILAN MILOŠEVIĆ, ROKSANDA NINČIĆ, FLIP MLADENOVIĆ i STOJAN CEROVlĆ -
VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990. >
Izjava mog ministra
Jug Grizelj -
VREME BR. 5. 26. NOVEMBAR 1990 >
Šta mi se događa: Nacionalno nepodoban
Ranko Munitić -
Vreme br. 29 • 13. maj 1991. >
U boj u boj, za narod svoj
Borka Pavićević -
VREME BR. 12 | 14. JANUAR 1991. >
Jug Grizelj (1926-1991)
ŽIVORAD KOVAĆEVIĆ -
VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990. >
DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ
Andrija Čolak -
VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990. >
DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ
-
VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1991. >
SVET I MI - Velika prilika znatna konfuzija
DRAGIŠA BOŠKOVIĆ -
VREME BR. 12. 14. JANUAR 1991. >
Marko Nikezić (1921 - 1991)
ZORAN JELIČIĆ -
VREME BR. 23. 1. APRIL 1991. >
DOKUMENTI VREMENA: Događaji pred 27. mart
Mihailo KonstantinovIć -
VREME BR. 25. 15. APRIL 1991. >
Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo
Priredio: Milan Milošević -
VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992. >
Gmizaće dok se ne usmrde
Koča Popović, priredio Gojko Tešić -
VREME BR. 77. 13 APRIL 1992. >
Promeniti nešto, da bi sve ostalo isto
MILAN MILOŠEVIĆ -
VREME BR. 103 12. OKTOBAR 1992. >
Povodom smrti Vilija Branta (1913-1992) - Nema više čoveka mira
LEON DAVIČO -
VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992. >
Evropski duh
Gojko Tešić -
5. OKTOBAR 1992 | VREME BR. 102 >
ZLOČIN U PARAĆINU PET GODINA POSLE - Uvod u opštu vojnu kalvariju
STIPE SIKAVICA -
VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992. >
IN MEMORIAM: Koča Popović (1908-1992) - Čovek skepse i istorijskog pesimizma
Latinka Perović -
VREME BR. 255. 11. SEPTEMBAR 1995. >
UVODNIK - Užas i nada
VESNA KRMPOTIĆ -
VREME BR. 281. 9. MART 1995. >
Srbija u razbijenom ogledalu: U mesecu mau kad ruže cvetau
MILAN MILOŠEVIĆ -
VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996. >
Gazimestansko otrežnjenje
TIBOR VARADI -
VREME BR 280. 2. MART 1996. >
Siromaštvo: Žene jedu poslednje
KATERINA BERTINI -
VREME BR. 280. 2. MART 1996. >
Hrvatska: HDZ protiv svih - Strah od pokojnice
JELENA LOVRIĆ -
VREME BR. 298. 6. JUL 1996. >
Širenje "srpske istine"
MlODRAG STANISAVLjEVIĆ -
VREME BR. 289. 4. MAJ 1996. >
Nojeva politika
LASLO SEKELj -
VREME BR. 290. 11. MAJ 1996. >
Iz ličnog u gla: Zenit naše istorije
Radomir Konstantinović -
VREME 321. 14. DECEMBAR 1996. >
Intelektualci i protest - Moralni delikti
Mirjana Miočinović -
VREME BR: 323. 28. DECEMBAR 1996. >
Politički autizam
MILENKO KARAN -
VREME BR. 283. 23. MART 1996. >
Neopreznosti stručnjaka
Vladan A. Vasilijević -
VREME 323. 28. DECEMBAR 1996. >
REAGOVANJA: Žrtve bez prava
Miodrag Milić, Konstantin Obradović -
VREME | 288 |27. APRIL 1996. >
Iz ličnog ugla - Sudbina igrača
Miloš Mišović -
VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996. >
Što Srbin zamera Slovencu
MILJENKO JERGOVIĆ -
VREME 323. 28. decembar 1996. >
Dve Srbije u jednom gradu: Sloba u toplom zecu
Milan Milošević s Pericom Vučinićem i Urošem Komlenovićem -
VREME 331. 22. FEBRUAR 1997. >
Intervju: dr Stojan Babić - Pištalike za novu vladu
ZMAGOSLAV HERMAN -
VREME BR. 357. 23. AVGUST 1997. >
Dokumenti: Epistola - Strah i nada, Zemun 1997.
priredio: Milan Milošević -
VREME br. 245 | 16. NOVEMBAR 1996. >
Televizija i demokratija - Hipnotisani u Bastilji
MILAN MILOŠEVIĆ -
VREME | BR. 407 | 8. AVGUST 1998. >
Žene u srpskoj istoriji - Oficirke
Dr Mile Bjelajac Izbor: Milan Milošević -
VREME BR. 416 .| 10. OKTOBAR 1998. >
Ratno stanje
Milan Milošević -
VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999 >
PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme
Milan Milošević i ekipa izveštača Vremena -
VREME 409 | 22. avgust 1998. >
Žene u srpskoj istoriji - Ravnogorke
Bojan B. Dimitrijević Izbor: Milan Milošević -
VREME BR. 441 | 19. jun 1999. >
KRAJ RATA - Povlačenje,13 dana pre Vidovdana
Nenad Lj. Stefanović -
VREME 444| 10. jul 1999. >
Srbija u razbijenom ogledalu: Ponavljači teško uče tokom vrelog leta
Milan Milošević -
VREME BR.1119 | 14. JUN 2012. >
Protokoli i njihove poruke
Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme" -
VREME BR.876 | 18. OKTOBAR 2007. >
Ko mi je stavio bombe na prozor?
Dejan Anastasijević -
VREME BR.709 | 5. AVGUST 2004. >
Duša
Aleksandar Ćirić -
VREME BR.576 | 17. JANUAR 2002. >
Na večeri s predsednicima
Dragoljub Žarković -
Vreme 476| 19. februar 2000. >
Špageti-egzorcizam
Frano Cetinić -
VREME BR.1081 | 22. SEPTEMBAR 2011. >
Između Meke i Brisela
Safeta Biševac -
VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992. >
Izbori, pobednici i poraženi – Uzdanje u glupost
Stojan Cerović -
VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992. >
Stvarno i moguće
Milan Milošević -
VREME BR. 500 | 5. AVGUST 2000. >
Vic
F. Š. -
VREME |BR. 1106 15. MART 2012. >
Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju
Jasmina Lazić -
VREME BR. 690. 25. MART 2004. >
Kosovo, 17. mart 2004.
MIlan Milošević, Nenad Lj. Stefanović -
VREME BR.1266 | 9. APRIL 2015. >
Slučaj helikopter – Politička anatomija tragedije
Miloš Vasić -
VREME BR.1315 | 17. MART 2016. >
Neuhvatljiva lakoća glume i života
Đorđe Matić -
VREME BR.1310. | 11. FEBRUAR 2016. >
Intervju Vremenu – NATO nema alternativu
Sonja Ćirić -
VREME BR.948 | 5. MART 2009. >
Na stubu čitanosti
Ivana Milanović Hrašovec -
Vreme 477, 26. februar 2000. >
Strah i vika
Milan Milošević -
VREME BR.645 | 15. MAJ 2003. >
Drajfus bez Emila Zole
Nenad Lj. Stefanović -
VREME BR.899 | 27. MART 2008. >
Kuća časti
Prvoslav Karanović -
VREME BR.363 | 2. OKTOBAR 1997. >
Mahmurluk
Miloš Vasić -
VREME BR.1082 | 29. SEPTEMBAR 2011. >
DŽ. M.
Ajla Terzić -
VREME BR.1091 | 1. DECEMBAR 2011. >
Sećanje na bolji život
dimitrije boarov -
VREME BR.57 | 25. novembar 1991. >
Vukowar
Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena" -
VREME BR.973 | 27. AVGUST 2009. >
Kao ptica na žici
Zoran Paunović -
VREME BR 634. 27. FEBRUAR 2003. >
Bagzi uči da vozi
Jovan Dulović, Dejan Anastasijević -
VREME BR 563. 18. OKTOBAR 2001 >
Karići, Bogoljub i braća
Dragoslav Grujić -
Vreme broj 510, 12. oktobar 2000. >
Veliki preokret
Milan Milošević sa izveštačima "Vremena" -
VREME BR.507 | 21. SEPTEMBAR 2000. >
Toma
UROŠ KOMLENOVIĆ -
VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006. >
Španija u srcu
milo petrović, potpredsednik udruženja španskih boraca 1936–1939. i prijatelja -
VREME BR 997 | 11. FEBRUAR 2010. >
Vehabije u bivšoj Jugoslaviji
Momir Turudić -
VREME BR. 1262 | 12. MART 2015. >
Dualno obrazovanje
Jelena Jorgačević -
VREME BR.1140 | 8. NOVEMBAR 2012. >
Suđenje seizmolozima iz Akvile
Slobodan Bubnjević -
VREME BR.883 | 6. DECEMBAR 2007. >
Zabranite fudbal
Aleksandar Ćirić -
VREME BR.44 | 26. AVGUST 1991. >
Svet nije stao u Moskvi
Hari Štajner -
VREME BR.520 | 20. DECEMBAR 2000. >
Pobuna
Zoran B. Nikolić -
VREME BR.1125 | 26. JUL 2012. >
San o izlasku iz večite krize
Dimitrije Boarov -
VREME BR.1283 | 6. AVGUST 2015. >
"Oluja", 20 godina posle – Priča moje majke
Mirko Rudić -
VREME BR.1181 | 22. AVGUST 2013. >
Hrvatska teroristička emigracija i UDBA
Miloš Vasić -
VREME BR.1121 | 28. JUN 2012. >
Eksplozivno leto i posledice
Filip Švarm -
VREME BR.152 | 15. SEPTEMBAR 1993. >
Banjalučka pobuna
– Država bez hlebaMiloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena" -
VREME BR. 245. 3. JUL 1995. >
Eksplozija u „Grmeču"
DEJAN ANASTASIJEVIĆ -
VREME BR.987 | 3. DECEMBAR 2009. >
Zatvori u Srbiji – Samica za troje
Ivana Milanović Hrašovec -
VREME BR.1139 | 1. NOVEMBAR 2012. >
"Vreme" kod gospodina Palme – Dan otvorenih vrata u Jagodini
Dragan Todorović -
VREME BR.23 | 1. APRIL 1991. >
Politika u "Politici" – Događanje novina
-
VREME BR. 279. | 24. FEBRUAR 1995. >
Direktan prenos zatvaranja
MILAN MILOŠEVIĆ -
VREME BR.36 | 1. JUL 1991. >
Zamiranje smeška
Stojan Cerović -
VREME BR.36 | 1. JUL 1991. >
Kraj druge Jugoslavije
Roksanda Ninčić -
VREME BR.9 | 24. DECEMBAR 1990. >
Slovenija i plebiscit – San o samoći
Vojko Flegar -
VREME BR.323 | 28. DECEMBAR 1996. >
Težak šok
Stojan Cerović -
VREME 14. DECEMBAR 1996. >
Duga igra živaca
MILAN MILOŠEVIĆ, DOKUMENTACIONI CENTAR „VREME" -
VREME BR.1271 | 14. MAJ 2015. >
Čovek od milijardu dolara
aleksandar ostojić -
VREME | BR 1321. 28. APRIL 2016. >
Priča o Muhamedu Aliju
Stanko Cerović -
VREME BR.1087 | 3. NOVEMBAR 2011 >
Beograd – Novi Pazar, via Istanbul
Jelena Jorgačević -
VREME BR.688 | 10. mart 2004. >
Nezaštićeni svedok
Ljubomir Živkov -
VREME BR.117 | 18. januar 1993. >
Velika čistka
UROŠ KOMLENOVIĆ -
VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008. >
Krimski Tatari – egzodus i povratak
Momir Turudić -
VREME | BR 1220 | 22. MAJ 2014 >
Svedočanstvo: Dnevnik iz potopljenog Obrenovca
aleksandra đerić -
VREME BR.134 | 17. MAJ 1993. >
Zločin, bez kazne
Filip Švarm -
VREME BR.134 | 17. MAJ 1993. >
O rušenju Ferhadije
-
VREME BR.509 | 5. OKTOBAR 2000. >
Srbija u štrajku
Branka Kaljević -
VREME BR.9 i BR.11 | 23. DECEMBAR 1990. – 7. JANUAR 1991. >
Država pod sumnjom
Priredio M. M. -
VREME BR. 287. 20. APRIL 1996. >
Iz stručnog ugla: Savezna vlada protiv guvernera
Miroljub Labus -
VREME BR.318 | 23. novembar 1996. >
Pobuna demokratske Srbije
NENAD LJ. STEFANOVIĆ -
VREME BR.1115 | 17. MAJ 2012. >
Sve naše krađe
Ivana Milanović Hrašovec i Dokumentacioni centar "Vreme" -
VREME BR.166 | 27. DECEMBAR 1993. >
Ko je kako prošao
Ivan Radovanović -
VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015. >
Kako se sećati zločina
Ivan Ivanji -
VREME BR.955 | 23. APRIL 2009. >
Zdravstveni karton mršave boginje
Slobodan Bubnjević -
VREME BR.614 | 10. OKTOBAR 2002. >
Jaka frustracija, dobra muzika
Nenad Čanak -
VREME BR.1313 | 3. MART 2016. >
Sudbina kapetana Buzova
Dejan Anastasijević -
VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013. >
Dačić u haremu
Dragoljub Žarković -
VREME BR.787 | 2. FEBRUAR 2006. >
Uspomene i drugi demoni
Maja Uzelac -
VREME BR.1263 | 19. MART 2015. >
Čovek koji završava posao
Jelena Jorgačević -
VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011. >
Dirigovana navigacija smrti i pravde
Tatjana Tagirov -
VREME BR.1272 | 21. MAJ 2015. >
Ova ne e na arno
Siniša Stanković -
VREME BR.1070 | 7. JUL 2011. >
Zašto Srbija nema
antifašistički praznikJovana Gligorijević -
VREME BR.729 | 23. DECEMBAR 2004. >
Car
D.Ž. -
VREME BR.1203 | 23. JANUAR 2014. >
Država zavere ćutanja
Miloš Vasić -
VREME BR.1216-1217 | 24. APRIL 2014. >
Hrvatska i srpska primena dve verzije istorijskog revizionizma
Lino Veljak -
VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005. >
Karika koja nedostaje
Nebojša Popov -
VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010. >
Ordenje deljeno kao đinđuve
Slobodan Kostić -
VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013. >
Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju
Milan Milošević, Andrej Ivanji, Biljana Vasić -
VREME BR.1093 | 15. DECEMBAR 2011. >
Put za istok
Jovana Gligorijević -
VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015. >
Teret teške industrije
Dimitrije Boarov -
VREME BR.844 | 8. MART 2007. >
Musliman, Jugosloven i levičar
Dragoslav Grujić -
VREME BR.1078 | 1. SEPTEMBAR 2011. >
Predizborne uvrede i podmetanja
Tatjana Tagirov -
VREME BR.1116 | 24. MAJ 2012. >
Ispovest članova biračkog odbora
Radmilo Marković -
VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011. >
Vlast pod prismotrom
Miloš Vasić -
VREME BR.1056 | 31. MART 2011. >
Uhvati dan
Slobodan Bubnjević -
VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012. >
Hronologija opsade Sarajeva
-
VREME BR.1106 | 15. MART 2012. >
Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju
Jasmina Lazić -
VREME BR.1273 | 28. MAJ 2015. >
Put za Palmiru
Momir Turudić -
VREME BR.439 | 20. MART 1999. >
Che sara – sara
Roksanda Ninčić -
VREME BR.437 | 6. MART 1999. >
Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške
Milan Milošević -
VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014. >
Ogledalce u kesi tregerici
Tamara Skrozza -
VREME BR.247 | 17. JUL 1995. >
Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom
Olivera Milosavljević, "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti (1986–1992)"
Priredio M. Milošević -
VREME BR.916 | 24. JUL 2008. >
Doktor Radovan i gospodin Dragan
Jovana Gligorijević, Jasmina Lazić, Marija Vidić -
VREME BR.1095-1096 | 28. DECEMBAR 2011. >
Četvrti svet
-
VREME BR.1263 | 19. MART 2015. >
Tragedija u magli politike
Miloš Vasić -
VREME BR.637 | 20. MART 2003 >
Posle Đinđića
Stojan Cerović -
VREME BR.793 | 16. MART 2006. >
Testament Zorana Đinđića
-
VREME BR.1054 | 17. MART 2011 >
Uvod u kraj sveta
Slobodan Bubnjević -
VREME BR.793 | 16. MART 2006. >
Oproštajni udarac
Milan Milošević -
VREME BR.1053 | 10. MART 2011. >
Kako je bilo i urbane legende
Miloš Vasić -
VREME BR.1211 | 20. MART 2014. >
Kraj petooktobarske Srbije
Zora Drčelić -
VREME BR.1220 | 22. MAJ 2014. >
Dnevnik iz potopljenog Obrenovca
Aleksandra Đerić -
VREME BR.1059 | 21. APRIL 2011. >
Strasna sedmica Tomislava Nikolića
Milan Milošević i grupa autora -
VREME BR.533 | 22. MART 2001. >
Predlog dogovora o državnom cilju
Zoran Đinđić -
VREME BR.633 | 20. FEBRUAR 2003. >
Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag
Miloš Vasić -
VREME BR.1193 | 14. NOVEMBAR 2013 >
Propast našeg Mercedesa
Zoran Majdin -
VREME BR.1104 | 1. MART 2012. >
Pesma nas je održala
Jovana Gligorijević -
VREME BR.1000 | 4. MART 2010 >
Mesec mart u Srbiji
Momir Turudić -
VREME BR.739 | 3. MART 2005. >
Partijska previranja
Milan Milošević -
VREME BR.650 | 18. JUN 2003. >
Dokumenti o nastanku imperije Pinka
Dejan Anastasijević -
VREME BR.1103 | 23. FEBRUAR 2012 >
Čudo neviđeno
Sonja Ćirić -
VREME BR.791 | 2. MART 2006 >
50%
D. Ž. -
VREME BR.1024 | 19. AVGUST 2010. >
Šta Sretko zna, šta nagađa, a šta folira
Miloš Vasić -
VREME BR.1123 | 12. JUL 2012. >
Svako za sebe, svi za šerijat
Momir Turudić -
VREME BR.910 | 12. JUN 2008. >
Čudesni svet koalicija
Milan Milošević -
VREME BR.834-835 | 28. DECEMBAR 2006. >
Mirni dani puni istorije
Milan Milošević -
VREME 321. 14. DECEMBAR 1996. >
Idu dani: Srbija se vraća kući
BRANKO BALETIĆ -
VREME BR. 256. 18. SEPTEMBAR 1995. >
Iz ličnog ugla: O ilizijama i novcu
Branko Milanović -
VREME BR. 261. 23. OKTOBAR 1995. >
Pouke jedne knjige: Društvena nemoć
SLOBODAN INIĆ -
VREME BR 254. 4. SEPTEMBAR 1995. >
Krunski svedok: Ivan Stambolić - "Put u bespuće"
Slobodan Inić, pripremila Roksanda Ninčić -
VREME BR 289. 4. MAJ 1996. >
Taras Kennauner: Odgovor Nebojši Popovu - Pismo srpskom prijatelju
Taras Kermauner, Nebojša Popov -
VREME 308 . 14. septembar 1996. >
Dragiša Pavlović (1943-1996)
Milan Milošević