Autor

9.4.2017. >

Bojkot Skupštine

andrej ivanji

Pošto je vlast obesmislila postojanje Narodne skupštine poslanici opozicije bi trebalo da je bojkotuju

AV je suvereno dobio predsedničke izbore, pre svega zahvaljujući kontroli masovnih medija koji su besomučno prenosili mnoštvo laži i poluistina, hvalospeve o AV-u i svinjarije o Saši Jankoviću i Vuku Jeremiću. AV je pod ličnu i partijsku kontrolu stavio državne institucije koje bi trebalo da rade nezavisno. AV je partijsko zapošljavanje, mito, korupciju i reket doveo do savršenstva. I uprkos svemo tome uživao je i uživa podršku Zapada. Rekao bi čovek da će sada, posle veličanstvene pobede, moći malo da se opusti, da će mašinerija za mlevenje neistomišljenika malo da predahne.

E pa AV ipak neće moći da se opusti i konačno malo uživa u propasti opozicije i ljubavi svog naroda. Zbog načina njegove vladavine koji je u suprotnosti sa zdravim razumom, pristojnošću i, hajde, demokratskim standardima i vrednostima, desetine hiljada pre svega mladih i veoma mladih ljudi svakodnevno protestuje na ulicama Srbije.

Sa jedne strane AV je izvukao pouke iz demonstracija devedesetih: ne izvodi policiju sa vodenim topovima i suzavcem, kloni se sukoba, iako su Stefanovići i Gojkovićeve protekle nedelje jahali na tome da protestni skupovi nisu prijavljeni. Računa sa tim da će da se izduvaju sami od sebe. Tempo kojim su krenuli je veoma jak a finiš se ni ne nazire.

Sa druge strane, radikalski gen ne može da se odstrani, pa Pink, Informer i ostala mašinerija za mlevenje neistomišljenika preventivno ove mlade ljude prikazuju ili kao nečije plaćenike, ili u najmanju ruku kao zavedene, narkomane, pijance, bagru, mada je predizborna kampanja prošla, a novi izbori su veoma daleko. To je jače od AV-a, tako ga je naučio Vojislav Šešelj. Samo što to kod demonstranata izaziva još veće negodovanje. Ne bi me čudilo da Toni Bler AV-u objasni da sa tim treba da prestane, jer je kontraproduktivno.

Jadan je pokušaj da Šešelj, kao, podržava proteste, pa da se demonstranti dovedu u vezu i sa orunulim radikalom, kao što se dovode u vezu sa Dverima, Sorošem i svim tim mračnim silama koje AV-u i AV-ovoj poridici rade o glavi.

Ovaj protestni talas na ulicama je na samom početku, on još uvek ne predstavlja neposrednu opasnost za AV-ovu vlast i neće je predstavljati dok se dok ne dođe do ozbiljnije organizacije, koordinacije i političke artikulacije.

Ali je neprijatan za AV-a, izaziva mu nelagodnost - umesto da potone u potpunu apatiju opozicija najednom ima za šta da se uhvati. I za razliku od jadnih srpskih glajhšaltovanih medija, zapadni mediji prenose da tamo neki fini mladi svet u Srbiji protestuje protiv „diktature".

Neprijatno za AV-a je i što su zapadni mediji tokom i posle predsedničkih izbora mahom izveštavali o njegovom besomučnom nastojanju da prigrabi ama baš svu vlast, o tome da gazi elementarne principe parlamentarne demokratije i medijskih sloboda, ne retko u podrugljivom tonu, kritikujući i svoje vlasti što tako nešto i takvog nekog podržavaju. Mogli bi Kurc, Kern i Merkelova da postanu manje srdačni. Ovi protesti sada potkrepljuju sve ono o čemu su zapadni mediji, pa i malobrojni posmatrači izbora OEBS-a, izveštavali i daju povoda za nova izveštavanja.

U ovakvoj situaciji opozicione partije ne bi trebalo da se kače na proteste koji se valjaju uprkos njihovoj jalovosti, već bi trebalo da urade ono što je u njihov moći: da se ne vrate u skupštinske klupe kada im to Maja Gojković milosrdno dopusti. Onog trenutka kada je ona po nalogu AV-a raspustila Skupštinu dok ovaj ne postane predsednik ona je obesmislila njen rad, obaška svo ono ponižavanje kojem su opozicioni poslanici izloženi.

AV-ovoj vlasti koja je kidnapovala državne institucije opozicioni poslanici učešćem u radu Skupštine daju legitimitet ne samo u Srbiji, već i u inosranstvu. Obrazloženje da to čine da bi se i njihov glas negde čuo odavno ne pije vodu: niko ih ne čuje.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA