SUD, SVEDOCI, ZATVOR: Milan Knežević i Nebojša Medojević

---

Slučaj Medojević je simptom neobičnog fenomena da grana vlasti koja bi se mogla smatrati čuvarem ustavnosti, zakonitosti i vladavine prava upravo u domenima ovih kategorija jednu državu iz 21. usmerava unazad, ka 19. veku

U noći između 29. i 30. novembra, u Podgorici je lišen slobode Nebojša Medojević, poslanik u crnogorskoj skupštini. Kako piše u saopštenju Uprave policije, Medojević je lišen slobode po nalogu za hapšenje koji je izdao Viši sud u Podgorici zato što je odbio da svedoči u predmetu koji je formiran na osnovu njegove izjave da zna da bivšem gradonačelniku Podgorice Miomiru Mugoši neće biti određen pritvor u posebnom slučaju koji se protiv njega vodi, jer je glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić primio mito od bivšeg gradonačelnika Mugoše u iznosu od 100.000 evra.

Viši sud je, zbog odbijanja da svedoči u tom predmetu, poslaniku Medojeviću odredio stavljanje u zatvor u trajanju od dva meseca. Potom mu je stavljanje u zatvor određeno na još dva meseca zato što je odbio da svedoči i u predmetu koji se tiče optužbi da je glavni specijalni tužilac Katnić učestvovao u izvršenju ratnih zločina na teritoriji Cavtata tokom 1991. i 1992. godine.

JEDNO VIĐENJE – HAPŠENJE POSLANIKA JE KRŠENJE USTAVA: Za vest o hapšenju Medojevića brzo se pročulo i u Crnoj Gori i u drugim državama regiona. Još brže su pristizali komentari, kako oni kojima se opravdava ovakvo rešenje suda tako i oni brojniji kojima se rešenje osporava. Ključna dilema proizvedena slučajem hapšenja Nebojše Medojevića je sledeća – koji je opseg instituta imuniteta poslanika, odnosno u kojim je situacijama poslanik zaista zaštićen ustavnim odredbama o imunitetu.

Medojevićevi branioci u ovom slučaju navode da je sadržina člana 86. crnogorskog ustava dovoljna prepreka za njegovo hapšenje. U stavu 3. člana 86. Ustava piše da se protiv poslanika ne može pokrenuti krivični postupak, niti odrediti pritvor, bez odobrenja Skupštine, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna u trajanju dužem od pet godina zatvora.

Dve su ključne poruke zagovornika ovog stava. Prvo, odobrenje Skupštine se ima smatrati nužnom pretpostavkom za lišavanje slobode poslanika. Budući da skupštinskog odobrenja za ovaj slučaj nije bilo, to se i hapšenje Medojevića i njegovo pritvaranje na dva meseca može smatrati neustavnim činom. I drugo, pritvaranje poslanika na dva meseca ne potpada pod one radnje za koje, na osnovu člana 86. Ustava, poslanik, uprkos imunitetu, može da bude pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost ili pritvoren. To znači da je i po drugom osnovu hapšenje i zatvaranje Nebojše Medojevića čin kojim se krši crnogorski ustav.

DRUGO VIĐENJE – NIJE PRITVOREN, VEĆ JE STAVLJEN U ZATVOR: Drugačije tumačenje značenja i opsega imuniteta poslanika imaju Viši sud u Podgorici po čijem nalogu je Medojević lišen slobode i Apelacioni sud Crne Gore koji je, rešavajući po žalbi punomoćnika Nebojše Medojevića, potvrdio rešenje Višeg suda.

Viši sud u Podgorici je, vođen članom 119. Zakonika o krivičnom postupku, saopštio da protiv Medojevića nije pokrenut krivični postupak, kao i da on nije pritvoren već je, po ovom tumačenju, stavljen u zatvor zbog nepostupanja po građanskoj obavezi svedoka da svedoči u predmetu koji je sam pokrenuo izjavom da bivši gradonačelnik Mugoša nije pritvoren zato što je tužiocu Katniću dao mito od 100.000 evra.

Član 119. Zakonika tiče se mera za obezbeđenje prisustva svedoka i procesnih kazni. Pored ostalog, u drugom stavu ovog člana piše da se svedok, koji bez zakonskog razloga odbije da svedoči, može kazniti novčano do 1000 evra, a da se ukoliko i nakon toga odbije da svedoči može zatvoriti i to najduže dva meseca. Budući da se radi o svedoku i o stavljanju u zatvor, a ne o okrivljenom i ne o pritvoru, Viši sud je saopštio da u ovom slučaju nema mesta primeni ustavnih odredaba o imunitetu poslanika, odnosno da u ovom slučaju poslanik nije zaštićen imunitetom.

VLADAVINA PRAVA I TRADICIJA KONSTITUCIONALIZMA: Jedno od osnovnih načela crnogorskog ustava je načelo vladavine prava. U članu 1. Ustava piše da je Crna Gora građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde, zasnovana na vladavini prava. Ovo veliko načelo, koje bez ikakve sumnje pripada tradiciji konstitucionalizma, navedeno je u najznačajnijem pravnom i političkom aktu države Crne Gore kao neprikosnoveno.

Ovo načelo znači da je pravo ne samo ključni integrativni element jedne političke zajednice. Njegovim urezivanjem u prvi član ustava saopštava se da u državi ne postoji volja jača od volje zakona, niti moć jača od elementarnih principa pravde i pravičnosti. Po mom sudu, u slučaju lišavanja slobode poslanika Nebojše Medojevića desilo se upravo ono što, sledeći teoriju i praksu savremenih demokratskih država koje su zasnovane na vladavini prava, ne bismo očekivali.

Stavljanjem u zatvor poslanika Medojevića direktno se udara na vladavinu prava i doprinosi osećaju pravne nesigurnosti. To se postiže izvrdavanjem instituta imuniteta koji uživaju poslanici time što se mere koje su ekvivalentne pritvoru ili zatvaranju imenuju posebnim kovanicama kako bi se stvorio utisak suštinskog razlikovanja. I posebno time što se institut imuniteta poslanika, čiji je osnovni smisao sloboda govora i delanja, i nemogućnost lišavanja slobode za rečeno i urađeno, suprotno konstitucionalnoj teoriji i praksi, sužava do besmisla.

Posebno je indikativno što ovakav atak na vladavinu prava sprovodi sudska grana vlasti, za koju je u Crnoj Gori u dužem periodu vođena borba oko njene samostalnosti i nezavisnosti, kako bi sudila upravo na osnovu Ustava i zakona i kako bi se sprečila upotreba pravnih sredstava radi političkih ciljeva. Slučaj Medojević je simptom neobičnog fenomena – da grana vlasti koja bi se mogla smatrati čuvarem ustavnosti, zakonitosti i vladavine prava upravo u domenima ovih kategorija jednu državu iz 21. usmerava unazad, ka 19. veku.

ODJECI U REGIONU: Informacija o slučaju hapšenja Nebojše Medojevića je u državama regiona preneta i uglavnom komentarisana kao povod za moguću radikalizaciju političkih procesa u samoj Crnoj Gori. I to u periodu kada je formiran i upravo počeo sa radom privremeni parlamentarni Odbor za dalju reformu izbornog i drugog zakonodavstva čija je misija uspostavljanje šire saglasnosti o pravilima na osnovu kojih će ubuduće biti organizovani izbori. Jedna od očekivanih posledica rada Odbora bila je i stabilizacija političkih prilika u državi.

Ako se izuzme javno polje u Crnoj Gori, najviše reakcija na ovaj događaj bilo je u Srbiji. Posebno uočljive bile su reakcije pojedinih predstavnika vlasti u Srbiji, ali i najjače opozicione grupacije kojima se hapšenje poslanika Medojevića tumačilo ili kao neprijateljsko delovanje prema Srbiji i srpskom narodu ili se tražilo reagovanje srpske vlade i upućivanje zahteva crnogorskoj vladi da se Nebojša Medojević pusti na slobodu.

Mislim da je na ovom mestu važno podsetiti na neke činjenice. Fakat je da je Medojević sa liderom Nove srpske demokratije Andrijom Mandićem u savezu koji se zove Demokratski front. To je savez koji se od osnivanja prepoznaje kao opozicioni u Crnoj Gori i koji se, s obzirom na osnovne političke ideje stranaka koje ga čine, prepoznaje i po ideji umanjivanja podela ili distance između Crnogoraca i Srba.

Ali, fakat je i to da je Nebojša Medojević Crnogorac, lider Pokreta za promjene i, kako sam kaže, istinski borac za obnavljanje nezavisnosti Crne Gore. Bio je član Socijaldemokratske partije Crne Gore čija je jedna od ključnih tačaka programa bila upravo ideja da Crna Gora ponovo postane samostalna država. Zatim je učestvovao u osnivanju Grupe za promjene, potom političke organizacije Pokret za promjene. Zagovaranje pune državne samostalnosti Crne Gore je konstanta njegovog političkog delovanja.

Ovi fakti mogu da budu veoma korisni za razumevanje, ali i za tumačenje i za reagovanje na političke i druge procese u Crnoj Gori. Dakle, jasno je kao dan da se slučaj Medojević ne tiče odnosa između etničkih grupa, naročito ne neprijateljskog delovanja prema srpskom narodu u Crnoj Gori. Po njegovoj biografiji se vidi da on nije srpski lider u Crnoj Gori, niti vođa pripadnika srpske etničke zajednice u Crnoj Gori. Otud ne stoji reagovanje da je slučaj Medojević neprijateljski čin prema srpskom narodu i Srbiji.

Kao što se srpska politička scena može razumeti samo pažljivim, kontinuiranim istraživanjem i analizom političkih aktera i političkih procesa, tako i za razumevanje crnogorske političke scene treba imati više informacija, dobrih analiza i posebno strpljenja da se uoče sve osobenosti i društvenih i političkih prilika u Crnoj Gori. Oni su mnogo složeniji od svođenja na odnose između etničkih zajednica. Zato bi i reakcije i komentari trebalo da su suzdržaniji, oprezniji i utemeljeni u stvarnom stanju.

EPILOG: Slučaj Medojević nije zaokružen. Na rešenje Višeg suda o hapšenju gospodina Medojevića, koje je potvrdio i Apelacioni sud Crne Gore, najavljeno je ulaganje ustavne žalbe. To znači da će svoju reč po ovom pitanju imati Ustavni sud Crne Gore čija je nadležnost da, nakon iscrpljivanja svih delotvornih pravnih mehanizama, odlučuje o ustavnoj žalbi zbog povrede ljudskih prava i sloboda zajamčenih Ustavom.

To će biti i prilika da organ, čiji je smisao zaštita ustava i ustavnih instituta, odbrani konstitucionalnu slobodu. Ovo je velika prilika da se sa najvišeg mesta poruči da političke razlike, ma kakve i kolike bile, kao i lični odnosi, ne smeju biti razlog za pokušaj depluralizacije političkog polja i slabljenje principa kojima slavimo najveća demokratska i konstitucionalna postignuća. I da se pokaže da crnogorsko društvo zasluženo pripada savremenim društvima 21. veka.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---