1.

Lični stav: Baj baj, Milo (Vreme 1601)

Građani Crne Gore nisu masovno izašli na ulice kako bi podržali Mila Đukanovića u još jednom njegovom napadu na Srpsku pravoslavnu crkvu. Mali broj sledbenika praćen je pojačanim nasiljem, što je direktna posledica daljeg radikalizovanja njegove politike u prvoj opozicionoj godini Demokratske partije socijalista. Druga posledica je da Đukanovića napušta ona najbrojnija grupa, a to su umereni birači
 

2.

Lični stav: Crnoj Gori treba mir, a ne vladar (Vreme 1547)

Može delovati apsurdno, ali litije koje su krajem 2019. i početkom 2020. godine organizovane u Crnoj Gori predstavljaju zvezdane trenutke crnogorskog građanstva. Ove molitvene šetnje su po svom karakteru i ciljevima primer građanskog otpora kakvim jedna savremena politička zajednica može samo da se podiči. I nema nikakve dileme – da je Đukanović znao koliko će loše posledice po njega i partiju čiji je predsednik proizvesti usvajanje onakvog Zakona o slobodi veroispovesti, nikada ga ne bi usvajao
 

3.

Crna Gora: Volja jača od volje zakona (Vreme 1457)

Slučaj Medojević je simptom neobičnog fenomena da grana vlasti koja bi se mogla smatrati čuvarem ustavnosti, zakonitosti i vladavine prava upravo u domenima ovih kategorija jednu državu iz 21. usmerava unazad, ka 19. veku
 

4.

Kultura sećanja: Drugi svetski rat i mir Mirka Tepavca (Vreme 1153)

"Kad čovek čudom ostane živ, nekada zažali što nije na vreme umro. A tada nisam – kao deset godina ranije pred neprijateljskim islednicima – mogao da kažem: ‘Neću da odgovaram na vaša pitanja’, jer preda mnom ovog puta nisu bili moji krvnici, nego moji ratni drugovi"