---

Intervju - Đuzepe di Đenaro, predsednik SPAI-ja >

Na korupciju udariti javno

Boraveći u Srbiji, učinilo mi se da se u psihoanalizi i antikorupcijskoj borbi mogu koristiti isti principi. Prvo treba postati svestan problema, drugo, mora da postoji jaka želja i volja da se reši taj problem i poverenje u ljude koji treba da se izbore s njim

"Već izvesno vreme otkako se zna da će moja kompanija učestvovati u privatizaciji nekih srpskih preduzeća, sa mnom kontaktiraju ljudi bliski vlasti i nude pomoć kako bih te firme kupio što jeftinije, ali za sebe traže veliku proviziju. Bili smo zainteresovani za jednu veoma dobru firmu u blizini Beograda, ali pošto se oko nje motalo mnogo ‘sivih eminencija’, odustali smo jer nismo želeli da učestvujemo u korupcionaškim poslovima." Ovako govori jedan veoma ugledni inostrani poslovni čovek koji se dugo i ozbiljno sprema da učestvuje u privatizaciji nekoliko firmi u Srbiji. Na pitanje da li bi o tome javno govorio, rekao mi je: "Nemojte, molim vas".

Da bi se ubuduće što je moguće više institucionalno izbegli ovakvi slučajevi, u Beogradu je prošle nedelje boravio Đuzepe di Đenaro, predsednik Antikorupcijske inicijative Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope (SPAI). Na pitanje kako gleda na takve pojave, gospodin Di Đenaro kaže: "Trenutnu situaciju u Srbiji definišem kao tipičnu sliku zemlje u tranziciji. U svim državama koje su iz autoritarnog prešle na demokratski sistem postoji ‘period slabosti’ u kojem kriminal i korupcija nastoje da se još više razviju".

"VREME": U Beogradu ste proveli nekoliko dana. S iskustvom koje imate, kako ocenjujete antikorupcijske napore u Srbiji?

ĐUZEPE DI ĐENARO: Daću vam preliminarno mišljenje. Inicijativa Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope za borbu protiv korupcije usvojena je pre dve godine i na početku smo imali šest zemalja članica te inicijative. Jugoslavija i Srbija nisu u nju od početka bile uključene i bili smo veoma zadovoljni kada su pre nekoliko meseci vlade Jugoslavije i Srbije odlučile da joj se priključe. Za šest zemalja koje su se ranije priključile SPAI-ju već je urađena procena o stanju korupcije i preporuke o antikorupcijskim merama koje treba preduzeti. Zato smo od Vlade Srbije zahtevali da bude veoma aktivna kad je to u pitanju kako bi Srbija dostigla ovih šest zemalja koje su od početka u SPAI-ju. Vlada je veoma brzo reagovala i već je predala prvi izveštaj o sedam aktivnosti koje odmah treba preduzeti. Ona prikuplja podatke na osnovu kojih ćemo mi uraditi procenu stanja u Srbiji, a ona bi trebalo da bude završena do 4. marta kada će zasedati rukovodeća komisija SPAI-ja. Ta komisija treba da utvrdi prioritete u antikorupcijske borbe. Oni će biti predati i Inicijativnom odboru, koji će se sastati u SAD krajem aprila ili početkom maja. Izrada procene je preduslov da bi se zauzeo čvrst stav i aktivno delovalo na polju antikorupcije u regionu.

Video sam da u vašoj zemlji postoji veoma velika politička odlučnost da se borite protiv korupcije. Sastao sam se s državnim zvaničnicima i predstavnicima nevladinih organizacija i sindikata. Impresioniran sam vašim premijerom Đinđićem i ministrom finansija Đelićem. Premijer ima veoma jasne ideje, potpuno razume značaj borbe protiv korupcije i svestan je da ona spečava brzu tranziciju zemlje. Trenutna odgovornost za tu borbu je u nadležnosti Ministarstva finansija. Prvi značajan korak učinjen je formiranjem Antikorupcijskog saveta, prisustvovao sam sa svojim saradnicima sastanku tog saveta i uverili smo se da svi njegovi članovi potpuno nezavisno deluju iako ih je postavila Vlada Srbije. Videli smo da Antikorupcijski savet vrši veliki pritisak i na vladu i na parlament kako bi se što pre usvojili zakoni koji podržavaju borbu protiv korupcije i čiji su nacrti već napravljeni. Nadam se da će ti zakoni uskoro stupiti na snagu tako da će sledećem sastanku Inicijativnog odbora u SAD prisustvovati i predstavnici Srbije koji će ostalim članicama SPAI-ja objasniti kako kod vas stoje stvari s krivičnim zakonom, zakonom o krivičnom postupku, zakonom o javnim finansijama, o javnim nabavkama, šta je sa zakonom kojim se sprečava sukob interesa. SPAI je svestan potrebe uključivanja institucija civilnog društva i iskustva pokazuju da se mnogo u borbi protiv korupcije ne može napredovati bez učešća široke javnosti. Civilno društvo treba da deluje na dva fronta. Prvo, javnost mora da shvati koliki je problem korupcija i to da se protiv nje mora boriti i, drugo, mora da utiče na vladu da se što pre usvoje mere za borbu protiv korupcije.

Boraveći u Srbiji, učinilo mi se da se u psihoanalizi i antikorupcijskoj borbi mogu koristiti isti principi. Prvo treba postati svestan problema, drugo, mora da postoji jaka želja i volja da se reši taj problem i poverenje u ljude koji treba da se izbore s njim. Pri tome, veoma je važna uloga medija koji treba da pomognu javnosti da postane svesna postojanja problema i potrebe da se on prevaziđe. A da bi društvo imalo poverenja u ljude koji treba da se bore protiv korupcije, veoma je važno da vlada svori imidž poštene i transparentne uprave.

Iz dosadašnjih iskustava utvrdili smo da u osnovi korupcije stoji pravilo da se ona iz državne administracije širi prema vrhu vlasti tako da u jednom trenutku vlada postaje uhvaćena u mrežu hobotnice i onesposobljena da normalno deluje. Iskustvo takođe pokazuje da je teže boriti se s korupcijom kad je hobotnica stigla do vlade.

Ali, smatram da to nije slučaj u Srbiji. Sastav kabineta premijera Đinđića garantuje da se nećete boriti s korupcijom na nivou vlade. Važno je, međutim, da celokupno društvo bude uvereno da vlada ne učestvuje u korupciji.

Čini mi se da postoje dva razloga korupcije u vašoj državnoj administraciji. Prvi je nasleđe prošlosti, drugi je trenutna situacija u Srbiji, koju definišem kao tipičnu sliku zemlje u tranziciji. U svim državama koje su iz autoritarnog prešle na demokratski sistem postoji "period slabosti" u kojem kriminal i korupcija nastoje da se još više razviju. Valjda ne treba da vam spominjem međusobnu povezanost organizovanog kriminala i korupcije. Ukoliko se brzo i odlučno ne reaguje protiv korupcije, onda će organizovani kriminal sve više napredovati.

Šta još treba brzo da uradimo da bismo podstakli antikorupcijsku borbu i dokazali da kao društvo nismo postali ravnodušni na tu pojavu?

Sve aktivnosti moraju da budu propisane zakonima, a njih treba doneti. Prva stvar koja zakonima treba da se reši jeste da se razdvoje ljudi koji daju mito i državni službenici koji ga primaju. Krivični postupak ne treba da se vodi istovremeno protiv obeju osoba. Video sam u nacrtu vašeg novog krivičnog zakona da će osoba koja nudi mito imati olakšavajuće okolnosti na sudu i smatam da je to usmereno u dobrom pravcu, ali nisam siguran da je to dovoljno za osobu koja treba da bude kooperativna na sudu. Vrhovni tužilac trebalo bi da javno objavi proglas u kome će reći da ljudi koji ponude informacije o slučajevima korupcije u kojima su i sami učestvovali neće biti krivično gonjeni. Tako će se obezbediti veća saradnja građana, a tužilac će koristiti svoje diskreciono pravo da ne podigne optužnicu protiv te osobe.

Ako nam je, dakle, cilj da presečemo taj lanac u kome jedna osoba daje, a druga prima novac, i vlada, i vrhovni tužilac i štampa mogu u tome da odigraju veoma značajnu ulogu.

Za opštu akciju protiv korupcije da li bi bilo korisno da vlada izađe s nekim dobrim primerom kojim će ubediti javnost u svoju spremnost da se bori protiv te pojave?

Da, apsolutno da. Javno mnjenje je veoma bitno, a vlada, koliko vidim, već radi na tome. Ona već od decembra daje jasne znake javnosti da se određene aktivnosti preduzimaju u borbi protiv korupcije i da je u tome odlučna. Ukoliko bi se otkrilo da je neki vladin funkcioner umešan u korupciju, on bi odmah morao da bude otpušten, i to bi trebalo da dobije ogroman publicitet.

Policija, tužilaštvo i sudstvo su osnove za borbu protiv korupcije. Nevolja je u tome što korupcija može da postoji i u ta tri stuba antikorupcijske borbe. Možda bi prvi dobar korak mogao biti u tome da se odredi nekoliko inspektora MUP-a koji su veoma pouzdani i nekoliko sudija u koje se ima poverenja i da se oni bave samo slučajevima korupcije. To bi bio dobar početak.

Ali, moram da ukažem na još jedan veoma važan detalj. Srbija nije subjekt međunarodnog prava, nego Jugoslavija, i utoliko bi savezna vlada morala mnogo brže da reaguje u antikorupcijskoj kampanji. Mnogi zakoni treba da se usklade s evropskim standardima, na primer, prikupljanje svih finansijskih podataka o tokovima novca. Ukoliko želimo da budemo uspešni u velikim istragama korupcije, moramo da prikupimo informacije i iz bankarskog sistema jer ćemo se susretati sa slučajevima pranja novca. A za to će biti potrebna i međunarodna saradnja.

Veoma značajan zakon koji treba da usvojite jeste i onaj o zapleni i oduzimanju imovine i novca onim licima koji ne mogu da dokažu kako su do toga došli. Dakle, vlada mora da ima opštu sliku stanja i svest da se ono ne može promeniti preko noći.

Plan SPAI-ja je da se na sastanku rukovodeće komisije 4. marta za svaku zemlju članicu Inicijative utvrde tri glavna cilja koji će se kasnije predstaviti donatorima kako bi finansirali tehničku pomoć. Do tog datuma nevladine organizacije, Antikorupcijski savet, mediji, svi treba da pruže pomoć vladi kako bi ih utvrdila.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---