Lik i delo >

Jaser Arafat

e. š.

Čovek s devet života

Biografski podaci (zvanično): Mohamed Jaser Abdul-Raouf Kudva al-Huseini, kako glasi puno ime i prezime Jasera Arafata, rođen je 24. avgusta 1929. u Gazi.

Isto to, nezvanično: Francuski biografi Kristof Boltanski i Džihan el Tahru tvrde da je rođen 4. avgusta iste godine, ali uKairu, dok Arafat sam često kaže da je rođen u Jerusalimu, što neki pripisuju njegovoj želji da izgradi mit o sopstvenom životu.

Karijera: Diplomirao je arhitekturu na fakultetu u Kairu; zajedno s Abu Džihadom 1964. godine osnovao je Fatah, koji postaje najjača frakcija u okviru Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO); pet godina kasnije izabran je za predsednika Izvršnog komiteta PLO-a i na toj funkciji je i dan-danas.

Nadimci: Arafatovo konspirativno ime je Abu Amar, ali ga neformalno nazivaju i čovekom s devet života jer se dosad uspešno izvlačio iz svakog škripca, preživeo pad aviona, nebrojene pokušaje atentata i težak srčani udar.

Konstanta: "Arafat je trenutno na nišanu i izgleda da se brzo sužava njegov manevarski prostor. Bez obzira na to, u ovom trenutku nema nijednog rivala (palestinskog) koji bi umesto njega stupio na scenu." Ovaj citat agencije AP nije napisan ovih dana dok Jaser Arafat sedi u svom štabu u Ramali bez struje, vode i mobilnog telefona, na meti izraelskih tenkova, već pre gotovo 30 godina: 1973. kada se u sličnoj, gotovo bezizlaznoj situaciji nalazio u Libanu.

Odlazak i povratak: Iako ne u istoj prilici, sadašnji izraelski premijer Arijel Šaron, u svojstvu izraelskog ministra odbrane, uspeo je 1982. godine da Arafata istera iz Libana. Arafat je u egzilu ostao do 1994. godine kada je zajedno s tadašnjim izraelskim premijerom Jicakom Rabinom potpisao mirovni sporazum i vratio se u svoju bazu; iste godine, zajedno s Jicakom Rabinom i Šimonom Peresom podelio je Nobelovu nagradu za mir.

Šta o njemu kažu prijatelji: Pozivajući se na dosadašnje iskustvo žilavog političara i državnika (još uvek bez države) koji je preko glave preturio više iskušenja nego svi arapski predsednici i kraljevi zajedno, tvrde da će izdržati i sadašnju bitku i ostvariti san o nezavisnoj džavi. Istina, ni oni sami ne znaju kako, ali podsećaju na njegovu političku veštinu da u pravom trenutku povuče pravi potez: kada da napravi korak napred, a kada da učini ustupke protivnicima unutar PLO-a, Izraelcima, Amerikancima...

Šta kažu njegovi protivnici: Smatraju ga teroristom. To u prvom redu važi za izraelske političare koji ovom kvalifikacijom legitimišu svoje pravo da ga likvidiraju. Njegov sadašnji direktni rival izraelski premijer Arijel Šaron, kako je nedavno izjavio, "iskreno žali što ga nije ubio tokom invazije na Liban pre 20 godina".

U čemu se slažu i jedni i drugi: Da među Palestincima Jaser Arafat nema (političku) alternativu, pa je u slučaju njegovog nestanka veliko pitanje ko bi ga zamenio (s tim u vezi je i špekulacija da Arafata čuva i štiti izraelska tajna služba).

Šta je govorio nekada (pre osam godina): "Iskorenićemo terorizam sa svog tla, jer slobodu i nezavisnost ne možemo ostvariti u moru suza i krvi."

Šta je izjavio ovih dana: Izražavajući spremnost da se ovog puta i sam žrtvuje (odbio je ponudu egipatskog predsednika Mubaraka da ga iz Ramale helikopterom prebaci u Kairo), rekao je da je spreman, ako se izraelska vojska ne povuče s arapskih teritorija, "da ide na Jerusalim po cenu milion žrtava".

Porodično stanje: Oženjen je Suhom al Tavel i ima trogodišnju kćer Zahvu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST