---

Intervju - Božidar Đelić >

Vratiću se u politiku čim zaradim pare

"Moja uloga biće da nekoliko milijardi evra alociram na optimalan način za celu Grupu u zoni od Beča do Vladivostoka. Za mene je profesionalni izazov odgovor na pitanje da li ćemo među sadašnjih 600 i dodatnih hiljadu zaposlenih u Meridijan banci naći bar nekoliko stručnjaka koji će sutra biti šampioni svetskih finansija"

Francuska Kredi agrikol banka potpisala je ugovor o dokapitalizaciji novosadske Meridijan banke u vrednosti od 34 miliona evra. Tom dokapitalizacijom Kredi agrikol postaje vlasnik 71 odsto akcija Meridijan banke.

Po kapitalu koji iznosi 46 milijardi evra, Kredi agrikol je najveća banka u Evropi i druga je po veličini u svetu (iza Siti grupe). Prošlogodišnji prihod banke iznosio je 24,3 milijarde evra, dok je profit bio 3,97 milijardi evra. Ukupna aktiva Kredi agrikola od 918 milijardi evra, 150 puta je veća od ukupne aktive celog bankarskog sektora Srbije.

Ova vest objavljena je u nedelju, na dan kada je otvorena godišnja Skupština Evropske banke za obnovu i razvoj i u mnogim komentarima ocenjena je kao mnogo značajnija za Srbiju od skupa evropskih bankara. Dva dana ranije nekoliko ekonomskih novinara bili su gosti na radnom doručku koji su Tomislav Đorđević, generalni direktor Meridijan banke, i Božidar Đelić, prvi čovek investiciono-konsultantske kuće Altis, i tada je ozvaničena vest o ovoj transakciji koja je već nekoliko meseci kružila u srpskoj poslovnoj zajednici.

"Pre godinu dana sreo sam se u Parizu sa generalnim direktorom Kredi agrikola i pitao ga zašto ta banka ne bi došla u Srbiju. A onda sam postao njihov konsultant za dokapitalizaciju Meridijan banke", kaže Božidar Đelić, od 22. maja direktor Kredi agrikol grupe za Istočnu Evropu, član kolegijuma direktora Kredi agrikola, predsednik Upravnog odbora Meridijan banke, potpredsednik Upravnog odbora Lukas banke u Poljskoj i savetnik Calyona (investicione banke Grupe Kredi agrikol) za razvoj u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi.

"Srbija je izgubila političara a dobila bankara, što je dobro za sve", bila je Đelićeva poruka javnosti i partijskom šefu Borisu Tadiću koji je, u svojstvu predsednika Srbije, prisustvovao potpisivanju sporazuma o dokapitalizaciji. Ministar finansija u prvoj demokratskoj vladi Srbije nije, međutim, potpuno zatvorio vrata za politiku. "Vratiću se kad zaradim pare", poručio je javnosti u razgovoru za "Vreme".

"VREME": Šta to neko treba da poseduje da bi postao direktor za operacije "istočno od Beča" u Kredi agrikolu? Je li neophodno da je bio ministar?

Ne. Prvi i ubedljivo najvažniji faktor je integritet. Koliko ličnosti, ali isto toliko i sistema. To je banka čije su akcije na Berzi i za njih je izuzetno važno da njen rejting ni na koji način ne sme biti ugrožen bilo kakvim problemima koji se tiču reputacije.

S druge strane je pitanje profesionalnosti i poverenja. Oni su mene videli na delu dok sam pet godina radio za njih kao konsultant, i od prošlog leta moja Altis grupa radi za njih. Sve je u ljudima, nek to bude kompliment za zaposlene i lidere u Meridijan banci, ali i za našu zemlju.

Neću da krijem, bilo je podosta skepse i mnogo pitanja oko opravdanosti ulaganja u ovom momentu u Srbiji, ali prevagnuli su pozitivni elementi.

Koliko je sve ovo oko Kredi agrikola, da vas citiram, mali korak za državu a veliki za Božu Đelića?

Baš sam nešto ovih dana razmišljao na tu temu. Krenuo sam iz Srbije, pa se školovao u Francuskoj, studirao u Americi, učestvovao u tranziciji Poljske i Rusije, pa ponovo Francuska i partnerstvo u Mekinziju, zatim ministar u Srbiji i sad ponovo Francuska. Mislim da u top menadžmentu prvih 25 banaka u svetu nema Srbina, dakle ja sam prvi. Bio sam i prvi Srbin koji je 1988. završio MBA na Harvardu, pa jedini "naš" koji je radio na reformama u Poljskoj i Rusiji i prvi partner Srbin u Mekinziju i svim svetskim konsultantskim firmama i sada prvi Srbin koji u drugoj po veličini svetskoj banci vodi region. Znate, posle ovih nekoliko godina provedenih u Srbiji postoji rizik da se ovde malo utopiš, da se ulenjiš, u Srbiji je komotan život i onda si u situaciji da se boriš na nivou sela. Ali, onda se postavlja pitanje šta je zapravo ovde referenca, šta je "svetska klasa". Meni će sada ovaj angažman mnogo pomoći. Zamislite, ja idem sa delegacijom Kredi agrikola na sastanak sa MMF-om i Svetskom bankom, ha, ha, ha.

Znate šta mi ovde malo smeta? Nema merila, ne znaš šta je veliko a šta malo. Relativna smo zemlja, slabašne su vrednosti.

Srbija je poslednja zemlja koja je započela tranziciju, a prva zemlja u koju ozbiljno dolazi Kredi agrikol sa ambicijom da se širi u postkomunističkom regionu. U kojoj je zemlji u tranziciji prisutna Kredi agrikol grupa?

Ovu grupu znam odavno, od 1995. kada sam kao partner u Mekinziju radio za njih. Od tada postoji poverenje koje je, siguran sam, doprinelo tome da Kredi agrikol na istok Evrope krene iz Srbije.

Za sada su uzeli lidersku poziciju u Poljskoj kroz Lukas banku, koja ima 28 odsto tržišta potrošačkih kredita i ona se sada širi u jednu kompletnu banku, imaju deset odsto kapitala u grčkoj Emporiki banci koja ima filijale u Bugarskoj i Rumuniji. Specijalizovana filijala Sofinco je direktno prisutna u Mađarskoj i Češkoj, a što se tiče investicionog bankarstva imaju filijale u Kijevu, Varšavi i Moskvi.

Učešće u zemljama u tranziciji nije ekvivalentno veličini Banke, jer su prioriteti u proteklih deset godina bili drugačiji, prioritet je bio da Kredi agrikol postane apsolutni i neprikosnoveni lider u Francuskoj. To je postignuto tako što je u operaciji od 19 milijardi evra kupljena Banka Kredi Lione a zatim je kupljena i Indosuez banka. Kredi agrikol sada ima 24 miliona klijenata od 60 miliona Francuza.

Tako je bilo do sada, ali budućnost Kredi agrikol banke je u međunarodnoj ekspanziji i ona je spremna da angažuje svoj potencijal u Evropi.

Ne čini li se da je Banka Kredi agrikol zakasnila sa ulaskom na tržište Istočne Evrope?

Ovo je jedan skroman i konzervativan gigant. To mi se sviđa kod njih, to im je valjda "u genima" i dolazi od njihovih poljoprivrednih korena. Danas je samo osam odsto aktivnosti Banke vezano za poljoprivredu, ali Grupa finansira 90 odsto francuske poljoprivrede koja je među dve-tri najuspešnije na svetu. I samo da spomenem da je predsednik Grupe Kredi agrikol seljak iz Savua, koji se i dalje bavi stočarstvom.

Dok drugi srljaju i gube milijarde jer ne rade analize, Kredi agrikol se dugo premišlja, ali kad donese odluku, onda nikad ne odustaje. Moj posao će biti da formiram tim menadžera u kom uopšte nije važna nacionalnost i koji je sposoban da radi i razvija finansijske usluge u zemljama u tranziciji. Nadam se da će nemali broj tih ljudi biti stručnjaci sa srpskim pasošem, a imaće prilike da rade i u Frankfurtu, Londonu, Hongkongu... Za najtalentovanije otvara se svet. Kredi agrikol posluje u 66 zemalja i to je prva banka koja dolazi u Srbiju a prisutna je na svim kontinentima.

Za mene je profesionalni izazov odgovor na pitanje da li ćemo među sadašnjih 600 i dodatnih hiljadu zaposlenih u Meridijan banci naći bar nekoliko stručnjaka koji će sutra biti šampioni svetskih finansija. Teško ću ja biti neki lider ako ne proizvedem nove lidere, to je filozofija koja se u Srbiji teško shvata.

Vi niste direktor Kredi agrikol grupe samo za Srbiju, nego za sve teritorije istočno od Beča? Kakva je strategija Banke za širenje na istok?

Postoje određene diskusije o operacijama u Ukrajini, Rusiji... Prošle nedelje je Žan Loran, čelni čovek Grupe, pomenuo operaciju u Srbiji kao prvi korak ulaska Kredi agrikola u Istočnu Evropu. Ambicija ove banke je da se u sledećih pet godina napravi veoma jak portfelj aktivnosti. Prihvatio sam ponudu ne samo zbog odličnih finansijskih razloga već zato što je to sada interesantan momenat, priprema se strateški plan u kome i ja učestvujem i taj plan će odrediti ključne prioritete Kredi agrikol banke i iznos sredstava. Moja uloga će biti da nekoliko milijardi evra alociram na optimalan način za celu Grupu u zoni od Beča do Vladivostoka. Uveren sam da će, ako ovako nastavimo, Srbija dobiti interesantan deo tog kolača. Naravno, optimizacija se ne radi na nivou Srbije ni na nivou Balkana, nego celog područja. Narednih meseci biću dosta zauzet izradom tog strateškog plana Banke i u oktobru bi on trebalo da bude spreman za razmatranje u okviru budžeta Banke za narednu godinu.

Kredi agrikol je prvi veliki svetski brend koji se "usidrio" u Beogradu s namerom da osvoji Istočnu Evropu. Koliko je to važno za zemlju koja je poslednja u Evropi ušla u tranziciju?

To je snažan signal. Pa svi svetski mediji zabeležili su potpisivanje ugovora o dokapitalizaciji. Hajde da iskoristimo tu šansu na pravi način. Čujem da se i Koka-Kola sprema da regionalni centar premesti u Beograd.

Šta konkretno za građane Srbije znači dolazak Kredi agrikola?

Kratko rečeno, obilniji pristup najjeftinijem mogućem kapitalu na svetu. To ne znači da će kamate odjedanput da padnu, jer Srbija je i dalje rizična zona, nema tu nikakve demagogije, banka mora da se obezbedi kamatom i drugim instrumentima. Ali, to nije samo dolazak jeftinog kapitala, reč je i o modernim tehnikama bankarstva, formiranju specijalizovanih filijala za životno osiguranje, lizingu, potrošačkim kreditima... Kredi agrikol je u Francuskoj za dvadeset godina od nule postalo drugo osiguravajuće društvo u domenu životnog osiguranja. Kad sam bio njihov konsultant zvali su me u Ameriku da me pitaju kako se to tamo radi. Dakle, jedna od njihovih veoma jakih tačaka jeste umeće kombinovanja finansijskih usluga i osiguranja. Recimo, Kredi agrikol ima najkvalitetnije kadrove na svetu u domenu potrošačkih kredita. Siguran sam da bankarski pejzaž u Srbiji za godinu dana neće izgledati kao danas. To, na primer, znači da će za građane rokovi kredita postati povoljniji.

Druga stvar, krenuće se još brže u finansiranje malih i srednjih preduzeća. Meridijan banka ima 20.000 takvih klijenata, naš cilj je da zauzmemo 25 odsto tog tržišta. Unapred se radujem saradnji sa ljudima iz takvih firmi.

Naravno, biće kapitala i za naša velika preduzeća, ali i za finansiranje kapitalnih investicija, jer je Kredi agrikol glavni bankar svih kompanija koje mogu da dobiju koncesije u Srbiji.

Mogu da otkrijem da ćemo 6. jula imati veliki poslovni skup u Beogradu na koji će doći i čelni čovek Grupe, a već razmišljamo da na jesen napravimo susret srpskih poslovnih ljudi i klijenata Kredi agrikola iz 66 zemalja.

U izlaganju jednog eksperta austrijske HVB banke na Skupštini EBRD-a ocenjeno je da u Srbiji ima previše banaka i da će uskoro početi proces ukrupnjavanja, odnosno međusobne kupovine banaka.

Konsolidacija je neminovna. Ali, verujem da nije dobro da recimo tri banke drže sve. Ima toga u Evropi, tako je u Holandiji i Belgiji, pa i u Švajcarskoj. Ne bi bilo dobro za Srbiju da jedna banka drži 40 odsto tržišta. Hoću, međutim, da kažem da naši konkurenti sada kad je u Srbiju došla banka Kredi agrikol imaju mnogo razloga za zabrinutost, a naši klijenti imaju mnogo razloga za radost.

Snaga Kredi agrikola je u tome što ne gleda koliki je profit u prve dve godine, to je Grupa koja gleda decenijski razvoj.

Ovo je dolazak zauvek.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---