La Mama – prilozi za biografiju

Čitulja bi mogla da glasi ovako: "U četvrtak 13. januara u bolnici ‘Bet Izrael’ u Njujorku posle duge bolesti srca u svojoj 91. godini preminula je La Mama. Njena deca Robert de Niro, Al Paćino, Bet Midler, Nik Nolti, Ričard Drajfus, Deni de Vito, Harvi Kajtel..."

Za njeno ime će ostati vezan pozorišni eksperiment, multikulturalizam i levičarski duh ‘68.

Elen Stjuart se obrazovala da bude učiteljica u Arkanzasu, po prelasku u Njujork završila je dizajnersku školu i bila je modna dizajnerka. Nije imala pozorišno iskustvo, čak ni interesovanje za pozorište. Godine 1961. u jednom podrumu u Ist Vilidžu u Njujorku – osnovala je kafe s crvenim zidovima u koji je moglo da stane 25 osoba. Dozvolu za rad je dobila za kafić jer su sanitarni uslovi bili niži za kafe nego za pozorište. To kultno mesto s tamnocrvenim vratima na zidu od cigle više ne postoji, u međuvremenu je srušeno zbog "urbanističkih uslova".

Prve posetioce su bukvalno dovlačili sa ulice da bi im prikazali komade Tenesija Vilijamsa, Judžina O’Nila, Fernanda Arabala. Komade su igrali jednu nedelju, od srede do subote. Posetioci su posluživani kafom i kolačima, a honorar za glumce je skupljan u šeširu koji je kružio. Svi su je zvali "mama", tako je nastao naziv Cafe La MaMa, koji je prerastao u pozorišno pribežište.

Komšiluk je pokušavao da zatvori to mesto, tvrdili su da Elen vodi javnu kuću. Tokom prve godine kafe je zatvaran i otvaran deset puta, Elen je hapšena dva puta.

La Mama je bila menadžer, inspirator, pres ataše, ona koja obezbeđuje pare, vođa puta, čuvar, a često je sama čistila i trotoar ispred pozorišta.

Posle je sve to preraslo u kompaniju La MaMa Experimental Theatre Club, La Mama, eksperimentalni pozorišni klub.

Uz pomoć donacije Fordove fondacije izgradila je pozorište od 99 sedišta na novoj adresi. Živela je na spratu iznad pozorišta. Godine 1974. napravila je i Aneks, pozorište od 292 sedišta u jednom napuštenom tv-studiju.

La Mama je pružila "sigurnu kuću" artističkim inovatorima, piscima i glumcima koji nisu pripadali takozvanom mejnstrimu. Radili su za male plate, igrali za jeftine ulaznice, taj niskobudžetni pozorišni eksperiment je nazvan Off Off Broadway. Bilo je, inače, u to vreme nekoliko takvih kafe-pozorišta ili kabarea. Americi su na tom mestu otvarana vrata evropskog avangardnog teatra 20. veka – igrali su Jiržija Grotovskog, Tadeuša Kantora, Pitera Bruka i Harolda Pintera. Rumunski reditelj Andrej Šerban je kod La Mame Americi ponovo otkrivao grčku tragediju u Fragmentima grčke trilogije u koje je inkorporirao Medeju, Trojanke i Elektru.

To mesto je predstavljalo i multikulturni kaleidoskop, tu je igrana eskimska Antigona, korejski Hamlet.

La Maminom decom se može nazvati čitava galerija sjajnih glumaca kao što su Robert de Niro, Al Paćino, Bet Midler, Nik Nolti, Ričard Drajfus, Deni de Vito, Harvi Kajtel. Tom pozorištu za uspon mogu da zahvale pisci Sem Šepard, Landford Vilson i reditelji Robert Vilson "Genije iz Ajove", Piter Šuman i Džozef Čajkin, koji je osnovao čuveno Otvoreno pozorište (Open Theater). La Mama je bila magnet za avangardne pozorišne trupe kao što je Pariska grupa Pitera Bruka. U velike događaje vezane za trupu La Mama spada svakako izvođenje Medeje u Šerbanovoj režiji u ruinama u Balbeku, u Libanu 1972. Satelitski je prenošena od Tel Aviva do Tokija. Trupe s nazivom La Mama postoje u Bostonu, Amsterdamu, Bogoti, Izraelu, Londonu, Melburnu, Maroku, Minhenu, Parizu, Tokiju, Torontu i Beču.

Iz La Maminog "of of Brodveja" ponikli su svetski megahitovi, među kojima je svakako ona generacijska globalna šifra, iz ‘60-ih, mjuzikl Kosa, prvi put izveden 1967. u njenom eksperimentalnom pozorištu. Elen Stjuart je oživela i Cotton Club u Harlemu, režirajući taj kultni film.

La Mama je petnaestak puta dolazila u Beograd, bila je na Bitefu s predstavama Trojanke i Arden od Saveršana. U vreme kada je Beograd bio otvoren za svet i zahvaćen duhom ‘68. ostavila je snažan pečat u umetničkim krugovima, a i u duhu ovog grada.