1.

Bioskop – Živ čovek: U čemu je (vaš) problem? (Vreme 1586)

Gledalac se već u prvim minutima filma zapita u kakvom se to svetu odigrava radnja Živog čoveka. To je, izgleda, neki paralelni univerzum u kome su svi besni, puni gorčine, spremni da ujedu. Mizantropija je sveprožimajuća
 

2.

Bioskop – Otac: Dobar čovek u zlom svetu (Vreme 1522)

Otac ne daje lake odgovore na teška pitanja. Ambivalentnost završnice je jedan od razloga koji će gledaoce naterati da o viđenom razmišljaju i nakon što napuste bioskop. Tipični holivudski hepiend, ma koliko ga priželjkivali, jednostavno ne pripada ovoj priči
 

3.

Bioskop – Asimetrija: Tri letnje ljubavi... i malo hipsteraja (Vreme 1518)

Film Maše Nešković je po mnogo čemu atipičan za srpsku kinematografiju i može se, eventualno, po određenim podudarnostima u tonu i pristupu, dovesti u vezu sa debijem Mine Đukić, filmom Neposlušni
 

4.

Bioskop – Ajvar: Snaga emocije i moć priče (Vreme 1510)

U Ajvaru nema rušilačke buke i besa, destrukcije i parališućeg tragizma koji su toliko česti u srpskom filmu. Publika prepoznaje to pomeranje ka tananom i uživa u nijansama i valerima, smejući se i plačući sa junacima
 

5.

Bioskop – Realna priča: Realno, baš solidna izrada (Vreme 1507)

Kičićev debi je sasvim kompetentan. Režija je, doduše, rutinska, bliža televizijskom nego filmskom izrazu, ali sveukupno na visini zadatka, a sa posebnom pažnjom, što i treba očekivati imajući u vidu izvorni poziv reditelja, na glumačke kreacije
 

6.

Bioskop – Ekipa: Danak u neujednačenosti (Vreme 1504)

Debitantsko dugometražno ostvarenje Marka Sopića je sasvim dobar niskobudžetni žanrovski film koji već pronalazi put do publike: za prvih pet dana prikazivanja gledalo ga je 20.000 gledalaca
 

7.

Film – Pijavice: Ne zna se ko koga... a nije ni važno (VREME 1500)

Sledeće godine u ovo vreme teško da će se Pijavica iko više i sećati, a one će se do tada već pridružiti velikom korpusu zaboravljenih i pravedno skrajnutih srpskih filmova
 

8.

Film – Delirijum tremens: (Psiho)drama glume (Vreme 1497)

Novi film Gorana Markovića uglavnom uspeva da prevaziđe svoju prvobitnu namenu (televizijsko prikazivanje) i parira domaćim filmovima u kino ponudi, mnoge od njih i natkrilivši kada je reč o kvalitetu i postignuću
 

9.

Film: Usmeren ka budućnosti (Vreme 1479)

Aleksi Barbare Vekarić je izrazito sunčan film, devojački razigran, duhovit i naglašeno erotičan
 

10.

Film: Država pred ogledalom (Vreme 1475)

Za jednu komediju, ostvarenje Vinka Brešana Koja je ova država! je iznenađujuće depresivan film, melanholičan i onespokojavajući do srži, što odgovara stvarnosti o kojoj priča