1.

Energetika i zagađenje: Kako Srbija može da smanji emisiju gasova (VREME 1611)

Relativno siromašno društvo (za evropske pojmove) kao naše, teško da može iz sopstvenih sredstava da obezbedi energetsku tranziciju, koja podrazumeva istovremeno gašenje termocentrala na ugalj i gasa, uz paralelno forsiranje obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori su veoma skupe igračke
 

2.

EU vs. Poljska – Cena vladavine prava: Desperadosi Evropske unije (Vreme 1610)

Evropski sud pravde je krajem prošlog meseca doneo odluku o kažnjavanju Poljske penalima od milion evra dnevno zbog nesprovođenja presude tog suda iz jula ove godine da Varšava mora da ukine "disciplinsko veće" Vrhovnog suda koje ima ovlašćenje da preispituje rad poljskih sudija i sprovodi svojevrsnu "lustraciju" u poljskom pravosuđu
 

3.

Energetska kriza dolazi u Srbiju: Čekajući strujni udar (Vreme 1606)

Poskupljenje gasa neko mora da plati: ili će već u prvom kvartalu potrošači gasa dobiti nove cenovnike sa znatno uvećanim cenama ili će država iz budžeta morati da snosi ogromne gubitke Srbijagasa. Ipak, realno je očekivati da će država zbog predstojećih izbora odložiti poskupljenje za drugi kvartal. To će verovatno učiniti ne samo za stanovništvo već i za industriju, kako ne bi došlo do naglog rasta cena čitavog niza proizvoda. Poskupljenje gasa takođe će morati da se prelije i na nove cene grejanja gradskih toplana ili će ta preduzeća pasti na teret svojim osnivačima, lokalnim samoupravama
 

4.

Energetska kriza u Evropi: Kad vetar prestane da duva (Vreme 1603)

Evropu su zbog "zelene tranzicije" tokom leta pogodila velika poskupljenja prirodnog gasa i struje. Pravi problemi će, međutim, nastati kad počne zima
 

5.

Klimatske promene – Cena prelaska na zelenu ekonomiju: Fit za 55 (Vreme 1601)

Kako bi ispunila cilj o postizanju klimatske neutralnosti, Evropska komisija je predstavila ambiciozan plan pod radnim nazivom "Fit za 55". Namera EK je da se u EU do 2030. godine smanji emisija gasova koji podstiču efekat staklene bašte za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, da bi se do 2050. godine postigla nulta emisija tih gasova. Plan, za sada, nailazi na veliki otpor, a ako se usvoji, određene promene neće zaobići ni Srbiju
 

6.

Čemu cepanje javnih preduzeća: Klanje vola za kilo mesa (Vreme 1592)

Podela bilo kog preduzeća, ne samo javnog, predstavlja zamašan i često mučan posao. Postupak pomalo podseća na razvod dugotrajnog braka imućne porodice, jer se dele mnoga zajednička dobra, a to u životu ne ide nimalo lako. Ključni razlog za cepanje velikih sistema je slepo sprovođenje "direktiva EU" kako bi se izdvajanjem infrastrukture olakšao ulazak privatnih operatera. U načelu tome se ne može prigovoriti; problem je samo u tome što u siromašnoj ekonomiji kao što je naša to ne daje rezultate, već naprotiv dovodi do kreiranja haosa
 

7.

Putevi Rada neimara: Asfaltiranje Skadra u Srbiji (Vreme 1581)

Ko god bude na vlasti u Srbiji u narednih deset godina, zateći će ugovorene i započete megalomanske projekte koji će drastično povećavati javni dug u stranoj valuti. Sigurno je da će vrlo brzo doći otrežnjenje. Projekcije iz Vučićeve agende "Srbija 2025" su nerealne i već samo male promene na međunarodnim tržištima kapitala urušiće sve te planove
 

8.

Podrška države u vreme pandemije: Ćup je prazan, ali se novac i dalje deli (Vreme 1570)

Državi bi pametnije bilo da sačuva sredstva za dodatnu podršku privredi tokom leta, umesto da se pare rasipaju stanovništvu. Račun za to će kad-tad morati da se plati, i to odustajanjem od mnogih projekata i štednjom, ali to će se sve desiti kada prođu izbori. A to je Vučiću jedino važno
 

9.

EU i Velika Britanija – Odbrojavanje do Nove godine: Srećan vam Bregzit (Vreme 1564)

U trenutku slanja ovog teksta u štampu u utorak još je bilo neizvesno da li će između Velike Britanije i Evropske unije biti dogovoren sporazum o slobodnoj trgovini ili će se 1. janura 2021. razići bez ikakvog dogovora. Razlike između stavova su male, ali su sporna pitanja visoko politizovana
 

10.

Rebalans sa četiri milijarde deficita: Rupa za četvrtinu veća (Vreme 1561)

Da stanovništvo trpi posledice krize više nego što vlast tvrdi pokazuje i smanjenje prihoda od PDV-a u odnosu na projekciju iz aprila za 3,2 odsto, odnosno čak za 6 odsto u odnosu na prvobitni budžet za ovu godinu. PDV pokazuje kako narod objektivno živi, odnosno koliko novca može da potroši. Zato bajke o tome kako je "Srbija najbolja u Evropi" i pokazivanje raznih dijagrama mogu biti samo kratkog daha – jer kriza očigledno više pogađa stanovništvo nego što vlast to želi da prizna