NAJBOLJI SMO, NAJBOLJI: Ministar finansija Siniša Mali

Rebalans sa četiri milijarde deficita >

Rupa za četvrtinu veća

Da stanovništvo trpi posledice krize više nego što vlast tvrdi pokazuje i smanjenje prihoda od PDV-a u odnosu na projekciju iz aprila za 3,2 odsto, odnosno čak za 6 odsto u odnosu na prvobitni budžet za ovu godinu. PDV pokazuje kako narod objektivno živi, odnosno koliko novca može da potroši. Zato bajke o tome kako je "Srbija najbolja u Evropi" i pokazivanje raznih dijagrama mogu biti samo kratkog daha – jer kriza očigledno više pogađa stanovništvo nego što vlast to želi da prizna

Drugi po redu rebalans budžeta otkrio je prave razmere problema koje je izazvala ekonomska kriza usled virusa; loš znak je što je deficit premašio iznos od preko 4 milijarde evra, tačnije 483 milijarde dinara. Država će potrošiti čak 850 miliona više nego što je predvidela u aprilskom rebalansu.

Vlada je pokušala da dodatno povećanje rashoda obrazloži sa pomoći koja je data privatnicima u visini po 18.000 dinara po zaposlenom za jul i avgust. To objašnjenje ne drži vodu, pošto se za državnu pomoć prijavilo manje privrednih subjekata nego što je očekivano. Umesto 168 milijardi dinara poreza i doprinosa odloženo je samo 97 milijardi, što je ostavilo "višak" od čak 70 milijardi dinara. Za direktnu pomoć dato je ukupno 130 milijardi dinara (uključujući julsku i avgustovsku tranšu) umesto predviđenih 129 milijardi, što je zanemarljiva razlika, dok je hotelijerima naknadno dato samo još 2 milijarde dinara. Pored toga, država je predvidela da će preduzeća koristiti moratorijum na isplatu poreza na dobit, ali se to nije desilo – prihodi od poreza na dobit biće za 24 milijarde dinara veći nego što se očekivalo u aprilu. Uz to povoljna okolnost je što se rebalansu predviđa da pad društvenog proizvoda bude 1 odsto umesto 3 odsto koliko je bilo prvobitno predviđeno (doduše, to se procenjivalo pre eksplozije virusa u drugoj polovini novembra, pa će verovatno biti na kraju 3 odsto).

Ali i pored svih tih okolnosti koje su povoljnije nego što su procenjivane u aprilskom rebalansu, deficit će na kraju biti za četvrtinu veći. To ukazuje da postoje ozbiljni strukturni problemi u društvu koji su sa ovom krizom eskalirali a prvenstveno višegodišnje nedovoljno izdvajanje za zdravstvo.

UPOZORENJA FISKALNOG SAVETA

Fiskalni savet je imao više primedbi na rebalans. Jedna od ključnih je da se rashodi prikazuju manje transparentnim nego ranije. Na primer, nema objašnjenja kako će se koristiti pozajmice (povećavaju se za 150 miliona evra), niti zašto je odobreno dodatnih 100 miliona evra Kancelariji za javna ulaganja kao ni dodatnih 100 miliona evra za odbranu. Nema objašnjenja ni za subvenciju u avio saobraćaju od 4,2 milijarde dinara niti subvencije od 4,8 milijardi dinara za elektroenergetiku – u skupštinskoj raspravi je precizirano da će ta sredstva biti uložena u aerodrom u Trebinju, odnosno u EPS, ali zašto to nije napisano u rebalansu?

U izveštaju Fiskalnog saveta ukazuje se i da su pored strukturnih slabosti države i neracionalne mere ekonomske politike (posebno podela po 100 evra svim građanima) dovele do ogromnog povećanja deficita budžeta. Naš deficit od 8,8 odsto BDP-a biće iznad proseka država Centralne i Istočne Evrope od 7,5 odsto. Javni dug će na kraju godine biti 60 odsto, što po Fiskalnom savetu predstavlja krajnju granicu, jer su troškovi zaduživanja Srbije mnogo veći nego kod razvijenih država. Odnosno, Srbija sa 60 odsto duga u odnosu na BDP plaća kamate kao razvijene zemlje koje imaju dug od 100 do 120 odsto BDP-a; zato je dalje povećanje javnog duga veoma opasno jer su troškovi kamata preko milijardu evra godišnje.

Analiza Fiskalnog saveta očigledno nije prijala vlastima i to se videlo po vrlo nepriličnim kritikama prilikom skupštinske rasprave. Nesporno je da je on nešto konzervativniji u projekcijama od Vlade, ali to je njegova uloga i nije razlog za omalovažavanje od strane poslanika. Na kraju je Fiskalni savet "pomilovao" predsednik Aleksandar Vučić sa pohvalama za stručnost u "Ćirilici", ali je gorak ukus arogancije i primitivizma vladajuće stranke ostao.

PROBLEMI U JAVNIM PREDUZEĆIMA PRELIVAJU SE NA DRŽAVU

Rebalans budžeta razotkrio je i krajnje zabrinjavajuće stanje u EPS-u, pošto se u njemu prvi put našla i subvencija za to preduzeće od 4,8 milijardi dinara. EPS nije pretrpeo direktnu štetu jer nije bilo prekida proizvodnje, međutim kriza je ogolila sistemske slabosti u preduzeću. Ako se posmatra devetomesečni izveštaj o poslovanju EPS-a, vidi se da posluju znatno bolje od plana – ostvarena je dobit od 5,8 milijardi dinara umesto planiranog gubitka od 1,8 milijardi dinara, odnosno rezultat EPS-a je za solidnih 7,6 milijardi dinara bolji od planu. Pravo stanje u EPS-u, međutim, pokazuju tokovi gotovine – za poslednje tri godine, gotovina kojom EPS raspolaže smanjila se za više od 20 milijardi dinara. Period "zlatnog rasta" srpske privrede u proteklih nekoliko godina obeležilo je i potpuno finansijsko iznurivanje EPS-a.

U "Vremenu" je svojevremeno objašnjeno kako se EPS urušava tako što otkupljuje struju iz "obnovljivih izvora energije" po cenama koje su i do tri puta veće od proizvodnih cena u termocentralama a devet puta veće od cene iz hidrocentrale "Đerdap". Pozivajući se na "višu silu", EPS je čak za vreme vanrednog stanja obustavio otkup struje iz OIE po povlašćenim cenama, ali i pored toga je morao da za devet meseci isplati skoro 12 milijardi dinara (od potrošača je prikupljeno oko 1,8 milijardi, pa je neto odliv samo po tom osnovu 10 milijardi dinara). Očigledno je da bez povećanja cene struje za stanovništvo, a pre svega naknade za OIE, EPS ne može da posluje rentabilno. Naravno, "zelena energija" nije jedini uzrok problema EPS-a, pošto postoje i druge veoma ozbiljne sistemske slabosti. Međutim, za oporavak tog preduzeća neophodno je što pre troškove "zelene politike" prebaciti na stanovništvo i privredu – tada će stanovništvu postati jasno da "zelena energija" i nije nimalo zelena prema njihovom standardu.

Dubinu krize u EPS-u pokazuje i loša realizacija investicija u toku ove godine – investirano je samo 60 odsto od planiranih 56 milijardi dinara, čime se dovodi u pitanje dugoročna održivost preduzeća.

Er Srbija će takođe dobiti veliku budžetsku podršku preko budžetskih pozajmica, koje su povećane za 150 miliona evra. To nije iznenađenje, s obzirom na to da su mnoge države bile prinuđene da finansiraju svoje avio-kompanije, ali ostaje problem njenog nerešenog vlasničkog statusa. Srbija kao vlasnik 51 odsto udela ulaže dodatna sredstva, dok se manjinski vlasnik koji kontroliše njeno celokupno poslovanje maćehinski ponaša i odbija da ulaže sveža sredstva.

Telekom Srbije nije dobio direktnu podršku iz budžeta, ali kao da jeste, pošto je od emisije korporativnih obveznica u visini od 200 miliona evra više od trećine završilo kod Narodne banke. I pored te poražavajuće činjenice, država i dalje siluje Telekom, pa je to preduzeće moralo da donese odluku da se isplate dividende u visini od 2,5 milijardi dinara (naravno, od pozajmljenih para).

Pomenuta preduzeća po svoj prilici će da nastave da budu na teretu javnih finansija i narednih godina. EPS je prava tempirana bomba; država je garant ili poverilac za oko preko milijardu evra kredita tog preduzeća, a potrebe za novim zaduživanjem su ogromne. Za neophodne investicije u narednih pet godina treba uložiti 4 do 5 milijardi evra (rekonstrukcija zastarelih postrojenja u termocentralama, ekologija, modernizacija distributivne mreže, nova brojila).

OPTIMIZAM BEZ RAZLOGA KOJI ZABRINJAVA

Rebalans budžeta je pokazao da naše javne finansije ne stoje dobro i da je udar krize na budžet znatno veći nego što je Ministarstvo finansija procenjivalo. Nije slučajno FS preporučio da deficit budžeta za 2021. godinu ne bude veći od 2 odsto, dok Ministarstvo finansija predlaže deficit od 3 odsto. Druga važna preporuka FS je da se ne ide na povećanje plata u javnom sektoru izuzev zdravstva, osim eventualno za rast inflacije (i to ako bude sredstava). Umesto toga, planira se povećanje od 5 odsto od 1. aprila naredne godine. To je loš znak jer pokazuje da će država prekomerno trošiti, uzdajući se u veoma optimističku procenu rasta BDP-a od 6 odsto sledeće godine.

Povećanje deficita u rebalansu za četvrtinu u odnosu na april moralo bi da upali crveno svetlo vlastima, ali sudeći po preteranom entuzijazmu predsednika Vučića i ministra Malog, to nije slučaj.

Da stanovništvo trpi posledice krize više nego što vlast tvrdi pokazuje i smanjenje prihoda od PDV-a u odnosu na projekciju iz aprila za 3,2 odsto, odnosno čak za 6 odsto u odnosu na prvobitni budžet za ovu godinu. PDV pokazuje kako narod objektivno živi, odnosno koliko novca može da potroši. Zato bajke o tome kako je "Srbija najbolja u Evropi" i pokazivanje raznih dijagrama mogu biti samo kratkog daha – jer kriza očigledno više pogađa stanovništvo nego što vlast želi da prizna.

I na kraju, žestoki udar krize zbog virusa pokazuje da ni drugi rebalans neće biti adekvatan, pošto će prihodi države biti manji od procenjenih. Ne samo to nego je izvesno da će restriktivne mere potrajati i u toku prvih nekoliko meseci naredne godine, a samim tim na udaru će biti privredni rast i budžetski prihodi.

Zato bi bilo odgovorno od Vlade da što pre povuče nacrt budžeta, jer su vanredne okolnosti u poslednjih 15 dana u potpunosti obesmislile državne planove i da se u narednu godinu uđe sa restriktivnim projekcijama, bez rasta plata ako se već ne može odustati od povećanja penzija koje je određeno po zakonu. U suprotnom, čeka nas već na proleće novi rebalans, a javni dug će premašiti i granicu od 60 odsto, što bi bio uvod u novu krizu javnih finansija.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---