31.

Intervju – Dino Mustafić, reditelj: Svet je bez prikladnog rešenja (Vreme 1560)

"Siguran sam kako dolaze izrazito teška vremena za visoku, kritičku kulturu, samim tim i teatar. Mnogi će iskoristiti pandemiju, već to i čine kao politički izgovor za suspenziju velikog dijela ljudskih prava, a znamo iz historije kada se ona jednom izgube, dug je put da se opet vrate. Zabrinjava i odsustvo javnih razgovora, debata o svemu, jer premještanje poslovnog i privatnog života u digitalno okruženje podrazumijeva mnogo veće i opasnije mogućnosti socijalne i psihološke kontrole, a konsekvence su zastrašujuće"
 

32.

Pozorište: Putovanje vredno rizika (Vreme 1559)

Seljačka opera Bela Pinter i Benedek Darvaš, režija Atila Keresteš, Ujvideki szinhaz i Nosorog Ežen Jonesko, režija Nikita Milivojević, Ujvideki Szinhaz
 

33.

Pozorište – Strah: Slika sveta u raspadanju (Vreme 1558)

Predstava Narodnog pozorišta u Pirotu sjajno prikazuje problem anomije društva, raspada kolektivnog identiteta i suočenost sa nemoći pred elementarnim egzistencijalnim strahovima
 

34.

Pozorište – Čitač: Ljudsko lice zločin(c)a (Vreme 1557)

Osnovno pitanje koje pokreće ova predstava jeste problem upotrebe i zloupotrebe čoveka. Kako i na koji način se mešamo u nečije odluke, da li možemo ići preko nečijih odluka da bismo mu spasli život
 

35.

Pozorište – Nije to to: Gledalac kao psihonaut (Vreme 1555)

Narativ ove predstave je fraktalan, niz kaleidoskopskih slika u koje gledalac projektuje sopstvene asocijacije, fantazije i mentalne sadržaje
 

36.

Premijere (2) – Pred svitanje: Pažljiv crtež ugljem (Vreme 1554)

Filip Grujić: Pred svitanje; režija Anđelka Nikolić; Atelje 212, Sterijino pozorje, Srpsko narodno pozorište
 

37.

Intervju – Dimitrije Kokanov, dramaturg: Govor o osećanjima na usamljenoj planeti (Vreme 1553)

"Nije moguće čekati da kriza prođe, jer nas kapitalizam direktno i indirektno tera na rad, naš život izjednačava sa radom. I onda otpočinje borba za preživljavanje određenih profesija. Pozorište u tom smislu ne sme sebe proglasiti nebitnim, ali zaista je neodgovorno ako se pravimo da se ništa nije desilo. Desilo se i dešava se"
 

38.

Premijere – Rastrgnite me: Plavo, morsko, jadransko, puteno telo (Vreme 1552)

Rediteljka Kinga Mezei govori o specifičnoj poziciji vojvođanskih Mađara koji ne pripadaju ni "tamo" u Mađarskoj, ni "ovde" u Srbiji. "Ovde" su "domaći" stranci, a stranci su i u pradomovini Mađarskoj jer "dolaze" iz jedne balkanske zemlje koja je, relativno donedavno, imala more i čiji su džez sastavi plovili po telu Jadrana kao svom
 

39.

Intervju – Jana Maričić, pozorišna rediteljka: Prodrmati predstavom, kao pank muzikom (Vreme 1551)

"Skrivene, podrazumevajuće patologije su moja interesovanja pošto polazim od toga da intimni ili naizgled svakodnevni obrasci u odnosima ostavljaju ogromne posledice, čine svet ovakvim kakav jeste. Režija pronalazi vezu između tih krajnosti"
 

40.

Pozorišni putopis (2) – Od Jajca do Čortanovaca: Odbrana zagrljaja kao misija (Vreme 1549)

Vidi se da je publika željna direktnog susreta sa glumcima, sa pozorištem, vidi se da publika želi svoj civilni život nazad