11.

Intervju – Milena Marković, dramska spisateljica: Cinizam je poslednje utočište nedarovitih (Vreme 1173)

"Istorija nije gotova, istorija je živa stvar i stalno se oblikuje prema raznim interesima, a pre svega prema interesima moćnih. Priča o Gavrilu Principu je danas važna i biće uvek važna zato što je to priča o malom i nemoćnom koji sanja da bude jednak i važan, i zato što on u svojoj borbi strada misleći kako ona možda jeste uzaludna u tom vremenu, ali da će doći vreme, možda, kada će taj mali postati neko i nešto. I zato što je priča o Gavrilu Principu slobodarska priča o idealima slobode, bratstva i jednakosti"
 

12.

Vreme broj 1173. na kioscima 27. juna 2013. : Intervju: Milena Marković, dramska spisateljica (Vesti)

„Istorija nije gotova, istorija je živa stvar i stalno se oblikuje prema raznim interesima a pre svega prema interesima moćnih. Priča o Gavrilu Principu je danas važna i biće uvek važna zato što je to priča o malom i nemoćnom koji sanja da bude jednak i važan i zato što on u svojoj borbi strada misleći kako je možda ona uzaludna u tom vremenu ali će doći vreme, možda kada će taj mali postati neko i nešto. I zato što je priča o Gavrilu Principu slobodarska priča o idealima slobode, bratstva i jednakosti."
 

13.

Izvinjenje (Vreme 1168)

"Penicilin i atomska bomba"; VREME 1167
 

14.

Intervju – Nenad Janković: Smisao nadrealizma dr Neleta Karajlića (Vreme 1144)

"Ključni nesporazum među narodima u regionu detektuje se u dijagnozi prirode sukoba devedesetih. Da li je to bio građanski rat ili je bila agresija? Teza da je bio građanski rat ne samo da je istinita, već garantuje pomirenje bez kojeg nema napretka na ovim prostorima. Teorija da je bila agresija garantuje nove sukobe. ‘Međunarodnoj zajednici’, sili koja mešetari posljednjih 300 godina na ovom prostoru, direktno je u interesu da se na Balkanu nikad ne zakopaju ratne sjekire. Otuda njihovo insistiranje na tome da je bila agresija biva logično i razumljivo. To je osnovno ishodište posljednjih presuda Haškog tribunala. Da nikad ne dođe do pomirenja"
 

15.

Vreme prošlo: Komedija za Kostu Čavoškog i društvo (Vesti)

Dok Miroslav Toholj, izdavač Karadžićeve Sitovacije, smatra da je reč o umetničkom ostvarenju visokog kvaliteta, Aleksandra Jovićević, teatrolog i pomoćnik srpskog ministra kulture, ovaj dramski prvenac upoređuje sa objavljivanjem Majn kampfa u Nemačkoj pet godina posle Drugog svetskog rata
 

16.

Intervju – Stanko Cerović, pisac: Na svojoj strani (Vreme 1103)

"Od kada su se završili ratovi na području bivše Jugoslavije, da ti pravo kažem, najodvratniji su mi oni koji su se tada, zajedno sa mnom, borili protiv rata, a sad to naplaćuju i sve rade da produže to ratno stanje, jer znaju da je njihova slika tada bila najljepša. Kad god ih čujem, povraća mi se. Ni tada ih nijesam cijenio, osim par najbližih prijatelja, znao sam sa kim imam posla, i među našim ljudima i raznim zapadnim hijenama, ali istorija vas obdari saputnicima kakvim hoće, tu nema spasa. Najgora je ova pomisao: možda smo ih zaslužili"
 

17.

Izabrana dela Branimira Štulića: 5000 godina jebade (Vreme 1034)

Iz štampe su upravo izašla Izabrana dela Branimira Štulića u 14 knjiga, jedinstven poduhvat, neusporediv bilo s čim. O čemu se radi
 

18.

Izabrana dela Branimira Štulića (pretplatnici): 5000 godina jebade (Vreme 1034)

Iz štampe su upravo izašla Izabrana dela Branimira Štulića u 14 knjiga, jedinstven poduhvat, neusporediv bilo s čim. O čemu se radi
 

19.

Novi akropoljski muzej: Čudo u Atini (Vreme 964)

Sve je bilo glamurozno na ceremoniji otvaranja Muzeja. Među stotinama zvanica iz sveta bili su predsednici, premijeri, ministri kulture iz tridesetak zemalja, kao i predstavnici Vatikana i Grčke pravoslavne crkve, koja je blagoslovila otvaranje Muzeja
 

20.

Akropolj našeg doba (Vesti)

Reporter "Vremena" na otvaranju Novog akropoljskog muzeja