1.

24.3.2016.: Rep maše psom (Komentar dana)

Danas se navršava sedamnaest godina od početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije
 

2.

15.3.2016.: Ništa nema da te brine od ovoga pacov gine (Komentar dana)

Lepo što je Pekić dobio spomenik, ali praksu podizanja spomenika piscima ipak bi trebalo prekinuti i umesto nje ustanoviti drugačiju spomeničku kulturu
 

3.

8.3.2016.: Na putu iz Damaska (Komentar dana)

Vlada Aleksandra Vučića je, generalno uzevši, prošle godine uspešno kontrolisala migrantsku krizu. Ali s ovim prolećem ona dobija dramatične dimenzije i ubrzanje
 

4.

3.3.2016.: Vive l’Europe libre! (Komentar dana)

Šestog marta navršiće se tačno deset godina od smrti Frana Cetinića, novinara, prevodioca i publiciste, intelektualca dalmatinskih korena i evropskog formata
 

5.

Suočavanje sa sadašnjošću (Komentar dana)

Pošto vlast jedno misli, drugo priča, a treće radi, a to što radi u suprotnosti je s političkom platformom zahvaljujući kojoj se našla tu gde jeste, zarad održanja rejtinga potrebna je zaglušujuća i zbunjujuća medijska buka, naročito u segmentu atlantskih integracija
 

6.

Intervju – Vesna Goldsvorti, književnica: Roman u Londonu (Vreme 1268)

„Gorski je prevashodno roman o Londonu. Međutim, svi glavni junaci su u London stigli natopljeni politikom istoka i juga Evrope, i svoje otadžbinske priče upisuju u istoriju Britanije na jedan polifon, mnogoglasni način, često u protivurečju jedni s drugima a i sa samima sobom. Gorski je ruski patriota, čak i nostalgičan u odnosu na predjeljcinovsku Rusiju, ali istovremeno je i Jevrejin koji nosi određenu svest o tome da nije ’slovenska duša’. Natalija, u koju je zaljubljen, sanja da pobegne iz Rusije po svaku cenu, ali na Zapadu ne zna šta bi sa sobom. Nikola je beogradski tinejdžer čak i kada se približava četrdesetoj. U Englesku stiže u bekstvu od mobilizacije, kao čovek bez politike, ali i bez strasti; on je na neki način predstavnik srpske ’izgubljene generacije’ koja se devedesetih rasula po svetu i koja je moj pandan izgubljenoj generaciji Ficdžeralda i Hemingveja"
 

7.

Intervju – Igor Mandić, pisac: Putin je moja simpatija (Vreme 1243)

"Ne bih da popujem nikom u Srbiji, ali kao neko ko dolazi iz Hrvatske, zemljice koja se već pridružila Evropskoj uniji, toj navodno nadnacionalnoj zajednici zemalja, nije mi nimalo heretički da kažem da je ta moja mala zemljica ponovo u kolonijalnoj situaciji u Evropi, kao podstanar koga svi gaze i kojim svi manipuliraju..."
 

8.

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Knjiga Vremena Stogodišnji rat (Vesti)

Ubistvo nadvojvode u Sarajevu jeste bio antiimperijalistički čin i nasilje protiv nasilja, ali je ovaj odbrambeni akt svet daleko ozbiljnije procenjivao dok je opstajala država zarad čijeg ostvarenja su pucnji odjeknuli. Zato onaj ko spori Jugoslaviju treba da ćuti o Principu
 

9.

Ličnost godine – Branko Kukić, izdavač, urednik, pisac: Nema razloga za optimizam (Vreme 1201)

"Uzroke srpskog pada vidim u jednom nezrelom, bandoglavom i sebičnom društvu, društvu koje dva veka nije uspelo da se uspostavi i da napreduje u bilo kom pravcu. Ovde su državna rukovodstva za ova dva veka više ličila na skup ludaka, a narod je postao sitničav, neiskren, nezbrinut, pun mržnje i odsustva smisla za drugog i za drugačije, narod pod raznim varijantama bensedina. Države kao što je ova nemaju nikakvog smisla, svrhe, značaja i perspektive u svetu. To je razlog što nas ne uvažavaju i ne priznaju. Da nesreća bude veća, ovde su se bili naklatili i komunisti koji su upropastili sve čega su se dotakli. Prosto je neverovatno šta se sve ovde sručilo i survalo. Zbog toga sam ubeđen da izlaza nema, jer ovaj narod se ne obuva u istoj pameti. Ovde pamet uglavnom služi za muvanje, mračne poslove, sulude ideje, i za zajebanciju. Budući da je Srbija u odnosu na razvijeni evropski svet na samom dnu, ako bi kojim čudom i krenula u nekom dobrom pravcu, kada dođe na pristojan nivo, ko zna da li će svet postojati u ovom stanju, i da li će uopšte postojati"
 

10.

Intervju — Koja, Disciplina kičme: Ničiji vazal! (Vreme 1193)

"Disciplina kičme i danas poučava i služi onome čemu je od početka i služila – drugačijem poimanju rok izraza, samim tim i okruženja oko slušaoca, sveta koji je danas poprilično izmenjen... Toliko, da sad i Smoke On The Water zvuči kao alternativna pesma, a bila je nešto od čega je pank pobegao. U situaciji kad su i mejnstrim i alternativa jako loši, ovakva grupa kao da je previše apstraktna, pogotovo u zemlji u kojoj muzičke industrije realno nema. Međutim, za utehu je da je ona uvek i bila na takvoj poziciji. Onom koji ume i može ovo da čuje, Disciplina kičme je i dalje relevantna pojava, dok za sve ostale i dalje važi naslov prvog albuma ili pak Ako ti je glasno, hit sa albuma Uf!... Uskoro snimamo i nove hit pesme, tako da se izvinjavam, ali ova grupa planira još da bitiše"