1.

Izbori 1990 – Odsjaj u sadašnjosti: Sa njima nema neizvesnosti (VREME 1611)

Možda su ratovi danas isključeni, možda i nisu, da parafraziramo Slobodana Miloševića, ali su u nekim stvarima radikali/naprednjaci otišli korak dalje i prevazišli svoje učitelje iz devedesetih: bez obzira na žestoku mašineriju kojom je raspolagao, Miloševiću nije pošlo za rukom ono što je danas Vučić uspeo – da ukine i privid slobodnih i fer izbora. Milošević, za razliku od Vučića, koliko god da je pokušavao, nije uspeo da uništi opoziciju, niti da ubije u pojam onaj deo građana koji je verovao u demokratiju. Tri decenije posle prvih višestranačkih izbora Srbija je ponovo na početku
 

2.

Naprednjačka Srbija – deset godina posle: Kako je kriminal pojeo državu i politiku (Vreme 1610)

Dominaciju kriminala ne može da sakrije ni sama Srpska napredna stranka, opterećena ozbiljnim turbulencijama zbog javno obznanjenih veza najviših funkcionera sa organizovanim kriminalom. Naprednjačke sukobe pomno prate "ekskluzivni" napisi režimskih medija, koji često nisu ni svesni – u strasti unutarstranačkih obračuna – da zapravo nude bezbroj dokaza o tome da su se ovde odavno izbrisale granice između države, njenih institucija i organizovanog kriminala
 

3.

Biti opozicionar u Srbiji: Katalog beščašća, nasilja i ucena (Vreme 1609)

Mediji bliski vlasti tuku opoziciju iz svih oružja i oruđa, na nacionalnom nivou, ali i na lokalu (sve je više lokalnih "Informera"). To najbolje na svojoj koži oseća Dragan Đilas, koji je "tajkun", "lopov" koji je ukrao legendarnih 619 miliona evra. Ni drugi opozicioni aktivisti ne prolaze mnogo bolje, pogotovo kada malo uzdignu glavu: i oni se pretvaraju u neprijatelje društva, a unapred pripremljene atribute protiv njih ponavljaju i režimski mediji i aktivisti, kao i vojska botova na društvenim mrežama
 

4.

Intervju – Ivan Čolović, osnivač Biblioteke XX vek: Ovde smo ako neko pita (Vreme 1607)

"U nekim okolnostima i nekim trenucima zaista ste u životnoj opasnosti, ali najčešće se nepoželjnost svodi na to da vas poželjni drže po strani, podalje od para i važnih položaja. Dakle, mogli su i mogu i danas nepoželjni da žive i prežive. Istina, skromno, siromašno. Nije tačno ono što ljudi često kažu da bi se opravdali što su govna: da će ih, ako pokažu da su ipak nešto više, to neminovno koštati života"
 

5.

Političke posledice korone: Prvi antivakserski ustanak (Vreme 1606)

"U poslednje vreme razni populistički pokreti pokušavaju da zloupotrebe zabrinutost dela građana zbog vakcinacije za povećanje sopstvenog rejtinga. Nažalost, svojim ponašanjem i sadašnja vlast se stavlja na ovu stranu – dok zvanično propagira vakcinaciju, gotovo ništa konkretno ne čini što bi je konfrontiralo sa onima koji se vakcinaciji protive. Još tužnije je što se i većina opozicionara ponaša krajnje oportuno i takođe izbegava jasnu konfrontaciju", kaže za "Vreme" epidemiolog Predrag Đurić
 

6.

Opsednutost tajnim službama: Špijunsko-politička posla u Srbiji (Vreme 1605)

Afera "Havana sindrom" u Srbiji je dobila svoju propagandnu dimenziju. Ovaj misteriozni sindrom koji pogađa američke diplomate i obaveštajce u mnogim zemljama sveta, od 2016. godine do danas, aktuelizovan je vešću da je jedan agent CIA evakuisan iz Srbije zbog toga što je imao simptome karakteristične za "Havanu": migrenu, mučninu, vrtoglavicu i poremećaj pamćenja
 

7.

Zamenik gradonačelnika u akciji: Nije svakom kroz selo pjevati (Vreme 1604)

Izgleda da je Goranu Vesiću dozlogrdilo da bude skriveni čovek za tajne operacije ili antipatični politički gromobran. Zato je odlučio da – šta košta da košta – počne ozbiljno da radi na promeni svog imidža i tako ojača svoju poziciju u stranci. Možda, kao nekakvo nevoljeno dete, ima i iskonsku potrebu za ljubavlju
 

8.

Intervju – Brajan Brković, politički aktivista: Skrivanje iza zastave (Vreme 1603)

"Šta mladi misle o ovom režimu, najbolje pokazuje to što svake godine ogroman broj njih ode iz Srbije. To nije samo demografski gubitak, već i gubitak izuzetno važne socijalne, političke i kulturne energije. Cilj je da svi ovi mladi ljudi koji ‘glasaju s pasošima’ na graničnim prelazima, počnu da ‘glasaju s ličnim kartama’ na biračkim mestima. Ali, za to je neophodno pronaći prave teme i pravi način komunikacije"
 

9.

Tabloidni život i smrt: Politika spaljenog mozga i njeni finansijeri (Vreme 1602)

I dok se u svetu štampani mediji bore za opstanak u doba procvata interneta, tragajući za novim poslovnim modelima, stiče se utisak da naši tabloidi ne samo da nemaju problema sa "održivošću" nego da je njihovo paramedijsko delovanje prilično profitabilno. U čemu je tajna njihovog uspeha
 

10.

Intervju – Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava i aktivistkinja: Belivukova grupa je bila Vučićeva Pretorijanska garda (Vreme 1601)

"Ono što je blizu realnosti jeste da je predsednik razgovarao sa licima koja su prisluškivana, da teme nisu bile vezane za fudbalsku igru, ali jesu za lica koja se motaju oko stadiona, a povereno im je fizičko sprovođenje političkih naređenja. U trenutku kad bilo ko od aktera "padne" iz razloga koje vlast ne kontroliše ili to čini samo delimično – kao što je to slučaj sa Jovanjicom, Belivukom ili Nebojšom Stefanovićem – otkriva se afera, redovno je obelodanjuje predsednik i gradi se manje ili više fantastična priča čiji je cilj da se predsednik zaštiti koliko je moguće, na način u koji će najveći broj birača poverovati"