11.

O »slučaju Bjelogrlić«, napadu na nezavisne medije i nasilju u Zrenjaninu: Avgustovsko zagrevanje pred vruću političku jesen (Vreme 1600)

Iz prethodnih iskustava, jasno je da režim "zna posao" i da posle svakog masovnog antivladinog protesta izlazi kao pobednik, sve jači i osioniji, i sve manje spreman na bilo kakav ozbiljan dijalog. Građani, opet, posle njih bivaju sve bezvoljniji
 

12.

Intervju – Vladimir Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine: Klijentima u pritvoru kažem da se naš razgovor verovatno prisluškuje (Vreme 1598)

"Istraga mora da obuhvati i to sa kim je iz vlasti određena organizovana kriminalna grupa bila povezana. Nekada su u pitanju policajci niskog ranga, nekada sudije najvišeg ranga, nekada ministri, a nekada ljudi iz najviših bezbednosnih struktura. Ukoliko se utvrdi da te veze ipak nije bilo – što bi bilo veoma čudno ukoliko je u pitanju organizovani kriminal – onda to treba uz argumente saopštiti javnosti. Ukoliko se utvrdi da je veze bilo, onda treba da se to sprovede kroz krivični postupak i da takvi ljudi budu optuženi. U ovom slučaju, proizlazi da država nema nameru da istraži bilo šta drugo osim samih kriminalaca za koje nas je obavestila kakve su strahote činili"
 

13.

Slučaj »Aranđelovac« – Nasiljem protiv književnosti: Od linčovanja do vinčovanja (Vreme 1597)

Nasilno prekidanje promocije romana Svetislava Basare jedan je od simptoma uznapredovale "deponizacije" srpskog društva, politike i kulture
 

14.

Portret savremenika – Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo: U sukobu sa samim sobom (Vreme 1597)

Od prozapadnog, liberalnog ekonomiste Saša Radulović se pretvorio u suverenistu i teoretičara zavera. Takav se dobro uklapa u projekciju opozicionara kakvi su potrebni Aleksandru Vučiću. Na javnoj sceni je primetno otopljavanje njihovih odnosa, bez obzira na to ko je u vili "Mir" pio, a ko odbio da pije vino
 

15.

Intervju – Božo Prelević, advokat: Najveći izazov za ovu vlast je kako sakriti istinu (Vreme 1595)

"Da nije bila tako debelo povezana sa Belivukovom grupom, vlast se ne bi toliko uzbudila. Njih boli istina, a ne neistina. Boli činjenica da u poslednjih osam-devet godina postoje bezbrojni dokazi o saradnji vlasti i SNS-a sa Belivukovom grupom. Paradoks je u tome – što se vlast više reklamira kako je u stanju da izađe na kraj sa jednom kriminalnom grupom, što više pokazuje koliko su pripadnici te grupe opasni, to sve više govori o sebi, o tome sa kim sarađuje, kako vlada i kako organizuje izbore. Što više pokazuju koliko su uhapšeni krvožedni, to više kazuju o karakteru svoje stranke. To je nešto od čega ne mogu da pobegnu. Vlast ima veliki problem kako da ‘preklopi’ izjave koje izlaze iz tužilaštva"
 

16.

Novi Sad i njegove afere: Partijsko-poslovni kompleks (Vreme 1594)

Vojvođanska prestonica je na svetskoj mapi korupcije dospela među najznačajnija čvorišta za pranje prljavog novca u regionu. Jedna od mogućih tema je i to kako se odliva budžetski novac Novosađana za medije i nevladine organizacije. Naravno, one medije i organizacije koji su uslužne poluge ove vlasti
 

17.

Intervju – Zoran Janjetov, strip umetnik: Svet nije dovoljno dobar (Vreme 1593)

"Kvalitetne stvari dolaze od slobodnih pojedinaca. Oni ih stvaraju iz prirodne potrebe da one nastanu i postoje. To je pružanje pipaka prema srodnim duhovima, jer je sredina toksična i izgleda da joj je glavna misija ometanje komunikacije među dobrim i slobodnim mozgovima"
 

18.

Medijska strategija Aleksandra Vučića: Još jedna farsa u teatru apsurda (Vreme 1593)

Naprednjaci su mnogo toga naučili iz medijskih zakona koji su usvojeni avgusta 2014. godine, zbog kojih je Srbija dobila visoke ocene od relevantnih međunarodnih institucija. Popela se tada naša zemlja na svim komparativnim listama koje mere medijske slobode u svetu. Pouka glasi: doneseš zakone, dobiješ aplauz na otvorenoj sceni, a onda ih izvrneš ruglu. Samo naivni i neupućeni mogu da misle da je ovakva naša medijska scena posledica zakonskih rešenja
 

19.

Intervju – Duško Radosavljević, predsednik Saveza antifašista Vojvodine: Titova Srbija je bila najveća Srbija u istoriji (Vreme 1591)

"Pobeda u Drugom svetskom ratu donela je Jugoslaviji planetarni ugled i značaj, neviđen pre toga u istoriji, koji nikada više neće biti dostignut na ovima prostorima. Na bazi te pobede građena je posleratna zemlja sa ravnopravnošću naroda i narodnosti, građanki i građana, samoupravljanjem, nesvrstanom politikom, uspesima u obrazovanju, kulturi, zdravstvu i društvenim delatnostima. Sve ono što je i odlika razvoja evropskih društava, koja su pobedu nad fašizmom iskoristila da počnu ostvarivati najveći mirovni projekat u istoriji čovečanstva, danas poznat kao Evropska unija"
 

20.

SFRJ, 30 godina od početka kraja (2): Sanjali najbolji, rasturili najgori (Vreme 1590)

Ne postoji konsenzus o tome kada se krah druge Jugoslavije zapravo desio. Ipak, najveći broj tumača nedavne stvarnosti će nestanak ove države vezivati za 25. jun 1991, kada su parlamenti Slovenije i Hrvatske proglasili nezavisnost. Sa druge strane, kultura je, u inat nacionalistima, porušila postojeće barijere između osamostaljenih država bivše Jugoslavije. O tome svedoče i takozvani obični ljudi koji špartaju po ovim prostorima, osećajući se od Makedonije do Slovenije kao kod svoje kuće