31.

Portret savremenika – Bratislav Bata Gašić: Čovek koji zna da čuva tajne (Vreme 1580)

Istraživački centar Krik objavio je da je u jednom od razgovora koje je prisluškivala policija član kriminalne grupe Kruševljanina Zorana Jotića Jotke izjavio da Jotić nema razloga da se plaši jer je "Gašić kod njega na kazanu", što je žargonski izraz za nekoga ko se nalazi na nečijem platnom spisku. Šef BIA je odbio da odgovori na pitanje novinara da li je i u kakvom odnosu sa ovim kruševačkim mafijašem. No, ovo nije prvi put da se Gašićevo ime nalazi pored Jotkinog. Navodno je devedesetih Jotkina ekipa pokušala da reketira Gašića. Da li ovaj nije hteo da plati reket ili nije platio dovoljno, tek podmetnut je požar ispod njegovog džipa. Gašić je pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal saslušan zbog incidenta, ali je tada izjavio da ne zna za postojanje "čuvene" Jotkine kriminalne grupe. Nije prepoznao ni onoga ko je optužen za paljenje automobila
 

32.

Serija – To je greh (It’s a Sin): Erupcija slobode, zadovoljstva i smrti (Vreme 1578)

Tokom jedne budne noći, oko dva sata ujutro, listao sam kanale i odlučio da pokušam da pogledam prvu epizodu, verujući da neću izdržati do kraja. Imao sam naime rezervu prema temi: živeo sam u uverenju da je sve što se moglo reći o gejevima i AIDS-u – već odavno rečeno. A onda je započela magija
 

33.

Slučaj 23-godišnjeg Milana Vujića: Citiraj »Vreme« radi privođenja (Vreme 1578)

Kako se student Pravnog fakulteta u Novom Sadu obreo u policiji zbog jednog tvita u kome je samo preneo reči Dragana Đilasa, uveliko poznate javnosti
 

34.

Srbija i Zapadna Evropa: Kandidat za Evropsku uniju kao bezbednosni rizik (Vreme 1577)

Ovdašnji organizovani kriminal povezan sa određenim strukturama vlasti odavno je prestao da bude samo problem Srbije: on se prelio i u zapadne zemlje, u kojima malo-malo pa padaju žrtve obračuna ovdašnjih mafijaških klanova ili se zaplenjuju narkotici u njihovom vlasništvu. Jedni tvrde da je upravo izvoz mafije ključni razlog za zaoštravanje kritičkog tona zapadnih institucija i javnosti prema Srbiji, dok drugi upozoravaju da se taj problem samo nakalemio na druge Vučićeve grehe
 

35.

Predizbori opozicije – Put do birača po mađarskom modelu: Jarko svetli Budimpešta (Vreme 1576)

Opozicioni predizbori po mađarskom modelu mogli bi da animiraju birače, približe ih političkim strankama, promovišu i kandidate i stranke. Predizbori bi mogli da povećaju legitimitet i popularnost opozicionih političkih stranaka, demokratizuju mahom liderske političke partije i omoguće opoziciji da preuzme deo medijskog prostora ili da barem diktira političku dinamiku i ukrupnjavanjem ugrozi vlast. Sve to, pored svih drugih nedaća, pod uslovom da se opozicioni lideri međusobno još više ne pokarabasaju pre pravih izbora
 

36.

Portret savremenika – Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik SNS-a: Čovek bez svojstava (Vreme 1575)

I pored toga što je najdugovečniji gradonačelnik Balaševićevog grada, što ne silazi sa lokalnih ekrana i novinskih stubaca, što se visoko vinuo u političkom životu zemlje, Vučević i dalje odaje utisak čoveka koji se na tom mestu našao sasvim slučajno. Kao da je neko organizovao katastrofalno loš kasting i izabrao potpuno pogrešnog glumca za glavnu ulogu
 

37.

Dara iz Jasenovca i komentari: Je li Dara prevršila meru (Vreme 1573)

Kada autoritarna država odluči da nešto uradi, nema te procedure ili "struke" koja je može sprečiti u realizaciji. Negde gore je doneta odluka da Dara iz Jasenovca ima biti kandidat Srbije za Oskara za najbolji strani film, pa se tako i desilo. Kakva sad pravila kada je stradanje u pitanju! Kada je film, za mnoge očekivano, ispao iz trke za Oskara, režiser Antonijević je konstatovao otprilike da je u pitanju antisrpska zavera i da "na Zapadu nema ništa novo"
 

38.

Portret savremenika – Milomir Marić: Lice televizijskog cinizma (Vreme 1572)

Iako drži do političke nekorektnosti, koja se uspinje do uličnog prostakluka – što bi možda i imalo šarma u nekoj uređenoj zemlji, a ne u Srbiji, gde je pristojnost češće izgred nego pravilo – nikada na meti Marićeve kritike neće biti režim Aleksandra Vučića. U svojim emisijama utvrđuje i reprodukuje ovdašnju mejnstrim priču o tome kako je Srbija zapravo nevinašce koje se nije snašlo posle pada Berlinskog zida, relativizujući njenu politiku tokom devedesetih. Ponekad ugosti i one koji u tom smislu i nešto drugačije misle, ali uglavnom sa namerom da ih ismeje
 

39.

Portret savremenika – Nebojša Stefanović, ministar odbrane: Čudesna sudbina »Nebojše iz Beograda« (Vreme 1571)

Od simbola snishodljivosti, poslednjih godina Stefanović se u delu javnosti transformiše u čoveka koji, navodno, svemogućem predsedniku države pruža "inteligentan otpor"
 

40.

Intervju – Božo Prelević, advokat: Prisluškivanje se nije moglo desiti bez znanja Nebojše Stefanovića (Vreme 1570)

"Bivši ministar unutrašnjih poslova bio je na izvoru informacija i vrlo dobro poznaje dubinu naše metastaze. Imao je on tamo ljude sa kojima se mogao konsultovati, a koji su takođe skupili audio i video-snimke i na sigurno ih pohranili, da bi na osnovu toga preživeli ili dobili pozicije. Pritom je znao mnogo bolje nego mi ko je Vučić i na šta je sve spreman. Ne mislim, naravno, da je Stefanović bio ključni čovek u svemu tome, ali ponavljam – bez njegovog znanja to nije moglo da se desi. Ne jedan, nego dosta ljudi iz policije mi je reklo da bi policija bila u mnogo goroj poziciji da se Stefanović nije često ponašao kao brana kriminalnim zahtevima"