21.

Portret našeg vremena – Suzana Vasiljević: Samo za predsednikovo uvo (Vreme 1457)

Medijska savetnica šefa države istupila je sa nejasnom, nedovoljno preciznom, pa samim tim i zlokobnom najavom mera za rano otkrivanje medijskih laži. Da li je reč o nekoj novoj formi moderne inkvizicije, koja bi išla okolo i komisijski uništavala veštice ili možda o telu koje bi pod firmom borbe protiv lažnih vesti zapravo sprovodilo cenzuru? Sva ta pitanja, siguran su put, garantovani recept za dodatnu dozu straha
 

22.

Tabloidi kao politika: Večiti vojnik svake vlasti (Vreme 1452)

Stati u odbranu Dragana J. Vučićevića kojem ne preti nikakva opasnost, bilo bi u najmanju ruku besmisleno i budalasto. Ti koje on zove da "dignu svoj glas", neuporedivo su ugroženiji od njega. Naime, o njima je pisao da su "miševi", "bolesnici", "ludaci", da piju "lekiće", da su "lažni moralisti", "nezavisni licemeri", preko Tvitera ih je pozivao da mu se provozaju na polnom organu, optuživao da su narkomani, špijuni, egzibicionisti, perverznjaci, da zarađuju milione na izdaji svoje države... Jer, osim prema opozicionim političarima, Vučićević je najoštriji bio upravo prema novinarima nerežimskih medija
 

23.

Kultura sećanja – Vučićev Zakon o informisanju: Račun koji nikada neće zastariti (Vreme 1450)

Realizator čitavog tog zakonskog projekta, tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić, u međuvremenu je nagrađen pozicijom koja mu danas omogućava da modernijim metodama i prilično potkovan dodatnim veštinama pokuša da sa zemljom sravni ono što nije uspeo od oktobra 1998. do oktobra 2000.
 

24.

Portret našeg vremena – Zoran Đorđević: Vrednost jednog ministra (VREME 1446)

Nakon što je službenica njegovog ministarstva Milena Antić rekla da nijedan poslodavac neće zapošljavati ženu koja se "danas zaposlila, a sutra ostala trudna", i da je poslodavcu "žena potrebna da radi", ministar Đorđević opet se obratio javnosti. Ne u vezi sa skandaloznim Zakonom o finansijskoj podršci porodicama s decom. Ne u vezi s odredbama koje su ojadile sveže zaposlene porodilje, pokazavši da u Ministarstvu ne postoji ni naznaka razumevanja za porodice s decom. Ne u vezi sa sistemski i sistematski diskriminatornom ponašanjem ove države prema ženama koje žele da rode, koje su rodile ili koje ne mogu da rode. Umesto svega toga, on je objasnio da će Milena Antić snositi posledice, da je to što je rekla posledica afekta i nepristojnog ponašanja voditeljke
 

25.

Građani i država: I dalje im ne dam dete (Vreme 1441)

Pre tačno godinu dana, pokrenuta je inicijativa "Naše dete – naša odluka". Pre nešto manje od godinu dana, predsednica parlamenta Maja Gojković svojeručno je potpisala pismo u kojem obećava da će zakazati sednicu Odbora za prava deteta kako bi se njegovi članovi upoznali s detaljima inicijative. Pre deset meseci, Maji Gojković poslat je podsetnik na obećanje. Pre nešto manje od šest meseci, potpisnica ove priče otišla je u parlament i lično podsetila Maju Gojković na ono što je obećala. Ova joj je opet obećala da će obećanje ispuniti. Pre pet meseci, jedna poslanica poslala je još jedno podsećanje predsednici Gojković. Predsednica Gojković i dalje ćuti. Baš kao što se ćuti ili se a priori odbijaju sve građanske inicijative, svi predlozi izmene zakona usmereni ka zaštiti prava dece, sve što ne dolazi iz krugova vladajuće elite i ne ide direktno u elitni džep
 

26.

Portret našeg vremena – Slučaj Vjerice Radete: Inženjeri neljudskog primitivizma (Vreme 1440)

Praktično svi oni koji u ovoj državi imaju ikakvu moć, izašli su ispod Šešeljevog šinjela i sledbenici su njegove škole mišljenja i izražavanja. Sama Vjerica Radeta jedan je od "lošijih đaka": tome u prilog govori i činjenica da u vreme najvećeg sjaja radikala niko praktično nije ni znao za nju. Pored stranačkih vedeta – Vučića, Nikolića, Martinovića ili Maje Gojković – ona nije ni mogla da zasija. Oni su u međuvremenu napredovali, Šešeljevu retoriku uvili u evropske oblande, naizgled se upristojili i upeglali, a ona je – eto – ostala tamo gde je i bila
 

27.

Portret našeg vremena: Vrata tabloidnog pakla (Vreme 1437)

Da li je epizoda s puštanjem Zorana Marjanovića još jedan pokušaj da mediji i istražni organi "zajedničkim snagama" dođu do priznanja ili nekog novog potencijalnog ubice? Da li je i to puštanje neka velika režija, rijaliti kojeg nismo svesni, a koji nam se odigrava pred očima? Da li iko još misli o ubijenoj ženi i njenom detetu? I konačno, a to je i najvažnije pitanje, da li je normalna zemlja u kojoj ovakva pitanja uopšte moraju da budu postavljena
 

28.

Portret našeg vremena – Slučaj Mirjane Marković: Suze koje su najavljivale krv (Vreme 1435)

Pristojna kazna Mirjani Marković, ne samo za stan – bila bi pokazna vežba pravne države, siguran znak da će sve Mirjane i svi Slobodani jednog dana ipak platiti za ono što su učinili. Tim pre što se i ovog trenutka, sigurno, radi isto ono što je radila supruga bivšeg predsednika i što raznorazne Cice sada dodeljuju stanove dadiljama, bodigardima, kelnerima i ostalim služiteljima vladajuće kaste
 

29.

Mediji – Klinička slika: Linč, crni mrak i tišina (Vreme 1430)

I ono malo novinara i medija koji su dugo opstajali u borbi, sve su tiši. Posrću u besparici, izmučeni su harangama koje protiv njih godinama vode tabloidi i neki elegantniji, tiši i podmukliji službenici režima. Nemaju više saveznika, ali ni snage, volje ili motiva, a tek im sledi odsudna bitka
 

30.

Portret savremenika – Ana Brnabić, premijerka: Kako joj on kaže (VREME 1428)

Ista netrpeljivost prema kritičkom stavu, prema drugom i drugačijem, koja je kod Vučića više nego očigledna, kod Brnabić se sve teže skriva i sve češće izbija na površinu. Na isti se način njih dvoje izjašnjavaju o radnicima u štrajku, o medijima, o opoziciji, o penzijama, o siromaštvu, o svakoj po njih negativnoj konstataciji, samo što se premijerka koliko-toliko kontroliše