31.

Nacrt medijske strategije: Državo, uzmi me (Vreme 1422)

Sudeći po nezvaničnom nacrtu nove Medijske strategije, čini se da je jedan od osnovnih ciljeva države da i zvanično ojača svoju ulogu u "ostvarivanju javnog interesa", odnosno da – makar na mala vrata – uđe u oblasti koje su do sada bile nezavisne od državnog uticaja. Između ostalog, najavljuje se da će upravo država rešiti pitanje opstanka "Politike", "Večernjih novosti", "Dnevnika", ali i Tanjuga
 

32.

Mediji na naprednjački način: Urlaj, Vesiću, urlaj (Vreme 1418)

Da u zemlji Srbiji postoji neko ko institucionalno prati i stručno nadzire da li mediji poštuju zakone, posle ovih izbora sigurno bismo imali raspravu o medijskim hajkama, funkcionerskoj kampanji i neravnopravnom i ostrašćenom izveštavanju u predizbornom periodu. No, pošto se ovde nadzorom i praćenjem medija bave samo nevladine organizacije, a sve druge uloge su pomešane – teme su sasvim drugačije
 

33.

Portret savremenika – Aleksandar Gajović: Čovek koji ne ume ni da se izvini (Vreme 1416)

Iako se ni prethodnici Aleksandra Gajovića nisu istakli uspesima i dostignućima, nijedan dosadašnji državni sekretar za informisanje nije se usudio da novinare i medije tako i toliko vređa, diskredituje i nipodaštava
 

34.

Mediji: Signali u magli (Vreme 1413)

Čini se da je međunarodna delegacija EFJ, IPI i SEEMO, svojom posetom i preporukama dodatno razjarila i onako razularene lovce na novinarske glave i slobodu govora i mišljenja
 

35.

Režim protiv medija: Briselski teatar apsurda (Vreme 1406)

Nakon višemesečne bure zbog medijskog mraka i pritisaka na medije, aktuelna vlast odlučila je da Briselu objasni kako zapravo stoje stvari i statistički pokaže kako ovde ni govora nema o bilo kakvim problemima. Za domaćine su izabrani "Prijatelji Srbije", predvođeni evropskim parlamentarcem Francom Bogovičem, dok su u izaslanstvu sa srpskog dvora bili analitičari Dejan Vuk Stanković i Velimir Ćurguz Kazimir. Predstava je mogla da počne
 

36.

Intervju – Dubravka Stojanović: Zašto bi se neko borio za nas ako se sami ne borimo za sebe (Vreme 1404)

Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo
 

37.

Režim protiv slobode medija: Karavan kapitalnih laži (Vreme 1400)

Kako izgleda ta zamišljena medijska budućnost, dalo se zapravo i naslutiti u danima nakon briselske predstave Ane Brnabić. Aleksandar Vučić otvoreno se pobunio zbog toga što je Ivica Dačić na N1 dobio osam sekundi više od njega, Goran Vesić samo što fizički nije nasrnuo na koleginicu Maju Nikolić, "Kuriru" je ukazana milost, a nastup predsednika na TV Pinku bio je dvoiposatni monolog održan u prisustvu osoba koje rade u medijima, a koje nisu smele, uspele, želele ili umele da postave nijedno iole suvislo pitanje. Da li tako, po mišljenju Ane Brnabić, Jadranke Joksimović i Aleksandra Vučića izgleda to famozno objektivno novinarstvo? Da li je takvo medijsko okruženje ono što nas očekuje, ili bar ono čemu se vladajuća elita nada? Da li je to slika pred kojom će – kao i do sada – raznorazni evropski i svetski zvaničnici koji pohode Vučića nemo klimati glavom i praviti se da ništa ne primećuju? Da li je to ideal kojem bi trebalo da stremimo uz njihovu podršku
 

38.

Incijativa »Naše dete – naša odluka«: Ne dam im svoje dete (Vreme 1390)

Surovo je i nečovečno da se roditelj potpuno isključi iz procesa odlučivanja – kao da nije dovoljno što je umro pre vremena i dok mu je dete još maloletno. Apsurdno je čak da građanin i građanka Srbije imaju pravo da za života odrede ko će raspolagati njihovom imovinom, da napišu testament, a da istovremeno nemaju nikakvo pravo glasa kada je u pitanju sudbina njihove dece
 

39.

Mediji u razbijenom ogledalu: Tragovima »Vojka i Savla« (Vreme 1386)

Umesto objašnjenja, pristojnog izvinjenja, možda čak i otvaranja ozbiljnih rasprava o onome što se dogodilo, "Politika" je posle objavljivanja tekstova izmišljenih autora, pred javnost izašla s novim napadima, novim upiranjima prstom, novim besom i novim sukobima. Kao da joj već nije dovoljno bruke u bližoj i nešto daljoj prošlosti
 

40.

Samit Zapadnog Balkana i Forum civilnog društva: Osvajanje Trsta (Vreme 1385)

Šta se događalo u Trstu tokom Foruma civilnog društva i Samita Zapadnog Balkana? Gde se pila kafa, gde je bio Ivica Dačić i o čemu je pevao Rade Šerbedžija