Tehnološka istorija novina >

Poslednje vesti iz Pompeja

Kako se sa tehnološkom podlogom na kojoj je ispisana, od kamenog zida do elektronskog papira, menjala ideja o vestima

GLAD. PAR. XX | M. TVLLI. PVGN. POM. PR. NON. NOVEMBRES. | VII.IDVS NOV. Mada je danas teško čitljiv čak i za dobre poznavaoce latinskog jezika, ovaj antički natpis na zidu obaveštavao je svakog uzgrednog prolaznika u rimskom gradu Pompejima da će se dvadeset parova gladijatora koji pripadaju Markusu Tulijusu boriti u Pompejima od 4. do 7. novembra.

Ova zidna vest je jedna od više stotina sačuvanih poruka i grafita koji su u ovom gradu dva milenijuma bili zatrpani u vezuvski pepeo, poruka kakvim su inače bili iškrabani svi rimski gradovi i koje mogu predstavljati jednu od preteča savremenih medija. Stari Rimljani su po zidovima mogli da pročitaju svakojake novosti i oglase, ali su zapravo, mnogo češće, sa njih čitali sasvim lične poruke.

Naime, vest kojom je Tulijeva škola gladijatora na zidu objavila najavu svoje predstave izmešana je i sa mnoštvom lascivnih poruka, ljubavnih stihova, samosažaljivih izjava i mudrolija kakve su Rimljani ostavljali po zidovima. Pompejski grafiti uverljivo svedoče o skučenosti informativnog prostora kojim je vladao jedan Rimljanin i uopšte čovek antike. Lokalne netrpeljivosti i emocije imaju primat nad vestima iz Imperije.

No, to ne znači da za njima nema potrebe – informacije se u to doba bar za više, aristokratske slojeve prenose na pergamentu i papirusu, dok je inskripcija u kamenu ili na zidu samo jedan od načina. Uz to, potreba za medijumom koji bi prenosio novosti znatno je starija od zenita rimske civilizacije. Najstariji pronađeni pisani grafiti javljaju se par vekova ranije, u grčkom gradu Efesu, i predstavljaju oglase za prostitutke. Bazično, najstariji takav zidni zapis star je čak 30.000 godina, nastaje još u praistoriji i predstavlja izveštaj o uspešnom lovu pećinskih ljudi.

GUTENBERGOVE MATRICE: No, pravi počeci novinarskog izveštavanja morali su ipak da sačekaju da se pojavi štampa. Ona je, prostom mogućnošću da se lako, jeftino i brzo napravi veliki broj kopija informacije, revolucionarno izmenila dotadašnje zapisivanje novosti.

Kada je 1456. godine nemački kovač Johan Gutenberg (1398–1468) napravio štamparsku presu i počeo da štampa knjige, pokrenuo je revoluciju ne samo u štamparstvu već i u novinarstvu. Gutenberg je, naime, napravio metalne matrice – slova od olova, koja je spajao u reči i rečenice. Premazivao ih je mastilom i onda ostavljao otisak na papiru. Tako je mogao brzo i jeftino da štampa mnogo primeraka istog teksta.

Prve novine koje zahvaljujući štampi stižu do čitalaca osnivaju se samo sto godina nakon Gutenbergove revolucije u štamparstvu. Najstariji poznati takav časopis osnovan je 1594. godine u Kelnu u Nemačkoj pod nazivom Mercurius Gallobelgicus. Časopis je izlazio dva puta godišnje, a stizao je i do čitalaca u Engleskoj. Međutim, uz razne opštekorisne informacije, ovakvi listovi ne nude puno svežih vesti, a svet o kome čovek ima kakvu-takvu informaciju ne doseže dalje od onog što i sam može da dostigne peške ili na konju.

Dalji razvoj tehnologije unapredio je proces štampe i omogućio distribuciju novina u udaljenije krajeve. No, do prvih iskoraka dolazi zahvaljujući vanrednim situacijama koje će zauvek ostati vezane sa sudbinu medija. Naime, tokom epidemije kuge 1665. u Londonu, iz Oksforda se iseljava kraljevski sud, a da bi se njegove informacije pravovremeno prenosile, osniva se takozvana Oksfordska gazeta, časopis koji počinje da objavljuje i druge vesti, i nastavlja da to čini i nakon povratka suda u London, pa sve do danas.

Stvarni bum štampanih novina nastaje tokom industrijske revolucije, kada profesionalni mediji postaju sve više ono što su danas – brzi, precizni i nemilosrdni. Sve više se menja tehnika izveštavanja. Novine prestaju da pišu samo o lokalnim događajima, a vremenom počinju i da šalju izveštače na teren, ma kako on bio udaljen. Tako 1869. njujorški "Herald" angažuje pustolova Henrija Stenlija da ode na put u Afriku, u potragu za izgubljenim istraživačem Dejvidom Livingstonom.

ERA TELEGRAFA: Već u doba velikih izveštača-pustolova, štampa je praktično već prošla kroz suštinsku promenu i to zahvaljujući novom izumu koji je došao zajedno sa železnicom i koji je zauvek promenio svet komunikacija i medija – telegrafu. Ovaj izum ima presudan uticaj na razvoj štampe, a s njim novine ulaze u savremenu eru.

Efikasan i jednostavan, telegraf je bio dovoljno isplativ da se kompanije nadmeću u premrežavanju sveta žicama – s njim nastaje prva globalna komunikaciona infrastruktura. Tako se postavljaju temelji onog što će krajem XX veka biti prepoznato pod nazivom "informatička revolucija". Telegraf će vremenom izroditi čitav niz tehnologija za prenošenje poruka – kablograme, telekse, telefon, radio-vezu, satelitsku komunikaciju i, na kraju, oblike komunikacije bazirane na optoelektronici i internetu, dok će nakon 150 godina od uvođenja železničkog telegrafa on sam gotovo sasvim izumreti.

Savremeni telegraf u pravom smislu reči nastaje sa patentom američkog profesora Samjuela Morzea (1791–1872). Godine 1838. Morze priređuje javnu demonstraciju svog izuma u Njujorku i nekoliko godina kasnije dobija sredstva od američkog Kongresa da usavrši svoj izum. Zahvaljujući sredstvima od tadašnjih 30.000 dolara, gradi telegrafsku liniju između Baltimora i Vašingtona dugačku 40 kilometara. Mada je sama linija već bila u funkciji i prenosila poruke, Morze otvara svoj prvi telegraf 24. maja 1844. svečanom ceremonijom i slanjem čuvene poruke "Šta je učinio Bog" pomoću Morzeove abecede.

Posredstvom telegrafa stižu policijski i novinski izveštaji iz daljine i menja se istorija savremenog novinarstva. Kratke, upečatljive vesti stižu od dopisnika gotovo u realnom vremenu. Štampa uspeva da istog dana ili dan kasnije objavi izveštaje o događajima koji su se upravo desili na drugom kraju sveta. Zahvaljujući tome, telegraf uvodi standarde komunikacije i načina prenošenja vesti koji će se zadržati i posle njegovog iščeznuća. Oslonjeni na takvu tradiciju, danas brojni svetski časopisi imaju u nazivu reč "telegraf".

BITKA ZA PROSTOR: Sa takvom tehnološkom pozadinom, novine menjaju svoj lik. Početkom XX veka, postaje sve jasnije kakav snažan uticaj one imaju na svakodnevicu, politiku i život uopšte, dok s njom jača sve veća bitka za medijski prostor. U Americi se tako vodi gotovo bespoštedna bitka između dva konkurentska njujorška lista koja će obeležiti istoriju novinarstva.

Naime, dva izdavača u Njujorku pokreću gotovo u isto vreme časopise koji se za prvenstvo i čitanost bore senzacijom i brzinom u izveštavanju – Vilijam Randolf Herst osniva "Njujork džornal" 1883. godine, dok Jozef Pulicer samo tri godine kasnije, 1886, pokreće "Njujork vorld". Rat između Hersta i Pulicera daje neverovatno ubrzanje izveštavanju, što je moguće zahvaljujući telegrafu, ali i spremnosti da se ne biraju sredstva u medijskom ratu.

Uskoro, samo nekoliko decenija kasnije, pojaviće se radio, novi medij, a za njim i televizija, sa kojima će novine morati da započnu jednu sasvim drugu, rovovsku bitku za čitaoce. No, treba napomenuti da i u ranijim epohama pored štampanog materijala postoje i drugi mediji, odnosno drugi načini prenošenja informacija. Radio i televizija nesumnjivo doprinose smanjenju čitanosti i prodaje novina tokom čitavog XX veka, ali ipak ne ugrožavaju njihov opstanak.

No, sa pojavom internet medija krajem XX veka, dolazi do istinske revolucije. Internet udara u same temelje štampe jer je sa njegovim razvojem moguće jeftinije, brže i masovnije preneti informaciju koja se čita. Sa njim nema nikakvih ograničenja u distribuciji. Svojom masovnošću, svojom dostupnošću, ali i otvorenošću u svakom trenutku, internet na prvi pogled ima primat.

U eri njihovog neverovatnog širenja i laganog potiskivanja klasičnih medija, sve se češće čuje kako internetu ni novinari ni novinarske kuće uopšte više nisu neophodni. No, dobar poznavalac interneta vrlo lako može da ustanovi kako, mada nisu jedini, glavne izvore informacija na svetskoj mreži ipak predstavljaju redakcije u kojima novinari prikupljaju, obrađuju i objavljuju vesti. Uz to, ovakve medijske kuće su jedini pouzdan izvor informacija u ogromnom internet prostoru, prepunom svakojakih, sasvim neproverenih spekulacija i viđenja, ljubavnih ili lascivnih poruka, sasvim nalik na zidove Pompeja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---