---

Ko kaže da je Srbija zemlja kocke, gde se živalj nada sreći na lutriji, u sportskoj prognozi, kvizu ili nagradnoj igri?!

Ne morate kupovati loz, niste dužni da provodite svaki bogovetni dan u kladionici, sa naočarima i cigaretama kao jedinim alatom, našto biste se uzrujavali u kazinu, dovoljno je da nađete nečiji zaboravljeni novac, da ga predate bilo vlasniku bilo najbližoj policijskoj stanici i dobićete posao u policiji. Kraljevčanka koja je našla i predala dvesta hiljada evra nije imala šanse da nastavi karijeru šankerice u mesnome kafiću – čim se njeno dobročinstvo raščulo ministar policije je obznanio da će biti prekomandovana u policiju. Rečeno-učinjeno. Prethodni poslodavac i klijentela prepušteni su sami sebi, ali je ministar policije poslao poruku: "Svakom poštenom čoveku mesto je u policiji, odakle će moći službeno da se suprotstavi pohlepi koja neretko vodi u kriminal, bilo organizovan bilo neorganizovan, kao što je neorganizovano štošta u našem društvu!"

G. Dačić je prvenstveno imao na umu sektor kojim on rukovodi, kao sportski rukovodioci koji su svojevremeno doveli Rajka Mitića ili Džajića... Dobro čini i dobru se nadaj: zaslužio je blagoslov devojčine porodice i svojte, pokazao je na delu kako policija nije tu samo da bi kažnjavala i predupređivala zlo, nego je na policiji da i dobrotu zvanično konstatuje te da ju smesta nagradi; ta širokogrudost doneće nove glasove SPS-u; ministar naravno da nije to imao na umu, ali ne može on učiniti ništa plemenito što se ne bi dobrim vratilo i njegovoj partiji bola.

&

Nije mnogo vode proteklo opevanom Ibar-vodom, građanin na privremenome radu u mesari našao je isto novac, ali i dokumenta, te je sam, ne zovući policiju, ušao u trag vlasniku, uveliko naravski već unezverenom i na sedativima: izvestio ga je da su svih sedam njegovih hiljada evra na broju i na sigurnom. Smesta sam, prošle dakle nedelje, napisao otvorenu molbu ministru da i ovog nalazača čim prije zaposli kako ga ne bi doveo u neravnopravan položaj: svota jeste tridesetak puta manja od one koju je pronašla sadašnja trudbenica kraljevačkog SUP-a, ali je novi nalazač kriminolog i pravnik. Zbogom sataro, htedoh da stavim u zaglavlje pisma, ali nije ni to pošteno naspram kasapina koji ga je do juče zapošljavao, i koji ga je možda odmalena baš i podizao u tome duhu, da ne zakida na meri, da ne ubacuje previše kojekakve kožure, kostiju, hrskavice, sala, loja, nego da mušterijama daje čisto meso ne zakidajući nikome ni gram – uglavnom vidim da su četiri policijske postaje već konkurisale kod poštenog nalazača da pređe čim prije u koji mu drago kolektiv.

&

Ja sam pre bezmalo dvadeset godina bio našao novčanik, ali se to desilo u tuđini, moneta je takođe bila tamošnja, tridesetak dolara, otišao sam pravo u policijsku stanicu spremivši svoj ID with picture da bi me policija knjižila kao dobrog imigranta i da bi me zahvalni vlasnik prijatno iznenadio nekakvim možda i nesrazmerno velikim dobročinstvom koje ću posle prepričavati u mojoj novinarskoj fazi, kad ti onaj dežurni samo reče: "O.K. We will take care...", tako nešto, i nije uzeo ni moje đeneralije, kao da mu stranci koje nema oposum za šta da ujede svakodnevno donose nađenu gotovinu i kreditne kartice, bilo pa prošlo, ali mi je utoliko draže što se naša zemlja nije uputila stazom toga kuliranja i ravnodushia, nego dobre ljude zapošljava da službeno gone otimače, utajivače, gramzivce i nasilnike.

&

Naravno da će sada sve više ljudi nalaziti i vraćati sve više izgubljenog novca, policija će uzimati u obzir količinu predatog novca i školsku spremu nalazača, trebalo bi samo da u Služb. glasniku dadne neku skalu: od pet do osam hiljada predatih evra – mesto na šalteru; od osam do dvanaest – referent za to i to, iznad četrdeset hiljada evra – inspektor za krvne delikte etc. Ta bi skala bila dopunjena time što bi recimo srednja škola vredela kao nađenih devet hiljada evra, fakultet, ne znam, kao dvadeset hiljada, doktorat kao trideset: nekome bi akademiku bilo dovoljno da nađe četirsto evra pa da ga policija preuzme od SANU, a neki nevoljnik sa četiri razreda osmoljetke mora da nađe i preda najmanje dvadeset pet hiljada evra ili dinarsku protivvrednost po zvaničnom kursu NBS inkriminisanog dana, pa da bude primljen u policiju.

&

Nije dalek dan kad će nekome proći kroz glavu: zašto neki moj dalji poznanik ne bio ostavio novac tako da ga ja nađem, ja mu to pred svedocima ili novinarima vratim (kasnije ga za njegovu dobrotu nešto možda i častim), policija me zaposli i ja posle hvatam druge prevarante, kao onaj što je u Americi krivotvorio silne čekove pa ga posle poštanska policija zaposlila da staje za vrat drugim bezobraznicima? Naravno da bi policiji bilo sumnjivo kad bih sad ja našao deset hiljada evra koje je moja sestra Anja stavila u sat za struju, a koji se sat nalazi u baštici, morao bi prevarant da nađe nekog posve nepoznatog, kao oni kod Hičkoka (slučajni saputnici u vozu dolaze na ideju da se unakrsno ratosiljaju mrskog oca i nevoljene supruge, ako se dobro sećam, da svako liši života nepoznatu osobu, da nijedan ubica nema lični motiv), ali se nešto mislim, našto raditi sa drugom osobom koja se kad-tad negde može izlanuti: zašto ne prodam kuću koja me samo rastužuje, brine i košta, i ne napravim se da je sav taj novac neko izgubio, a ja sam ga eto našao: odnesem u Božidara Adžije neki stari novčanik (pa šta ako ima samo moje otiske, ja sam ga našao!), ili kovertu, i u njoj na primer dvanaest i po hiljada evra: nisam li kao čitalac X-100 romana maštao da budem privatni detektiv, pa neka budem makar i državni inspektor, da malo i ja i moja nedužna klijentela predahnemo od ovih kolumni!

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---