Čarls Menson >

Zlikovac od početka

U vreme ubistva Martina Lutera Kinga, Menson je počeo da razvija teoriju po kojoj će u SAD doći do rata između belaca i crnaca. Dokaz za svoje tvrdnje Menson je našao u ploči Bitlsa White Album. Po naslovu jedne od pesama sa tog albuma, svoju teoriju o predstojećem rasnom ratu Menson je nazvao Helter Skelter

Prošlonedeljna odluka kalifornijskog odbora za pomilovanje osuđenika da ne pomiluje Čarlsa Mensona, prema kojoj će on nastaviti da izdržava kaznu doživotnog zatvora, podsetila je Amerikance i svet na jednog od najgorih zločinaca u istoriji čovečanstva. Cela planeta bila je svojevremeno užasnuta ubistvima koja su se dogodila tokom dve avgustovske noći 1969. godine, kada je Menson, sa članovima svoje "komune" ubio sedmoro nedužnih ljudi, među kojima je bila i holivudska glumica Šeron Tejt. Kada je klupko počelo da se odmotava, ispostavilo se da je Menson celog života činio zlo i da se njegova biografija može svesti na spisak zlodela.

Čarls Majls Menson rođen je u Sinsinatiju 1934. godine kao vanbračno dete Ketlin Medoks koja je u vreme njegovog rođenja imala 16 godina. Ketlin je bila alkoholičarka i prodala je Mensona dok je još bio beba, za kriglu piva kelnerici od koje ga je, kroz nekoliko dana, uzeo njegov ujak. Kada je njegova majka zbog više provala osuđena na pet godina zatvora, Menson je smešten kod ujaka i tamo je ostao sve do majčinog pomilovanja 1942. godine. Po izlasku iz zatvora, majka ga je uzela od ujaka i živela je sa njim po motelima sve do 1947, kada je pokušala da ga da na usvajanje. Pošto nije uspela da mu nađe staratelje, Menson je po odluci suda bio poslat u internat iz koga je pobegao posle 10 meseci i vratio se kod majke, koja je odbila da ga primi, tako da je on sa trinaest godina provalio u nekoliko bakalnica kako bi došao do novca za iznajmljivanje sobe. Kada je uhvaćen, poslat je u popravni dom iz koga je pobegao istog dana kada je tamo stigao. Uhvaćen je i poslat u drugi dom iz koga je pobegao posle četiri dana sa još jednim dečakom. Njih dvojica su počinili dve oružane pljačke. Kada su uhvaćeni, poslati su u popravni dom u Indijani. Menson je više puta pokušao da pobegne iz tog doma. Kada mu je to konačno uspelo 1951. godine, sa još dva druga izvršio je nekoliko pljački benzinskih pumpi. Nakon što je uhvaćen, lekari su konstatovali da je Menson izuzetno inteligentan, ali i nepismen, kao i da pokazuje znakove agresivnog i sociopatskog ponašanja. Poslat je u zatvor sa blažim merama obezbeđenja. Pošto je 1952. silovao jednog zatvorenika držeći mu žilet na grlu, premešten je u zatvor sa strožim obezbeđenjem. Mesec dana pošto je stigao u novi zatvor, Menson je postao primeran zatvorenik, tako da je 1954. godine pomilovan.

Po izlasku iz zatvora, Menson je živeo kod ujaka, a 1955. oženio se bolničarkom Rozalin Džin Vilis. U braku se izdržavao povremenim poslovima i prodajom ukradenih automobila. Krajem 1955. Menson se sa svojom trudnom ženom doselio u Los Anđeles, do koga je stigao ukradenim automobilom. Policija ga je uhapsila zbog krađe kola i osuđen je na pet godina uslovne kazne sa obavezom da se javlja policiji. Pošto se nije javljao, uhapšen je u Indijanapolisu i osuđen je na pet godina zatvora. Dok je bio u zatvoru, njegova žena rodila je sina Čarlsa Mensona mlađeg, ali je ubrzo počela da živi sa drugim muškarcem, a 1958. godine se razvela od Mensona. Krajem iste godine, Menson je izašao iz zatvora. Posle mesec dana provedenih na slobodi optužen je za podvođenje šesnaestogodišnje devojčice. Menson je 1959. pokušao da unovči lažan ček i osuđen je na deset meseci uslovnog zatvora iako je tužilaštvo zahtevalo strožu kaznu. Blažu kaznu dobio je jer je Liona Stivens, devojčica koju je podvodio, svedočila u njegovu korist, tvrdeći da je on zaljubljen u nju. Menson se oženio Lionom i sa njom je otišao u Nju Meksiko. Kada je osumnjičen da podvodi svoju ženu i još jednu devojku, policija je počela da ga ispituje, posle čega je nestao, a za njim je izdata poternica. Uhapšen je i osuđen na deset godina zatvora. Dok je bio u zatvoru, Liona je rodila sina Čarlsa Lutera, a 1963. se razvela od Mensona.

Menson je iz zatvora izašao 1967. godine. Na slobodi se izdržavao prosjačenjem, sve dok nije upoznao Meri Bruner, fakultetski obrazovanu bibliotekarku. Njih dvoje su počeli da žive zajedno, ali je Menson ubrzo u njihov stan doveo još 18 devojaka. San Francisko je 1967. godine postao centar hipi pokreta. Menson se savršeno uklopio u to okruženje. Koristeći znanja stečena u sajentološkoj crkvi, uspeo je da se nametne za lidera hipi komune koju su uglavnom činile žene. Menson i Brunerova su, sa još nekoliko članova komune, više meseci živeli u autobusu kojim su krstarili Kalifornijom, a potom su živeli u Los Anđelesu u kući Denisa Vilsona, bubnjara Bič bojsa. Menson je, tokom života u Vilsonovoj kući, počeo da se bavi muzikom. Sledeće mesto na kome je Menson živeo sa članovima komune bio je Span ranč. Umesto plaćanja kirije, članovi komune su pomagali u radovima na imanju, a članice komune bile su, po Mensonovom naređenju, dužne da spavaju sa osamdesetogodišnjim vlasnikom ranča.

U vreme ubistva Martina Lutera Kinga, Menson je počeo da razvija teoriju po kojoj će u SAD doći do rata između belaca i crnaca. Dokaz za svoje tvrdnje Menson je našao u ploči Bitlsa White Album. Smatrao je da pesme sa ovog albuma imaju skriveno značenje. Po naslovu jedne od pesama sa tog albuma, svoju teoriju o predstojećem rasnom ratu Menson je nazvao Helter Skelter. Na kraju je Menson zaključio da treba da snimi svoj muzički album koji će poslužiti kao okidač rasnog rata.

Dok je živeo kod bubnjara Bič bojsa, Menson je upoznao mnoge ljude iz sveta muzike, među kojima je bio i muzički producent Teri Melčer. Da bi pronašao Melčera, koji je trebalo da producira njegov album, Menson je otišao na Sijelo drajv ranč, ali se ispostavilo da Melčer više ne živi tamo i da su novi stanari holivudska glumica Šeron Tejt i njen muž, filmski režiser Roman Polanski.

Smatrajući da će Helter Skelter uskoro početi, Menson je odlučio da dođe do novca, pa je zbog toga 1. jula 1969. ubio dilera droge Bernarda Kroua, a potom je 25. jula, sa još tri člana komune, upao u stan Gerija Hinmana verujući da je Hinman nasledio veću sumu novca. Hinman je držan dva dana u zatočeništvu, tokom kojeg mu je Menson odsekao uvo, a potom je naredio jednom članu komune da Hinmana pretuče na smrt. Policija je početkom avgusta 1969. godine uhapsila člana bande koji je ubio Hinmana. Menson je tada članovima komune objavio početak Helter Skeltera. Odlučio je da za početak napadne ranč Sijelo drajv. Tamo je otišao sa još četiri člana komune kojima je rekao da od njih očekuje da ubiju sve koje zateknu na ranču na što jeziviji način.

U trenutku napada, 8. avgusta 1969. godine uveče, na ranču se nalazila Šeron Tejt, koja je bila pred porođajem, i još troje njenih prijatelja. Roman Polanski bio je u Londonu.

Može se reći da je ranč, posle masakra koji je Menson sa članovima komune tamo počinio, ličio na klanicu. Takođe, mora se reći i da se u klanicama stoka ipak ubija humanije nego što je to ovde bio slučaj sa ljudima. Pojedine žrtve bile su izbodene više od pedeset puta. Šeron Tejt preklinjala je svoje ubice da je drže kao taoca, dok se ne porodi i da je potom ubiju. Izbodena je 16 puta, a njenom krvlju ubice su na ulaznim vratima kuće napisale reč "svinje".

Pošto je među članovima komune koji su počinili ubistva izbila panika, Menson je odlučio da, zbog učvršćenja borbenog duha, sledeće večeri izvrše još jedan masakr. Pored četvoro ubica od prethodne večeri, odredio je još šestoro članova komune da to učine. Napadnut je ranč na kome je živeo bračni par La Bjanka. Supružnici su izbodeni na smrt, a na zidovima dnevne sobe njihovom krvlju ispisane su reči "smrt svinjama" i "ustanak", na frižideru je ispisano "helter skelter", a na grudima vlasnika ranča urezana je reč "rat".

Menson i članovi komune uhapšeni su kada su jednom prilikom zapalili kamion, a policija je tek kasnije shvatila da se među uhapšenima nalaze i ubice bračnog para La Bjanka, Šeron Tejt i njenih prijatelja. Suđenje ubicama je počelo 15. juna 1970. godine. Menson je na suđenju tvrdio da je žrtva političkog sistema. Sudija je počeo da na suđenja dolazi naoružan kada ga je Menson napao usred sudnice. U opasnosti nisu bili samo ljudi u sudnici već i oni van nje. Članovi Mensonove komune, koji nisu učestvovali u ubistvima i koji nisu bili uhapšeni, pokušali su da otruju jednog svedoka optužbe, a drugi svedok je jedva preživeo podmetnuti požar. Mensonovi advokati opstruirali su suđenje.

Na kraju, Menson i ostale ubice osuđeni su na smrt, ali im je kazna preinačena u doživotnu robiju kada je Kalifornija ukinula smrtnu kaznu.

Menson se nikada nije pokajao zbog svojih zločina. Početkom osamdesetih, istetovirao je na čelu kukasti krst. Do sada je 11 puta tražio pomilovanje, ali mnogi kažu da njemu nije mnogo stalo da ga dobije. Naime, on je 1967. godine odbio mogućnost da bude pušten iz zatvora pre vremena. Tada je rekao da je, do tada, u popravnim domovima i zatvorima ukupno proveo 32 godine i da zatvor smatra svojim domom.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---