Nikolić, Tadić, Kandić...

ivan vukadinović

"Politika saučešća"; VREME 1137

T. Pančić je lepo objasnio šta nije obaveza "predsednika svih građana", e samo da bi još jednom lamentirao nad Tadićem, psihologom Borisom. Sada u statusu građanina. No, podseti me to na jedan raniji slučaj i mogućnost da se taj slučaj ponovo pomene.

Otoič je građanka Nataša Kandić napala građanina Tomislava Nikolića da je učestvovao u ratnim zločinima u Antinu, bez ikakvih dokaza, odnosno bez dokaza koje bi prihvatilo bilo koje tužilaštvo, uključujući tu i haško. To nije smetalo da se pravi medijska haranga. Ja sam se tada čudio što "predsednik svih građana" Boris Tadić ne uzme u zaštitu građanina Tomislava Nikolića, unatoč tome što mu je ovaj glavni politički protivnik, ili možda baš zbog toga. No, sada mi lepo Teofil objašnjava da to nije obaveza "predsednika svih građana", slažem se – u praksi on je živ čovek, ima ideologiju, u kojoj je sasvim moguće da Srbin, nacionalista i radikal (tada sa bedžom) mora biti kriv ako ga optuži "mirovni aktivista", možda jednog dana laureat Nobelove nagrade za mir. E, baš zbog toga sam glasao za Neborisa Netadića, i zasad mi nije loše što se ta osoba trenutno zove Tomislav Nikolić.

Inače, nedavno je građanka Nataša Kandić tražila prijem kod predsednika, kako bi razjasnila svoju poziciju u vezi sa slučajem trgovine ljudskim organima. Mislim da je predsednik (svih građana ili ne) trebalo da je primi. Razgovor su mogli otpočeti tako što bi se Kandićka njemu izvinila za ondašnju klevetu i harangu. Ne zato što je, u međuvremenu, građanin Nikolić postao predsednik. Zato što je toliko ljudi napadnuto i okrivljeno, ako ne pred sudom onda u medijima, a, u međuvremenu, nisu stigli do tako visoke pozicije koja bi ih štitila.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI