Nevidljiva tela

zorica mršević

"Šta govori gromoglasna ćutnja"; Vreme 1149

Odgovor na pitanja iz teksta treba potražiti uz pomoć rodne analize, za koju znam da kod nas nije nešto rasprostranjena analitička metoda iako je delotvorna. Mislim, odjednom dobijete odgovore na sva otvorena pitanja. Dakle, kada ministar prosvete za koga se godinama sa raznih političkih strana uporno govori da je među najgorim ministrima, predaje na fakultetu, to je OK. To mu se ne zamera. Pa valjda je normalno da muškarac, muškarčina, alfa mužjak bude i ministar i profesor. Kada međutim Poverenica predaje, e to je skandal, bezakonje, razlog za šut kartu po kratkom postupku, a kako o tome piše baš eto slučajnosti, baš "Kurir", možda nju sačeka i gora sudbina.

Kada funkcioneri muškog pola zapošljavaju svoje ljubavnice na sva mesta u svojoj okolini, od moćnog mesta šefice kabineta do savetnica svih nivoa, za sve žive i mrtve oblasti svih vrsta, to se ne spominje, to je OK, neprikosnoveno mu!

Kada funkcionerka (ne zaboravimo, kodeks službenog izgleda za žene mnogo je striktniji i rigorozniji) pre dolaska na radno mesto ode kod frizera službenim automobilom, e o tome štampa razglaba naširoko kao groznoj i nemoralnoj zloupotrebi, strašnom traćenju državnih resursa. Kada se funkcioner povlači o njegovoj ostavci bruji štampa, kada odlaze žene, to jednostavno nije priča ni za koga osim za njenu porodicu, njeni razlozi su irelevantni baš kao i ona sama. Čuli ste termin "nevidljiva tela"? To smo sve mi profesionalne žene, stručnjakinje za bilo šta. Možemo da budemo nakratko vidljive samo kada ima da nam se nešto prebaci i to obično ono što se muškarcima nikada ne zamera, ali baš nimalo.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI