Davos 2013. >

Oprezni optimizam

Na tradicionalnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu bilo je reči o svemu: od poljoprivrede, emisije ugljen-dioksida i ekologije, preko geopolitičkih problema, naročito u Siriji i Maliju, pa sve do korupcije i državnog kapitalizma. Naravno, svetska elita je najviše razgovarala o ekonomiji

Poduhvat da se ukratko sumiraju zaključci sa nedavno završenog Svetskog ekonomskog foruma u Davosu (23–27. januar) podseća na pajtonovski skeč, u kome takmičari imaju 15 sekundi da prepričaju U potrazi za izgubljenim vremenom, kapitalno delo Marsela Prusta. Spisak učesnika foruma na 77 kucanih strana – politički i ekonomski "krem" planete, ukupno oko 2.000 ljudi – pružio je u švajcarskom gradiću Davosu nebrojene mogućnosti za globalni brejnstorming o stanju u kome se svet trenutno nalazi, bilo na zvaničnim sastancima, bilo u neformalnim razgovorima; privatne žurke da ne pominjemo.

Ipak, može se zaključiti da je skupom preovladavala određena doza optimizma: prošle godine forum je protekao u nagađanju kada će se raspasti evrozona, a na ostanak Grčke u monetarnoj uniji niko nije davao ni pet para. Ove godine neki od najuglednijih gostiju smatraju da je najgore prošlo, pre svih Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB). Poruku krilaticu ovogodišnjeg okupljanja Resilient dynamism (Otporna dinamičnost), doduše, malo ko je razumeo. Jedan od učesnika je uz smeh rekao: "Nemam pojma šta to znači. Mislim da to niko ovde ne zna."

NIJE VREME ZA OPUŠTANJE: "Ekonomija evrozone će se oporaviti u drugoj polovini godine ukoliko nacionalne vlade nastave sa fiskalnom konsolidacijom i strukturnim reformama", rekao je Dragi. "Trenutna situacija na finansijskim tržištima je relativno mirna, sa nečim što bih nazvao ‘pozitivnom zarazom’, ali još uvek ne vidimo da se to preliva i u realnu ekonomiju. Najvažniji strateški cilj za evrozonu je da se prevaziđe fragmentisanost – pravi put za to su jače integracije i smanjivanje nacionalnog suvereniteta kada je reč o pitanjima finansijske stabilnosti. Kriza nas je naučila da moramo da prekinemo vezu između bankarskih sistema i vlasti", tvrdi predsednik ECB-a.

Sa druge strane, iako Međunarodni monetarni fond procenjuje da će svetska ekonomija ove godine porasti za solidnih 3,5 odsto, po istoj proceni će ekonomija evrozone blago opasti – za 0,2 odsto. Direktorka MMF-a Kristin Lagard upozorava da još nije došlo vreme za opuštanje. U izjavi za "Blumberg", Lagard je rekla da, uprkos izbegnutom kolapsu, brojke ekonomskog rasta nisu naročito dobre: "Situacija je još uvek veoma ozbiljna, i nije vreme za opuštanje. Centralne banke su uradile ono što su mogle, ugasile su požar, i sada je vreme da politički lideri preuzmu palicu od njih."

Nastup britanskog premijera Dejvida Kamerona tokom prvog dana foruma teško da je usrećio prethodno dvoje učesnika. U vreme kada britanskoj ekonomiji preti tzv. triple-dip recesija, odnosno ulazak u recesiju po treći put u kratkom periodu, a rejting kuće Fitch i Moody’s najavljuju smanjenje AAA rejtinga zemlje, Kameron je u prilično populističkom maniru obećao da će Britanci 2017. godine glasati o ostanku Britanije u EU, ukoliko on pobedi na izborima 2015. "Evropa je nadmašena i po konkurentnosti i po investicijama i po inovacijama", rekao je Kameron, i poentirao: "Sa jednom valutom neizbežno se krećete ka bankarskoj i fiskalnoj uniji, a to ima ogromne posledice na zemlje poput Velike Britanije, koje nisu u evrozoni, niti će ikad biti." Gradonačelnik Londona Boris Džonson tercirao je premijeru na ovu temu: "To je sve deo demokratije – s vremena na vreme je potrebno konsultovati narod, a Britanci se nisu izjašnjavali još od 1975. godine. To su učinili i Francuzi i Holanđani i Irci – sada je trenutak za nas", rekao je Džonson.

"Mislim da je ostanak Britanije u EU jedina opcija od koje će i Britanija i Evropa imati koristi. Sve je to lepo, rad na zajedničkom interesu i rastu, ali ne morate da pretite napuštanjem Unije da biste promenili svoj položaj u njoj", izjavio je Komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren za CNN.

SIRIJA I MALI: Donekle u senci ovih krupnih i sitnih evropskih zađevica ostali su davoski forumi o geopolitičkim krizama. Uprkos nekim mišljenjima da će 2013. godinu obeležiti zaoštravanje sukoba između Kine i Japana – druge i treće ekonomije sveta – oko nenaseljenih ostrva u Istočnom kineskom moru, u fokusu su bile krize u Siriji i Maliju. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun je situaciju u Siriji nazvao "katastrofalnom", sa tendencijom pogoršanja. "Više od 60.000 ljudi je ubijeno, 700.000 je u izbeglištvu, a za četiri miliona ljudi je neophodno obezbediti pomoć. Pozivam sve pogranične zemlje da pomognu izbeglicama, kao i da se prestane sa dolivanjem ulja na vatru stalnim doturanjem naoružanja jednoj ili drugoj strani. Kada je reč o Maliju, kriza se produbljuje. Zemlja je u smrtnoj opasnosti od ekstremističkih naoružanih pobunjenika. Više od 350.000 ljudi je izbeglo, a ne smemo zaboraviti širu sliku, tj. da ono što se dešava u Maliju utiče na ceo region", rekao je Ban Ki Mun.

Sa druge strane, ruski premijer Dmitrij Medvedev na sav glas je nahvalio svoju zemlju, predstavivši je kao raj za strane investicije, a na činjenicu da je Rusija na 133. mestu (od 174 zemlje) prema Indeksu percepcije korupcije, rekao je da taj problem nema samo Rusija. "To nije ništa novo – čovečanstvo se sa ovim problemima sreće vekovima, ako ne i milenijumima. Više zakona i reda znači i više lopova i razbojnika. U tom smislu, malo toga se promenilo", rekao je Medvedev.

Nurijel Rubini, ekonomista koji je predvideo globalnu finansijsku krizu 2008. (i zbog toga dobio nadimak Dr Doom (Doktor Usud), primetio je da se u poslednje vreme Rusija i ostale zemlje BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina) udaljavaju od tržišne ekonomije. "Prevelika uloga države u preduzećima i bankama, nacionalizacija resursa, protekcionizam, nedostatak strukturnih reformi koje bi uvećale veličinu privatnog sektora – sve ovo se događa u zemljama BRIK-a", rekao je Rubini.

Najzad, kakve veze Davos ima sa ovdašnjim prilikama? Manje-više nikakve. Nemačka kancelarka Angela Merkel pohvalila je zemlje Centralne i Istočne Evrope i njihove reforme. "Većina zemalja se posvetila bolnim strukturnim reformama – otpuštanjem radnika i zamrzavanjem daljeg zapošljavanja u javnom sektoru, smanjivanjem plata i do 25 odsto, povećanjem PDV-a i poreza na imovinu, kao i dodatnim oporezivanjem penzionera", rekla je Merkel. Uzimajući u obzir da je srpska ekonomija maltene izvrnuta u ogledalu u odnosu na prethodnu sliku, ove godine za Srbiju nije bilo pohvala iz Davosa.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---