Kakvo mleko pijemo

Detaljnije o ovoj temi u sutrašnjem broju Vremena

Od 35 uzoraka mleka u kojima je ispitivano prisustvo kancerogenog aflatoksina M1, samo devet je ispravno i sadrži dozvoljene vrednosti. Ove podatke objavio je u utorak, 19. februara pokrajinski sekretar za poljioprivredu Goran Ješić, a uzorke je ispitivala SP Laboratorija, inače članica članica „Victoria Group" koja postoji od 1983. godine kada je osnovana radi kontrole proizvoda „Sojaprotein AD".

Dok je u tih devet uzoraka pronađena količina aflatoksina M1 niža od 0,05 mikrograma po kilogramu (što je dozvoljeno), u pojedinim uzorcima vrednosti su bile i dvostruko veće. (VIDI TABELU NA DNU STRANE ILI WWW.GORANJESIC.NET). Analizirana su mleka proizvođača "Megle" iz Kragujevca, Dana iz Vrbasa, "Somboled" iz Sombora, "Imlek" iz Beograda, "Niške mlekare", "Subotičke mlekare", mlekare "Sirela" iz Maglića, "Mlečne industrija Stapar" i "Šabačke mlekare".

Goran Ješić je pre objavljivanja ovih rezultata ostavio poruku na Twitteru koja je glasila: "Dobio sam večeras rezultate prvog istraživanja mleka! Moja je obaveza da do utorka dok ne stignu ostale analize budem kooperativan. Zvaničan stav biće saopšten najkasnije do srede". Zatim je naveo i da je uzrok takvih rezultata količina aflatoksina koja se nalazi u kukuruzu, stočnoj hrani, što je, kako je dodao, poznato još od septembra prošle godine.

Podsetimo, tada je u javnost izašao podatak privatne laboratorije SGS Srbija da je oko 70 odsto ovogodišnjeg roda kukuruza zbog velike suše zatrovano aflatoksinom.

No, nakon burne reakcije državnih organa, iz iste laboratorije ubrzo je stigla sasvim drugačija informacija - da je 60 odsto ispitanog kukuruza upotrebljivo. Na kraju je u ovoj laboratoriji rečeno da neće više davati izjave.

U isto vreme direktor Fonda za žito Vukosav Saković izjavio je da verovatno neće biti daljeg izvoza kukuruza sve do sledećeg oktobra jer je vest o njegovoj zatrovanosti napravila negativnu reklamu srpskom kukuruzu. Čak je tih dana i jedna isporuka spremljena za Italiju vraćena u Srbiju sa granice, zbog neispravnosti.

Procenjeno je da će Srbija za godinu dana izgubiti 46 miliona evra jer domaći kukuruz više nije poželjna roba na svetskom tržištu posle objavljivanja podataka laboratorije SGS.

Zatim se čitava priča o aflatoksinu stišala, da bi prošle nedelje opet bila aktuelizovana kada je hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da će sa tržišta u toj zemlji biti povučena pojedina pakovanja trajnog mleka "Dukat" i "Vindija" zbog sumnje da sadrže povećane koncentracije aflatoksina.

U međuvremenu, posle Hrvatske mleko je odmah povučeno sa rafova i u Bosni i Hercegovini, a nakon toga i u Crnoj Gori. Iz BiH je u međuvremenu stigla vest da je u toj zemlji analizom utvrđeno da povećane vrednosti aflatoksina imaju i pojedina mleka iz Srbije, Mađarske, Slovenije i Nemačke.

Ispostavilo se da Srbija ne uvozi ova dva mleka zbog kojih je otvorena čitava polemika o aflatoksinu, ali je pod pritiskom javnosti, i pored uveravanja od strane srpskog Ministarstva poljoprivrede da je mleko koje se prodaje u Srbiji ispravno, naložena vanredna kontrola. Analiza je pokazala da je od 300 obrađenih uzoraka mleka koja se prodaju na srpskom tržištu, 272 potpuno bezbedno, ali je kod 28 uzoraka vrednost aflatoksina bila na granici dozvoljenih vrednosti.

Ministvo nije saopštilo o kojih 28 proizvoda se radi, niti su oni povučeni iz prodaje, već su poslati na superanalizu u laboratoriju u Holandiji.

Ministar Knežević kasnije je naveo da je količina aflatoksina pronađena u mleku "na nivou koji je godinama i decenijama unazad smatran normalnim, i primera radi u SAD dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku je 10 puta veći nego u Srbiji, što znači da Barak Obama i Amerikanci piju mleko koje je mnogo lošijeg kvaliteta nego u Srbiji".

Komentarišući rezultate koje je objavio pokrajinski sekretar, Knežević je naveo: "Ja ne znam za te Ješićeve podatke, Ministarstvo poljoprivrede je ozbiljna institucija i mi se ne bavimo 'tviter politikom', niti 'tviter politikanstvom'. Ja sam slučajno dobio jedan papir gde se kaže na takozvanom Ješićevom uzorku, gde piše da je uzorkovanje izvršio inspektor Goran Ješić. Pa, možda inspektor Goran Ješić nije dobro oprao ruke ili se nešto drugo desilo pa je zato došlo do takvih rezultata", rekao je ministar.

Nacionalna organizacija potrošača još ranije je apelovala da se mleko podrobnije kontroliše. S obzirom na to da je pre nekoliko meseci potvrđeno prisustvo aflatoksina u kukuruzu u Srbiji , predsednik ove organizacije Goran Papović naveo je da očekuje da nadležni testiraju sva mleka na domaćem tržištu.

"Kontrola bezbednosti hrane u Srbiji skoro i da ne postoji. Mi nemamo plan monitoringa hrane na tržištu niti Savet za bezbednu hranu, na čije formiranje čekamo godinama, tako da se bez preterivanja može reći da zapravo i ne znamo šta jedemo i pijemo. Umesto da veterinarska inspekcija uveliko kontroliše sporna mleka na našem tržištu, mi se oslanjamo na utešne izjave iz Ministarstva", rekao je Papović za "Blic".

Papović je nakon objavljivanja rezultata analize 35 uzoraka koje su objavili pokrajinski sekretar Ješić, kao i zbirnih rezultata koje je objavilo Ministarstvo poljoprivrede, naveo da se ti rezultati razlikuju jer su ispitavanja rađena u različitim laboratorijama, koje imaju neuskladjene kriterijume. "Ti rezultati bi mogli da budu sasvim drugačiji ako bi se to isto mleko predalo na ispitivanje refrentnoj laboratoriji u Beču, gde mogu da ustanove odstupanja i do 30 odsto", rekao je Papović agenciji Beta.

On je dodao da bi građani trebalo da unesu tri do četiri litra mleka sa visokim sadržajem aflatoksina dnevno i da ga piju dve tri godine da bi osetili neki probleme.

Tek je u utorak, 19. februara, najavljeno da će mleko za koje se sumnja da sadrži povećanu koncentraciju aflatoksina biti povučeno iz prodaje u Srbiji i to preventivno dok ne stignu rezultati superanalize iz Holandije.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---