Dan državnosti – Orašac i Oplenac >

Naš sir Oliver

Lični izaslanik se specijalno reče o Crnom Đorđiju, NJKV pozdravi poštovanog Izaslanika, Onaj što viče, 3x viknu Živeo kralj, "Obraz" kalakurdija, sa svoj megafon Vođa, koji se nije drž’o dogovora da ne dolazi, samo za Državni vrh poruči, Ne damo Kosovo...

Sretenje, 15. februar, dan kada je 1804. u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak, te 1835. donet Prvi srpski ustav, je od 2002. godine, Đinđićeve vlade, Dan državnosti Srbije. Od tada se taj datum redovno, i na licu mesta, u Marićevića jaruzi, obeležava na najvišem nivou. Redovno, i na svom nivou, taj datum su na licu mesta obeležavali, i obeležavaju, i oni koji istoriju i tradiciju shvataju kao priliku da obuku fundus uniforme i da arlaučući izbalave šta imaju. Prednjačili su u tome razni Naši obrazi, tako da su se često, na tim svečanostima, jedino oni i čuli.

Ove godine vlast je, valjda primereno sebi, proslavu izmestila u institucije, centralna svečanost Dana državnosti održana je u Skupštini Srbije, gde je glavnu ulogu imao predsednik Srbije. Premijer Dačić Ivica je položio lovorov venac na Karađorđev sarkofag u crkvi na Oplencu, a i u Marićevića jaruzi, gde Predsednika predstavlj’o Izaslanik, takoreći sir, Oliver Antić, sve bilo takoreći akademski. SNP "Naši", koji su redovno svečanost u Orašcu koristili da izviču sve što imaju mrskoj Evropi i izdajničkoj vlasti, nisu se ni pojavili, jerbo je ova vlast, kako liči, njihova vlast. Izgleda da se dogovora o nepojavljivanju nije pridržavao "Obraz", čija je balavurdija, na čelu sa svoj lider, povremeno narušavala nivo manifestacije, ali i oni su bili kooperativni, slinili su samo u dozvoljenim terminima, u pauzama, i na kraju programa. A program i sve ostalo je bilo ko upisano, i tako primereno vlasti i onima koji su izaslani da je pre’stavljaju, tako da "Naši" i nisu nešto nedostajali.

NAUČNO ODELJENJE: Čim se pope u Orašac, Aranđelovca ponad, reporter se dade u taj pos’o i odgovorno ‘odanje. Prođe crni ministarski auto iz koga je izlazio Onaj veliki vozač Ilić Velimira, pa stiže do crkve u koju beše liturgija sveta. Pred crkvom stroj, kaonoti počasna garda, uniformi koje su vukle na tu braon boju, sve zastava do zastave na kojima ispisano Ravnogorski pokret, ima i oni koji stoje pojedinačno, drže zastavu, letak "Vreme je – Kraljevina Srbija", bele papirne flajere KS (Kraljevina Srbija)...

Reporter prođe ispod crkve, tu već naučno odeljenje, pod dva otvorena čadora, sva moguća literatura, ima Ravnogorski pokret, ima Narodni čajevi, komplet Mir Jam, Draga Mašin, Jelena Anžujska, Mileva Ajnštajn, ima i Tesla, Kako je uhvaćen Draža... Do naučnog odeljenja dva kazana sa besplatnom vrućom rakijom, narod uzima, vraća se da opet prostudira literaturu pod čadori otvoreni.

Liturgija još traje, onaj stroj Počasne garde izdržava, prođu i crne uniforme sa crne beretke, sve to disciplinovano, bez da im se kaže znaju za red i običaje, jedan sa neki drveni jatagani i kubure za pojasom, sa brkovi do kolena rode, skinuo kapu u levu ruku, pa sve tako kako treba napolju u liturgiju učestvuje... Drugi sa Kraljevina zastavu stao pored znaka "Vodič", bez da reč kaže, usmerava dole u Jarugu...

Ode i reporter u Jarugu, sve do Ustaničkog bareljefa, pored koga su visile pletenice od razno cveće. Već postavljen sto sa beli milje, čirak i sveću, žito i vino, narod pristiže, zauzima položaj. Ima tu razni zastava rode, ima te ravnogorske, ima svečane srpske, ima crne, zastava veterana 63. puka, veliki transparent Kosovo je Obraz Srbije... Organizatori se dali u organizaciju, jadan veli, Da je Toma doš’o, bile bi ovacije... Od onog "Obraz" transparenta grunu Od Topole, Od Topole, pa do Ravne gore, jedan iz organizacije uze vidi šta je sad to, postigli dogovor sa SNP "Naši" da ne dolaze, da sve bude dostojanstveno, eto, "Obraz" nije poštov’o dogovor...

Od crkve se začuše zvona, stade silazi litija, napred veliki krst, ikone, popovi, te VIP ličnosti, razne uniforme, jedan sa repom 3x viknu, Živeo kralj, ovi što treba da odgovore 3x odgovoriše, Živela Srbija, obrazovci podviknuše, Ne damo Kosovo... Po razni osnovi zvanice stadoše na itison plavu svečanu tribinu, po sredini gospodin savetnik Oliver Antić, levo mu Prestolonaslednik, desno mu ministar Ilić Velimir, do Velimira visoki generalni inspektor Božović, koji, kan’o SNS kadar, post’o državni sekretar policije... Na tu tribinu bilo za jošte zvanica mesta, a ispred, po taj protokol, behu dva mladića u ravnogorske uniforme, sa venac NJKV, i civil sa vencem predsednika Republike.

Episkop šumadijski Jovan, sa popovi, održa pomen ustanicima, Slava Ocu, i Sinu, i Svetome duhu... Bog da im dušu ‘prosti... Vladika se pope na svečanu tribinu, javi se voditelj, bi himna, Srpski vizantijski hor Mojsije Petrović u mantije, otpeva se i državni sekretar Božović, oficir u teget uniformi je odsluša u stavu mirno... Nastavi se glumac voditelj, Danas, 15. februara, svetkujemo Dan državnosti, Dan vojske RS i Dan podizanja Prvog srpskog ustanka...

NA OVOME MESTU: Pa glumac voditelj objavi da će, u ime Predsednika Republike Srbije, venac položiti profesor doktor Oliver Antić. Sir Oliver položi venac, svoj venac, sa dve ravnogorske uniforme, položi i Princ, onaj sa repom tri puta viknu, Živeo kralj, ko treba tri puta odgovori, Bog čuva kralja... Javi se SNS predsednik Aranđelovca, pa reče da ga svi razumeju, Mi danas na ovome mesto osećamo nemerljiv ponos, jer na ovome mesto je ispisana sudbonosna stranica istorije Srpskog naroda... Javi se i Prestolonaslednik na svom srpskom, Vaše preosveštenstvo, poštovani profesore Antiću, ministre Iliću, dragi prijatelji, drago moji Šumadinci, srećan praznik... Onaj sa repom 3x izvika Živeo kralj, i 3x izvika S verom u Boga...

Glumac voditelj najavi da će se u ime predsednika Republike Srbije reći prof. dr Oliver Antić. Sir Oliver izvadi ‘artijicu malu, pa se reče po sav pravopis i istoriju, Vaša kraljevska visočanstva, dame i gospodo, u ime predsednika Republike Srbije, gospodina Tomislava Nikolića, čestitam vam ovaj, malo je reći, veliki praznik. Naše misli su na ovom mestu posvećene prahu oca Srbije, našem Crnom Đorđiju, koji 1804, ovde na ovaj dan, potpali luču svetla slobode, koji više nikakva sila nije mogla da ugasi... Ta njegova baklja osvetlila je put spasenja, prvo za Srbe, a potom i za druge narode Evrope, Azije, Afrike, lanac ropstva zamenjen je časnim verigama sačinjenim od časnih krstova i slobode zlatne, na kome je najblistaviji beočug podvig i žrtva našeg Karađorđa Petrovića... Oliver sir odloži ‘artijicu malu u unutrašnji džep, biše aplauzi, Prestolonaslednik mu lično čestita.

Onda dodeliše nagradu Odzivi Filipu Višnjiću pesniku Vladimiru Jagličiću, pa bilo premijerno izvođenje dela Karađorđe u Feneku, kako glumac voditelj pročita, našeg velikog pisca Danka Popovića, koji je bio inspirisan slomom ustanka 1813. Bi tije dramski dijaloga i monologa, svi pažljivo pratiše, naročito ministar Velimir, koji se na scensku zvonjavu, kanda je u pre’stavi, 3x prekrsti, i iznenadi Olivera sira. Bi predstavi kraj, svi dadoše aplauz, glumac voditelj objavi programa kraj, Onaj sa repom 3x viknu, Živeo kralj, pa 3x odgovori, Bog čuva Srbiju...

Sve se dade u razlaz, ministar Velimir je imao sa kime da se pita, javi se "Obraz", vođeni Vođa megafonom viknuše, Kosovo je srce Srbije, pa još vođeni megafonom, samo za državni vrh poručiše, Ne damo Kosovo... Glavnina se već popela do crkve, gore su zamicali i povici "Živeo kralj", u Jaruzi je traj’o program, onaj "Obraz" Mladen Obradović je sve, podržavan nekom kalakurdijom i balavurdijom, u megafon vik’o, Šiptarska je gamad ustala, da bi Kosovo nam uzela... I vik’o, Ne damo Kosovo... Gore se sve raziđe, samo zaostali pozajmljuju kape i zastave za to istorijsko slikanje, iz Jaruge se čula pesma One kalakurdije, Zemljo slavnih vitezova, Lazara i Miloša... Pa ona četnička, Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode...

Ko znao, a reporter znao, krenuo na Oplenac, gde premijer Dačić, tačno u podne, uz Počasnu gardu, položio venac na sarkofag Karađorđa u crkvi Sv. Đorđa. Reporter stig’o kad se Dačić položio, Garda bila u odlasku. Ostala samo crvena tepih staza do ulaza u crkvu. Ali, ubrzo, pristiže NJKV logistika, sa bele KS zastave, velikom zastavom sa NJKV sliku. Jedan što zadužen sve to postroji uz tepih stazu, eto ti i zvanica iz Orašca. Svi tu, sir Oliver, NJKV, vladika Jovan, jedino nemade ministra Velimira, koji, kako se ču, zaost’o u kafani "Kruna", gde svi svratili da se okrepe. Prisutna trojka krenu u crkvu, bi jošte jedan pomen, pa se sir Oliver i NJKV vrnuše na početak stepeništa, svak sa svoju gardu položiše vence na sarkofag Karađorđa. Onda izađoše pa se svi skupiše na stepenište crkve, bi kolektivno slikanje. Bi 3x Živeo kralj, jednom bi i Živeo Oliver.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---