Intervju – Prof. dr Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine >

Skoro pa kao sav ostali svet

"Nije lako privoleti ljude da to urade jer u Srbiji, kad god donesete neki pravilnik, to se teško sprovodi. Ono što u Srbiji mora da počne da funkcioniše jeste kontrola sa sve kaznama za one koji ne sprovode takve stvari. Pravilnici će biti do leta gotovi i u tom smislu će postojati standardi, a sa druge strane moraće da postoji efikasna kontrola. Ako toga nema, onda nam džaba svi zakoni, podzakonska akta i pravilnici"

Grejna sezona je na izmaku i sada se već zna da će sledeća biti bitno drugačija: struja će da poskupi koliko sledećeg meseca, tarifni sistem se menja tako da će struja biti još skuplja za one koji se na nju greju, najavljena je reorganizacija Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa, u skupštinskoj proceduri je Predlog zakona o efikasnom korišćenju energije koji će dobrano, kad počne da se primenjuje, promeniti navike, kako u proizvodnji i distribuciji energije tako i u potrošnji. Energetsku tranziciju država će finansijski pomoći što iz budžeta, što od donacija, ali samo "velike": van fokusa su i dalje svi oni koji se greju individualno, što je 75 odsto domaćinstava.

Odmah nakon promene rukovodstva u Elektroprivredi Srbije, koje je po običaju usledilo čim je vlada promenjena, stanje u ovom javnom preduzeću, ujedno i najvećoj srpskoj kompaniji, ocenjeno je kao "jako teško" i da je jedini spas od bankrota novo zaduživanje od čak 500 miliona evra. Ta ideja nije prošla kod koalicionih partnera u Vladi, te se pristupilo planu B: naplati dugovanja za preuzetu električnu energiju, što privrede, što građana, što budžetskih korisnika od (čak) milijardu evra.

"Nema tu plana A, a ni plana B, postoji samo jedan plan za EPS i to je naplata dugovanja", kaže ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović. "Novo rukovodstvo EPS-a, nova vlada, susrela se sa velikim finansijskim problemima. Sva javna preduzeća imaju slične probleme, o lokalnim javno-komunalnim preduzećima da i ne govorimo – to je tek teška priča. Ono što je Vlada odmah uradila jeste da je napravila polazne osnove za korporativizaciju javnih preduzeća, u prevodu – polazne osnove za reformisanje EPS-a. Suština je kako da Elektroprivredu Srbije i svako drugo javno preduzeće osposobimo da bude konkurentno, da kad se sutra pojavi konkurencija taj EPS ne bude istisnut sa tržišta. To za početak podrazumeva formiranje posebnog privrednog društva za javno snabdevanje koje je između ostalog odgovorno za cenu energije, sa druge strane da se EPS finansijski konsoliduje – da vidimo šta ćemo sa tim dugom od milijardu evra, s tim da to nisu samo dugovi građana i privrede: među dužnicima su i budžetski korisnici – zdravstvo, školstvo... Dogovorili smo se sa Ministarstvom finansija da se to prevede u javni dug, da se iščiste bilansi Elektroprivrede, ali sa obavezom da angažuje svoje unutrašnje rezerve, da racionalizuje troškove. Stvari se pokreću, mada treba imati na umu da nije moguće da preduzeće koje godinama nije naplaćivalo robu koju prodaje, koje ništa nije investiralo, koje ništa nije izgradilo, za šest meseci reši sve probleme."

nastavak

"VREME": Nije prvi put da se dugovanja reprogramiraju i otpisuju kamate: više tih bezuspešnih pokušaja je bilo i do sada. Da li je ovo poslednji put da se to radi?

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Ako je do mene, ovo je poslednji put. U ugovoru o reprogramu duga stoji da se kamata otpisuje i dug reprogramira samo u slučaju da se redovno izmiruju tekuće obaveze i obaveze iz reprograma: ko god – svejedno da li je reč o fizičkom ili pravnom licu – ne plati samo jednu ratu ili jedan mesečni račun, ugovor se po automatizmu raskida, dužnik se isključuje sa mreže, a celokupan dug dospeva na naplatu. Ti dugovi nisu nastali preko noći, nagomilavali su se godinama, što znači da neko namerno nije plaćao struju, da je rukovodstvo EPS-a takvima namerno gledalo kroz prste... Toga više neće biti: ko god ne bude izmirivao svoje obaveze biće mu uskraćeno dalje snabdevanje.

Isto važi i za Srbijagas? I kod njega se nagomilao dug oko pola milijarde evra.

Nakupilo se više od 700 miliona. Prošle nedelje je Vlada donela odluku da se Srbijagasu preporuči da otpiše kamate svojim dužnicima i sklopi ugovore o reprogramu duga na isti način kako to čini EPS. Naime, najveći dužnici Srbijagasa su toplane, koje su veliki potrošači, ali gas neredovno plaćaju.

Na početku grejne sezone donesena je uredba o minimalnoj i maksimalnoj ceni grejanja, ali od 59 toplana uredbu nije poštovalo 10.

Mi smo danas imali sastanak sa predstavnicima toplana koje ne poštuju uredbu. Zašto je uopšte doneta ta uredba? Zato što smo nakon analize svih toplana došli do zaključka da je razlika u ceni po gradovima za domaćinstva i privredu jedan prema četiri. Lokalne samouprave su, da bi očuvale svoju političku stabilnost, na privredu svaljivale ceo trošak. Zbog toga smo doneli uredbu kojom smo razdvojili fiksne troškove od varijabilnih, čime smo naterali lokalne samouprave da naprave takve cene kojima neće ruinirati toplanu, neće držati nižu cenu za domaćinstvo od privrede, koja to ne može da plati.

Naravno da ne može. Uostalom, koju privredu mi to pa imamo?

Tako je. I šta se događa: oni su svi super, odlični su gradonačelnici, divni direktori, sve funkcioniše kod njih, dok ne dođe oktobar, novembar, pa od države traže mazut. Dug državi za mazut za prošlu godinu je 38.000, a za ovu godinu 40.000 tona. Gledali smo kako toplane to primenjuju i ispostavilo se da od 59 toplana, njih 10 ne primenjuje uredbu. Danas smo sa njima razgovarali, prosto da vidimo da li postoji nešto što smo mi prevideli zbog čega oni to ne rade, a ne postoji ništa. Rekli smo da, ukoliko je ne budu sproveli, trpeće sankcije: ne postoji država u svetu u kojoj se odluka vlade ne sprovodi.

Govorite o promeni upravljanja javnim preduzećima. Ako može ukratko...

Ukratko baš i ne može, ali evo: pripremamo plan restrukturiranja Srbijagasa, javnog preduzeća koje je opterećeno kreditima od preko milijarde evra, a za većinu kredita država je davala garancije, što opet znači da je plaćala i određene dodatne kamate ako se krediti u potpunosti ne iskoriste, što opet govori o tome kako se upravljalo preduzećem. Sve ono što su sporedne delatnosti, poput Agroživa i Azotare, biće sklonjeno iz portfolija Srbijagasa, jer sve te sporedne delatnosti opterećuju cenu kubnog metra gasa. To je prva faza: Srbijagas mora da se bavi onim zbog čega je osnovan, trgovinom, transportom i distribucijom gasa. Tako će u budućnosti izgledati Srbijagas, tako će biti podeljen. Nadalje: Srbijagas mora da smanji svoje troškove bar za 15, odnosno 20 odsto. Rok da se to obavi je isti kao i za EPS – godinu dana. Uzimajući u obzir sve probleme koji mogu da se dogode u nabavci gasa, očekujem da do sledeće grejne sezone Srbijagas posluje bitno drugačije nego sad.

To je, cenite, realan rok?

Sasvim je realan: ako se hoće, onda se i može. Neće biti lako, ali za javna preduzeća nema alternativnog scenarija: ovo im je jedini put. Ukoliko to ne budemo uradili, imaćemo javna preduzeća u bankrotu.

U proceduri je, najzad, Predlog zakona o efikasnom korišćenju energije. Koja je očekivana korist, naravno – ako se bude primenjivao?

Taj zakon kasni najmanje pet godina. Sve države oko nas su takav zakon odavno donele. Naše procene su da primenom ovog zakona u narednoj deceniji Srbija može da poveća efikasnost korišćenja energije najmanje između 20 i 25 odsto. To znači sledeće: da smo imali ovaj zakon pre deset ili sedam godina, danas ne bismo uvozili ni jedan jedini kilovat-čas električne energije. Taj zakon donosi još jednu dobru stvar: energetske menadžere. Nije reč o novom zapošljavanju, već o zaposlenima po opštinama koji će biti osposobljeni da vode računa o tome da li su ispoštovani svi principi energetske efikasnosti – u domaćinstvima, komunalnoj energetici, industriji. Postojaće budžetski fond, ali neće biti upravnog odbora, direktora, već samo račun u koji će se slivati sredstva iz budžeta, iz donacija, od institucija kojima će se finansirati projekti za povećanje energetske efikasnosti.

Zakon bez podzakonskih akata ne vredi mnogo. Koliko brzo će i ona biti doneta?

Mi smo skratili sve rokove koliko god je bilo moguće. Budžetski fond počinje od 1. januara 2014, podzakonska akta koja će definisati finansiranje projekta iz budžeta imaćemo do kraja ove godine, a neki veliki projekti za povećanje energetske efikasnosti moći će da počnu već za mesec-dva: već imamo odobrena sredstva od KfW banke, Svetske banke...

Na jednom skupu posvećenom energetici iznesen je podatak da je efikasnost toplana na gas svega 85 odsto. Na toplane na ugalj ne smem ni da pomislim. Prema Predlogu zakona pravilnikom će biti propisani maksimalni gubici: da li će baš to nedopustivo malo iskorišćenje biti u pravilniku?

Ako pogledate sve toplane u Srbiji i sve elektrane, njihova prosečna efikasnost je oko 40 odsto.

Elektrane i toplane nisu isto: u prvima se od uglja proizvodi toplota, a od toplote struja, a u drugima samo toplota.

Danas sam o tome razgovarala sa predstavnicima toplana: sve one će u nekom srednjem roku morati da naplaćuju isporučenu energiju prema izmerenoj potrošnji. To će ih prisiliti da uvedu kongeneraciju – da pored toplotne proizvode i električnu energiju, čime će efikasnost povećati na 90 do 95 odsto, tako da im neće biti potrebna država da im daje subvencije, u mazutu ili bilo čemu drugom, već će moći same sebe da izdržavaju.

Većina toplana je već za ovu godinu najavila da će preći na merenje po utrošku. Za to je, međutim, potreban novac.

Od 59 toplana, sedam već radi po utrošku. Da bi i druge mogle da krenu na takvu vrstu naplate, moraju da se ugrade kalorimetri u zgradama i država je obezbedila novac, iako država, odnosno Ministarstvo, nema nikakve ingerencije nad lokalnim toplanama: mi bismo sada mogli da se pravimo ludi na sve probleme koje toplane imaju, ali, budući da su toplane deo energetskog bilansa i to veoma značajan, obezbedili smo novac za nabavku kalorimetara. Svaka toplana je iskazala svoje potrebe za kalorimetrima, mi ćemo da napravimo jedan centralni tender i one će dobiti kalorimetre koji idu u svaku zgradu. Međutim, da se dalje razvede – da u svim stanovima budu kalorimetri, to je već nešto drugo, to će morati same skupštine stanara sa toplanama da se dogovore kako će to da urade. Dovoljno je, naime, da se saglase dve trećine stanara. Na toplanama je da dalje odrade sve što mogu kako više ne bi bile takvi gubitaši.

U zakonu se ne vidi najjasnije da li će država participirati u troškovima povećanja energetske efikasnosti i prelaska sa fosilnih na obnovljiva goriva?

Mislite na toplane?

Mislim na individualne kotlarnice: na toplane je priključeno svega 25 odsto domaćinstava, ostali se greju u sopstvenoj režiji.

Uradićemo nešto drugo: inicirali smo kod Ministarstva finansija da se PDV na pelete i brikete smanji sa 20 na 8 odsto, jer nama je u interesu da se koriste obnovljivi izvori, a posebno biomasa koje u Srbiji ima najviše. Ja bih volela kada bi sve toplane krenule da rade na biomasu: mislim da bi to bio najveći uspeh ove države u narednih pet-šest godina. Dakle, mi ćemo to da podržimo subvencijama, oslobađanjem od određenih nameta.

I dalje ne govorimo o istom: vi o toplanama, ja o individualnim kotlarnicama. Na primer, u svim zemljama Evropske unije, ali i u Hrvatskoj i BiH, država bespovratnim sredstvima participira u prelasku sa fosilnih na obnovljiva goriva.

To je ono što će ići kroz budžetski fond za energetsku efikasnost: da li će to biti u nekom dugom roku, nešto što će delimično možda morati da se vrati, ili nešto što će biti bespovratna sredstva, tek će da se vidi. Nevezano samo za to, to se odnosi i na neke stvari unutar samih projekata energetske efikasnosti, kada se menjaju prozori, vrata, kada se stavlja izolacija i tako dalje. Danas kada uđe energija u vaš stan, 40 posto se baci u vetar, vaš račun je 40 posto viši nego što bi u stvari trebalo da bude. E to je ono što mi hoćemo da smanjimo, da prosto povećamo energetsku efikasnost samog stana. Dakle, mi ćemo da pomognemo u svemu koliko možemo, ali kad država nema mnogo para, onda se prave prioriteti.

Da li je u planu izmena pravilnika o emisiji štetnih materija – ugljen-monoksida, azotnih oksida, praškastih materija...? Ovaj aktuelni je poprilično "retro", čak kotlove manje od 50 kilovata koji su najzastupljeniji uopšte ne pominje.

Ti pravilnici se menjaju kao što se menjaju i Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o zaštiti prirode. Trenutno su u izmenama. Ne samo vezano za same emisije nego i kako ćemo da finansiramo to što zagađujemo životnu sredinu. Ozbiljan je problem je to što je Fond za zaštitu životne sredine ukinut, te je tako kompletno finansiranje praktično prebačeno na budžet, pa sada sve što treba da finansirate morate da uradite u dogovoru sa budžetom. Ja to posmatram samo kao privremenu meru, jer to nije rešenje za projekte zaštite životne sredine, odnosno projekte energetske efikasnosti.

Za tečna i gasovita goriva postoji standard, dok za ogrevno drvo, pelet, briket i ugalj ne postoji. Da li postoji neki plan da se to dovede u red, koliko pepela sme da ostane posle sagorevanja peleta ili briketa, koliko vlage sme da sadrži ogrevno drvo, koliko ugalj?

Biće pravilnik, a zašto ga do sada nije bilo, nije mi jasno. Kao što smo sada u pravilnik o naftnim derivatima uneli nove mere, imamo i nove vrste derivata koje moraju da uđu u sve to i da prođu kroz referentnu laboratoriju koja će sve da proverava, isti ti standardi će biti primenjeni i za sve ostalo, baš zato što se ispostavilo da sa jedne strane imamo mnogo više troškove, a sa druge imamo problem da napravimo paritet cena. Da vi kao potrošač, bilo da ste privredni subjekt, bilo da ste domaćinstvo, u narednih godinu ili dve tačno zante kako će se kretati cene svih energenata i energije. To u Srbiji nije postojalo.

U Nemačkoj je standardom propisana i dužina i obim cepanice.

Nije lako privoleti ljude da to urade jer u Srbiji kad god donesete neki pravilnik, neko novo pravilo, to se teško sprovodi. Ono što u Srbiji mora da počne da funkcioniše jeste kontrola sa sve kaznama za one koji ne sprovode takve stvari. Pravilnici će biti do leta gotovi i u tom smislu će postojati standardi, a sa druge strane moraće da postoji efikasna kontrola. Ako toga nema, onda nam džaba svi zakoni, podzakonska akta i pravilnici.

Struja će poskupeti, mada se ne zna kad: trebalo je ovog meseca, pa sledećeg... Govori se i o promeni tarifnog sistema, što je takođe poskupljenje, doduše selektivno. Nekome će, dakle, struja poskupeti više, nekome manje.

Ministar više nema u tome nikakve ingerencije: Agencija za energetiku odobrava cenovnik i daje predlog tarifnog sistema. Ono što je uloga Ministarstva kod tarifnog sistema jeste da damo naše sugestije i mi smo sugestije dali: rekli smo da taj tarifni sistem mora da bude pravedan, da tim tarifnim sistemom moramo da omogućimo da oni koji troše električnu energiju za grejanje moraju polako s toga da se sklanjaju, jer je struja najplemenitiji vid energije – tarifni sistem će imati tu crvenu tarifu koja će biti nekoliko puta skuplja u odnosu na neki prethodni period. To je u stvari uloga tarifnog sistema, da napravite paritete. Cena električne energije će porasti tek onda kada Srbija bude uradila socijalne karte, jer je dosta više toga da vam javno preduzeće praktično izdržava socijalno ugrožene.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---