PRVA PORODIČNA FOTOGRAFIJA: Vilijam i Kejt sa bebom / foto: ap

Velika Britanija >

Dan kada je rođen princ

petra živić

U 20.24 glasnik kraljevske porodice obratio se okupljenima ispred bolnice "Sent Meri" u Londonu i saopštio da se četiri sata ranije rodio princ

Za "Vreme" iz Londona

Počelo je tako što je Džisal Paršotam, 24-godišnji fotograf iz severnog Londona, u 5.55 ujutru napisao na svom Tviter profilu: "Kejt Midlton je stigla u bolnicu..."

Ispred bolnice "Sent Meri" u zapadnom Londonu, u Padingtonu, ovaj mladi fotograf, koji se tim poslom bavi svega dve godine, proveo je celu noć sa kolegom. Malo pre 6 ujutru spazio je dvoja kola kojima je vojvotkinja stigla u "Lindo", privatno krilo bolnice. Bio je prvi koji je objavio da je porođaj vojvotkinje od Kembridža počeo. U roku od nekoliko minuta njegov tvit je podeljen na ovoj društvenoj mreži nebrojeno puta, a paparaci, novinari, reporteri i svi koji su budno motrili na bolnicu "Sent Meri" čestitali su mu što je prvi video ono što se nedeljama čekalo.

Prostor ispred bolnice postao je tesan sat vremena kasnije, nakon što je zvaničnim saopštenjem iz Kensington palate potvrđeno da je porođaj počeo. Novinarske ekipe, fotoreporteri, rojalistički fanatici, slučajni prolaznici – proveli su jedan od najtoplijih letnjih dana u Londonu u proteklih sedam godina čekajući vest o dolasku malog princa na svet. Novinarske ekipe su se smenjivale, narod dolazio i odlazio, TV reporteri se peli i silazili sa čuvenih merdevina sa kojih se izveštava. Više od 12 sati trajao je prenos uživo u iščekivanju vesti, iako zvaničnih saopštenja nije bilo sve do večernjih časova.

DVANAEST DANA KAMPOVANJA: Za to vreme, fotografija Terija Hata (79), iz Kembridža, sada već poznatog kao jednog od najvećih fanova kraljevske porodice, obišla je svet. Obučen u boje britanske zastave, Hat je 12 dana kampovao ispred bolnice u Padingtonu. Dane je provodio na klupi pokrivenoj čuvenom "Junior Jack" zastavom, a noći u malom šatoru koji je postavio pored klupe, tik ispred ulaza u privatno krilo bolnice. Za 12 dana samo je jednom otišao kući, kada mu je, kako kaže, supruga "naredila" da je vreme da se okupa. Ovaj bivši britanski vojnik je u istom maniru pratio venčanje princa Vilijama i vojvotkinje od Kembridža 2011. godine. Sada u rukama drži dve kartonske čestitke, jednu u plavoj, drugu u roze boji, i nada se da će uspeti da ih lično preda novim roditeljima.

Dao je nebrojeno intervjua, a kako je nestrpljenje raslo i gužva se povećavala od kada je vojvotkinja primljena u bolnicu, Hat nije imao ni minut slobodnog vremena – novinari su čekali u redu da razgovaraju s njim, a prolaznici da se fotografišu.

"Pronašao sam sebi stalan posao ovde", kaže Hat za "Vreme". "Srećan sam što me ljudi vole, divno je što im se dopada ovo što radim." Ovaj bivši britanski vojnik kaže da mu 12 dana čekanja nije teško palo: "Osoblje iz bolnice i prolaznici su mi donosili hranu i ćebad. Svi su bili divni prema meni. Rođenje kraljevske bebe je velika stvar. Ja sam rojalista, i čekao bih još 12 dana ako treba."

GLASNIK KAŽE: Ali nije bilo potrebe za tolikim čekanjem. U 20.24 glasnik kraljevske porodice obratio se okupljenima ispred bolnice i saopštio da se četiri sata ranije rodio princ.

Vriska koja je usledila ispred bolnice najpre je bila suzdržana. Brojni posmatrači su proveravali svoje mobilne telefone, tražeći na internetu potvrdu da se beba zaista rodila. "It is a boy!" – vriska je postala glasnija.

En Galej iz Londona, u roze haljini i sa bebi roze karminom, koja je do pre svega nekoliko minuta uzvikivala prolaznicima "Biće devojčica, nemojte nikome da kažete", sada ushićeno skače pored velikog roze plišanog medveda sa kojim je provela skoro nedelju dana ispred bolnice. "Moja želja je bila da beba bude devojčica i da se zove Elis. Ali Kejt je rodila dete našem monarhu i to je sada jedino važno."

Snimatelji i običan svet su se utrkivali ko će zauzeti bolje mesto u iščekivanju kraljevskog glasnika koji, po protokolu, vest o rođenju princa nosi do Bakingemske palate. Kada je saopštenje o rođenju kraljevske bebe izloženo ispred palate, broj okupljenih se od nekoliko stotina, u nepunih pola sata, povećao na nekoliko hiljada. Slavili su svi. I turisti koji su se tu zatekli i rojalisti i ostali.

Aleks Gregori (25) iz Londona je slučajno prolazio pored bolnice u Padingtonu, ali je zastao da mobilnim telefonom fotografiše masu okupljenu ispred ulaza.

"Nisam preplavljen emocijama, jer nisam rojalista. Ali naravno, želim svu sreću Kejti i Vilu. Nadam se da će se medijska pompa uskoro smiriti. Mislim da je ovo prvo kraljevsko dete koje će živeti okruženo neprestanom pažnjom novih i starih medija, i nadam se da će uspeti da živi normalan život. Naša monarhija ima dugu i zanimljivu istoriju i privlači mnogo pažnje, što nekima donosi mnogo novca. Jaz između bogatih i siromašnih je prevelik, i kraljevska porodica bi mogla da bude odličan primer u ukazivanju na ovaj problem."

Fontana na čuvenom Trafalgar skveru već je oko deset sati uveče bila osvetljena plavim reflektorima u čast rođenja princa, a na velikom ekranu na BT tornju, jednoj od najviših tačaka Londona, ispisano je plavim slovima: "It’s a boy!" Dok mediji nastavljaju da se utrkuju u izveštavanju, među običnim svetom i dalje se spekuliše o imenu kraljevske bebe. Biće Edvard, kažu jedni. Biće Džordž, kažu drugi. Ime novorođenog princa biće naknadno objavljeno, a kladioničari i dalje primaju opklade.


 

Kraljevska rodna ravnopravnost

Ideja o ravnopravnosti polova prilikom nasleđivanja krune tek je u drugoj deceniji 21. veka postala prihvatljiva. Prvi put u istoriji britanske monarhije desilo se da je narod otvoreno priželjkivao princezu. Na blogovima se komentariše da mora biti da se pokojni kralj Henri VIII "prevrće u grobu" što zbog izmene zakona o nasleđivanju krune, što zbog činjenica da se princ Vilijam oženio devojkom iz naroda.

Tjudorovi su smatrali da je žena na tronu loša za monarhiju, kralj Henri je bio opsednut sinom. U vreme kad su njegove ćerke Elizabeta I i Meri nasledile presto, pretpostavljalo se da jedino što njih dve mogu da urade jeste da predaju vladavinu svojim muževima, gospodarima života supruga, kako se smatralo u to vreme. Kraljica Devica je izbegla suočavanja sa tim problemom, ali on nije nestao. S obzirom na to da ona nije imala naslednike, bilo je desetak kandidata za krunu. Pravila nasleđivanja su uvek bila fleksibilnija nego što to izgleda, podjednako je bilo moguće da će naslednika imenovati kraljica, parlament ili da će prvi u liniji srodnika preuzeti vladavinu posle njene smrti. Sredinom 17. veka, kralja Džejmsa II zamenila je njegova ćerka Meri. Ona nije imala potomke, kao ni njena sestra princeza Ana, te je parlament na svoju ruku izabrao Džordža I, ignorišući 50 bližih srodnika. Džordž II je bio poslednji kralj koji je bio ujedno i vrhovni vojskovođa, a kad je ta prepreka uklonjena, žene su mogle da nasleđuju krunu ukoliko nema muških potomaka. Kraljica Elizabeta II je postala vladarka zato što kralj Džordž VI nije imao sinove.

Druga prepreka za nasleđivanje krune bila je tzv. ženska krhkost. Kraljica Viktorija, a pogotovo Elizabeta II dokazale su da pol vladara ne utiče na monarhiju i da lik autoritarnog kralja nije primaran. Ono što je nekad važilo da je kraljica graciozna, lojalna, stabilna i ceremonijalna, dok je nasuprot njoj lik kralja impresivan, odavno više ne važi. Promene u zakonu o nasleđivanju nisu samo odgovor na postfeminističko doba, njima se postižu veće šanse da će naslednik u budućnost bolje komunicirati sa monarhijom i svetom. Prinčevi Čarls i Vilijam prvi su na listi za presto, ali obojica veliku uslugu duguju svojim suprugama koje su ih oblikovale kao moderne i svima prihvatljive u 21. veku. Dečak u plavoj benkici, princ od Kembridža, tek je treći u nizu naslednika britanske krune.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA

Prvi među jednakima

Vest o rođenju princa od Kembridža događaj je koji prevazilazi britansku teritoriju. Izračunato je da se princ od Engleske rađa približno na svakih trideset godina – princ Čarls je rođen 1948. godine, princ Vilijam 1982, a mali princ je rođen u 31. godini života svojih roditelja 22. jula 2013. godine u 16.24 časa. Njegova zvanična titula glasi: Njegovo kraljevsko visočanstvo princ (ime) od Kembridža.

Mali princ je težak skoro četiri kilograma (3,8 kg), a mama i tata su "oduševljeni", saopšteno je iz palate. Prema protokolu, prvo je kraljica bila obaveštena o rođenju princa, porukom na memorandumu kraljevske palate sa bolničkim detaljima o težini deteta. "Kraljica, vojvoda od Edinburga, princ od Velsa, vojvotkinja od Kornvola, princ Hari i članovi obe porodice obavešteni su i presrećni zbog novosti", saopšteno je iz Klarens hausa, kancelarije princa Vilijama. "Njeno kraljevsko visočanstvo i njeno dete su dobro i ostaće u bolnici tokom noći." Princ Čarls, Vilijamov otac i deda novorođenog princa, saopštio je da su "on i supruga presrećni rođenjem njegovog prvog unuka", naglašavajući da je to "neverovatno poseban trenutak u životu Vilijama i Kejt" i da jedva čeka da vidi dečaka.

Dadilje iz Norlanda

Mali princ će, poput svojih predaka, naučiti da se pokloni svaki put kad se u njegovoj sobi pojavi kraljica. Kraljica Viktorija i njen muž princ Albert napisali su pravilnik o vaspitanju njihove dece kojeg su se pridržavali svi podanici u palati. Pravilnik o odevanju dece određuje kada i za koju priliku se oblači određena odeća, koja često postane trend – prvo dečje mornarsko odelo bilo je sašiveno za budućeg kralja Edvarda VII 1846. godine, kada su ga roditelji poveli na krstarenje. Kada je o dadiljama reč, tradicionalno se već vekovima angažuju iz Norland koledža za dadilje. Dadilja koja bude izabrana za malog princa od Kembridža vodiće veoma restriktivan život i imaće ogromnu odgovornost prilikom oblikovanja monarhove ličnosti, izgleda i protokolarnih manira. Dadilje Norland koledža čuvene su po svojoj staromodnoj braon uniformi, ali se smatraju najboljim i najskupljim dadiljama na svetu. Na lestvici hijerarhije, dadilje na dvoru su među prvima, što ih čini prilično usamljenim na dvoru. Gotovo nijedna nije udata, ali se bez obzira na to uvek oslovljavaju sa "gospođa" da bi se naglasio njihov ugledan položaj i pokazalo poštovanje.

Međutim, vojvoda i vojvotkinja od Kembridža planiraju da se posvete novorođenčetu, bez obzira na njegovu plavu krv. Njih dvoje su izjavili da nameravaju da prekinu dugogodišnju tradiciju jedne ili više dadilja i da će preuzeti kontrolu nad vaspitanjem svog sina. Kejt planira da provede prvih šest porodiljskih nedelja kod mame i tate na imanju, a kao i svaku majku čekaju je burne, neprospavane noći. Dugogodišnja tradicija strogih dadilja iz čuvenog koledža, koje su ponekad umele da budu više nego stroge i da dovedu do kuršlusa u glavi deteta ("Kraljev govor"), izgleda da će biti prekinuta. Kraljica Elizabeta je imala dadilju Klaru Najt, poznatiju kao Alah, a kasnije glavnu guvernantu Merion Kraford. Zanimljivo je da roditelji nikad nisu vodili svoju decu na višemesečna putovanja, uvek bi ostajali u dvoru sa dadiljama.

Surogat majke, dadilje Helen Lajtbodi i Mejbel Anderson, odgajale su princa Čarlsa. Kraljica Elizabeta II nije bila prisutna na prva tri rođendana princa Čarlsa, ali to je u to vreme bilo naprosto normalno. Princ Čarls je kasnije zahvaljivao dadilji Mejbel za "emotivnu podršku" u detinjstvu. Dadilja prinčeva Vilijama i Harija zvala se Olga Pauel, ona im je puno pomogla u vreme razvoda njihovih roditelja i sa kraljevskom porodicom je ostala 15 godina. Dadilja Olga se trudila da prerušene prinčeve tajno izvodi u parkove Londona, samo sa jednim telohraniteljem, kako bi deca imala normalnije detinjstvo. Olga Pauel je preminula 2012. godine, a princ Vilijam je otkazao sve obaveze da bi prisustvovao njenoj sahrani.