Etihad ervejz i Er Srbija >

Ideje i gorivo naši, dugovi vaši

Cilj Etihada je da postane najbolja – "ne najveća, već najbolja" – avio-kompanija na svetu, da za samo tri godine leti na 115 destinacija i preveze 20 miliona putnika. Pored ostalog, Etihad sponzoriše i Mančester siti, prošlogodišnjeg prvaka Premijer lige, čiji se teren od 2009, kada je otpočela saradnja, zove "Etihad stadion"

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić u prisustvu premijera Ivice Dačića potpisao je 1. avgusta, u Kristalnoj dvorani beogradskog hotela Hajat, veoma dugo priželjkivani i nešto kraće najavljivan ugovor o strateškom partnerstvu sa Etihad ervejzom (Etihad Airways) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, čime je vlada Srbije prodala 49 odsto akcija srpske nacionalne avio-kompanije strateškom partneru i prepustila mu za početak petogodišnje upravljanje kompanijom (o čemu je "Vreme" već pisalo neposredno pred potpisivanje: Nikola Tesla na letećem ćilimu, broj 1178).

Šta je dogovoreno? Prema onome što je objavljeno na sam dan potpisivanja, Etihad ervejz kupiće 49 odsto udela u Jat ervejzu, Jat ervejz promeniće ime i oznake u Er Srbija (Air Serbia), Etihad će narednih pet godina upravljati novoosnovanom – ili starom u novom ruhu, kako se uzme – avio-kompanijom u koju će obe strane uložiti inicijalno po 40 miliona američkih dolara, kao i dodatna sredstva u maksimalnom iznosu od po 60 miliona dolara; Er Srbija otvoriće liniju za Abu Dabi – koju trenutno "drži" samo Etihad – od oktobra 2013. U Etihadovom pojašnjenju finansijskog dogovora (Jat ervejz je preneo isto, sve sa slovnim greškama, dan kasnije) navodi se da će Etihad ervejz nacionalnoj avio-kompaniji Srbije obezbediti kreditnu liniju od 40 miliona dolara, koji će od 1. januara 2014, "na osnovu odgovarajućih zvaničnih odobrenja", postati osnovni kapital kompanije. Vlada Republike Srbije propratiće ovaj ulog sopstvenom injekcijom kapitala u jednakoj vrednosti. "Etihad ervejz i vlada Republike Srbije će uz to obezbediti deoničarski zajam i druge mehanizme finansiranja u maksimalnoj vrednosti od po 60 miliona dolara, čime će pokriti potrebe za obrtnim kapitalom i podržati razvoj mreže linije novoosnovane kompanije Er Srbija." Na državi Srbiji je – što je bio uslov Etihada da postane toliko priželjkivani strateški partner – i da preuzme sva dugovanja Jat ervejza, odnosno "očisti" kompaniju od potraživanja (videti okvir). Pre nego što je predstavljen vizuelni identitet Er Srbije i potpisano partnerstvo države i avio-kompanije, prvi čovek Etihada Džejms Hogan ukratko je pojasnio onima kojima to još nije bilo jasno kako Jat kao nacionalni prevoznik ima "esencijalnu ulogu u srpskoj ekonomiji", ali se i po učinku i veličini "progresivno smanjivao" i potrebna mu je "potpuna promena" za koju je ključ – smatra Australijanac sa mandatom vlade Srbije i kapitalom Emirata – strateško partnerstvo.

NOVE ALIJANSE: Od samog osnivanja, ukazom šeika Zajeda al Nahjana pre deset godina, Etihad ervejz ima veoma smeo, na trenutke čini se i agresivan nastup na tržištu: manje od godinu dana kasnije naručili su na sajmu avijacije u Farnborou avione "boing 777" i "erbas 380" za ni manje ni više nego osam milijardi dolara, a četiri godine posle, na istom sajmu, avione za 43 milijarde dolara, što je najveća jednovremena kupovina putničkih aviona u istoriji. Prošlu godinu završio je sa 10,3 miliona prevezenih putnika, 23 odsto više nego prethodne, sa prometom od 4,8 milijardi uz profit od 42 miliona dolara, što je samo jedna od ilustracija naglog širenja. Prva profitabilna godina od osnivanja bila je tek – ili već, kako se uzme – 2011, u skladu sa planom strateškog razvoja. Od 2013. otvaraju linije za Severnu i Južnu Ameriku. Prvu polovinu ove godine Etihad je dočekao sa 78 aviona, od toga 19 "erbasova A319" za kratke i srednje destinacije i 50 širokotrupnih "A330" i "A340" i "boinga 777", kao i šest kargo aviona koji lete u redovnom saobraćaju na 94 destinacije u 55 država. Sa partnerima i tzv. kod šer ugovorima (code share, pojednostavljeno zajednički letovi dve ili više kompanija), uključujući i indijski Džet ervejz i srpski Jat ervejz, odnosno Er Srbiju, pokriveno je preko 360 odredišta koje povezuje oko 13.000 letova sedmično. Do 2020. godine u floti se očekuje više nego duplo aviona – 159, uključujući "erbasove" "A380" i "A350" kao i "boing drimlajnere 787". U martu je predstavljena visokobudžetna marketinška kampanja pod nazivom "Svet je naš dom – a vi ste naši gosti" snimana u Abu Dabiju, Sidneju, Bangkoku i Pragu u produkciji M&C Sači – oni boljeg pamćenja će se setiti da je kompanija sa istim imenom u nazivu zaslužna za ribrending JAT-a 1994. kada su avioni osvanuli sa novim logom koji je prozvan "perjanica", malo pogrdno "turban", usred sankcija selektivno skinutih za avio-saobraćaj.

Puni samopouzdanja direktori Etihada su izneli stav da je cilj Etihada da postane najbolja – "ne najveća, već najbolja" – avio-kompanija na svetu i najavili da će za samo tri godine (2017) leteti na 115 "svojih" destinacija i prevesti 20 miliona putnika. Pored ostalog, Etihad sponzoriše Mančester siti, prošlogodišnjeg prvaka engleske Premijer lige, čiji se teren od 2009, kada je otpočela saradnja, zove Etihad stadion.

KLJUČEVI USPEHA: Etihad odskače od slike drugih modernih i uspešnih avio-kompanije po modelu poslovanja, koji podrazumeva veoma brzo širenje i to tako da Etihad – čiji direktor i zagovara tezu kako su klasične velike alijanse avio-prevoznika previše trome i prevaziđene – kupuje vlasnički udeo u manjim kompanijama i na taj se način umrežava sa njima, ali i sa njihovim partnerima. Etihad ima 24 odsto vlasništva u indijskom Džet ervejzu (Jet Airways), tri odsto u irskom Er lingusu (Air Lingus), 40 odsto u Er Sejšelima (Air Seychelles), 29 u nemačkom Er Berlinu (Air Berlin) i deset odsto u kompaniji Virdžin Australia (Virgin Australia) i tzv. kod šer ugovore sa skoro pedeset avio-kompanija širom sveta, koje čine mrežu više od 350 destinacija.

Poslednja vest je da nepune dve nedelje po objavljivanju kupovine 49 odsto vlasništva Jat ervejza, odnosno Er Srbije, Etihad "merka" poljsku nacionalnu kompaniju LOT. Pregovori između Etihada i poljske vlade su navodno u "poodmakloj fazi", a u Abu Dabiju su sasvim očekivano komentarisali – kako oni "ne komentarišu glasine". LOT se odlično uklapa u "matricu": nacionalna avio-kompanija u državnom vlasništvu, duga tradicija, razvijena mreža destinacija na severnoj hemisferi, dobar geografski položaj za dalje širenje... I finansijski problemi poslednjih godina, neuspešni pokušaje prodaje, uz EU propise koji ograničavaju državu u tome da se previše umeša sa direktnim olakšicama. Sam Hogan je više puta u Beogradu ponovio primer Er Sejšela koji su bili državna firma koja je pravila gubitke, ali "sa potencijalom", i da su na poziv vlade ostrvske države kupili 40 posto udela, preuzeli upravljanje i od Er Sejšela napravili modernu kompaniju koja donosi profit. Indikativno ili ne, memorandum o razumevanju je potpisan od strane resornog ministra Sejšela i direktora Etihada, obe strane obavezale su se da ulože jednake sume za opravak avio-kompanije. U Etihadu pojednostavljeno objašnjavaju da vlasnički udeo "obezbeđuje predanost i obavezu, usmerava ulazak na nova tržišta sa ograničenjem inostranih investicija i omogućuje brzo širenje preko prepoznatljivih brendova".

Drugi ključ za ovako nagli rast kompanije iz Emirata je pozicija glavnog čvorišta u Abu Dabiju i usmeravanje letova partnerskih avio-kompanija kroz njega, odnosno "fidovanje" letova ka destinacijama u Aziji i Okeaniji za koje velike evropske avio-kompanije ne mogu, odnosno ne isplati im se da lete. Ispod površine, iako ovakav model poslovanja tek počinje da živi, primetna je namera jednostavnije fluktuacije ljudi i ideja i rešenja preko udela u kapitalu, pa nije iznenađujuće da su mnogi Etihadove "otvorene dane" odnosno razgovore za posao, održane početkom avgusta u Beogradu, shvatili kao poziv da postanu stjuardese i stjuardi Er Srbije iako je jasno stavljeno do znanja da je u pitanju angažovanje za matični Etihad u Abu Dabiju. Posle preuzimanja manjinskog udela u Er Berlinu za nekih 100 miliona dolara, uz obavezu da investira dodatnih 255 miliona u narednih pet godina, u Nemačkoj su se mogla čuti negodovanja kako im Etihad odvodi najkvalitetnije kadrove, prvenstvo pilote, u Abu Dabi da rade u matičnoj kompaniji – naravno ne u lancima, već poslovnim ponudama koje je teško odbiti. U neformalnom razgovoru sa menadžerima Etihada moglo se saznati da su najveće uštede – iz drugog ugla gledano: zarade – na unificiranom školovanju letačkih posada u pilotskoj akademiji u Abu Dabiju, kao i primeni istih modela poslovanja – organizaciono, tehnički – uz minimalno prilagođavanje, u kompanijama od Sejšela do Srbije. Takođe nije zanemarljiva ni sposobnost kompanije iza koje stoji država Ujedinjeni Arapski Emirati da na tržištu obezbedi znatno niže cene goriva kupovinom ili bar tržišnim uticajem domaćih (emiratskih) naftnih kompanija ili kompanija koje kontroliše kapital iz UAE. Tako je za očekivati da Er Srbija, za razliku od Jata čiji je gubitak godinama hranio tuđe profite – uz druga velika preduzeća poput aerodroma, agencije za kontrolu leta... i NIS-a, više ne plaća "najskuplje a domaće" gorivo u Beogradu.

PODELA NADLEŽNOSTI: Ovakav pristup, pre svega formiranje mreže avio-kompanija na osnovu vlasničkog udela, sa jedne strane dobio je brojne pohvale i prestižno priznanja Airline Strategy Award koja je prošlog meseca dodeljena direktoru Etihada Džejmsa Hoganu za "uspeh u razvoju partnerstva" avio-kompanija, čija poslovna taktika "trese industriju avio-saobraćaja" i "poslovno podriva globalne alijanse avio-kompanija". Sa druge strane, kritičari ovakvog pristupa smatraju da je jedini cilj brzi rast poslovanja (što Etihad ne poriče) i da se na taj način "pravi papazjanija od avio-kompanija koje vapiju za investicijama".

Bilo da je reč o briljantnim modernim menadžerima vazdušnog saobraćaja ili o očajnoj avio-kompaniji željnoj investicije – a vrlo je moguće da je i jedno i drugo istinito, Etihad ervejz je postao nominalno manjinski vlasnik srpske nacionalne kompanije sada već uskoro bivšeg naziva Jat ervejz uz sva prava i obaveze o kojima su se dogovorili strateški partneri; prvo pravo čini se da je – bar na pet godina – status upravnika srpske nacionalne avio-kompanije. Uz mnogo toga što tek treba da ili postane jasno kako će biti urađeno ili bar da se vidi, za sada je vidljivo da se srpskoj strani prepušta da se pozabavi nagomilanim dugovima i viškom radnika, verovatno i svime ostalim što se ne uklapa u Etihadovo viđenje vazdušnog prevoza nebeskog i susednih naroda i narodnosti. Ono što država Srbija može da ponudi Etihadu posle godina urušavanja i čerupanja – prvo Jugoslovenskog aerotransporta, a posle promene imena i Jat ervejza – jeste pravo na postajanje i letenje, odnosno komercijalna prava i slotove (vremena sletanja na određene aerodrome), kao i svoje tržište.

A koliko će to da košta Srbiju i šta će ona time da dobije? Veoma grubo procenjeno, prva suma blizu je nekih 300 miliona evra, računajući samo preuzimanje duga i planirana ulaganju u Er Srbiju, bez socijalnog programa i ulaženje u imovinsko-pravne detalje. Ovo drugo, kako stvari stoje, zavisi od rukovodstva Er Srbije koje postavi Etihad.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---