Intervju – Uve Fredhajm, generalni direktor Telenora u Srbiji >

Spremni za budućnost

"Građani Srbije veoma napredno razmišljaju o informacionim tehnologijama, tako da je najnapredniji korisnik mobilne komunikacije u Srbiji na istom nivou kao, rekao bih, bilo koji napredni korisnik mobilne komunikacije u svetu, čak i u Norveškoj"

Povoda za intervju sa Uveom Fredhajmom bilo je mnogo: Telenor u septembru slavi sedmogodišnjicu poslovanja u Srbiji, prošlo je dve godine od rekonstrukcije čitave Telenorove mreže, a nedavno se navršila i prva godina otkako je Fredhajm generalni direktor Telenora u Srbiji. U razgovoru za "Vreme" on ekskluzivno otkriva da je Telenor od NBS i Komisije za zaštitu konkurencije, zajedno sa Societe Generale bankom, dobio odobrenje za preuzimanje KBC banke. Takođe, Fredhajm govori i o stanju na srpskom tržištu telekomunikacija, (još uvek postojećem) monopolu u fiksnoj telefoniji, a ujedno, kao jedan od članova Borda direktora Saveta stranih investitora (Foreign Investors Council – FIC), ističe tri karakteristike kojima svako, pa i srpsko tržište, mora da teži: predvidivost, doslednost i transparentnost.

"VREME": U Srbiji ste godinu dana. Koje su se promene dogodile u tom periodu – kako u Telenoru Srbija tako na srpskom tržištu telekomunikacija?

UVE FREDHAJM: Možemo da kažemo da je reč o očekivanom razvoju – korišćenje mobilnih usluga se pomera od onih zasnovanih na glasu ka onima zasnovanim na podacima. Korisnici se sve više opredeljuju za postpejd ugovore, sve više kupuju napredne, pametne telefone koji su manje-više poput kompjutera, tako da je sve veća koncentracija na prenosu podataka. Stoga, za nas je važno da konstantno gradimo i povećavamo kapacitet mreže kako se prenos podataka povećava. Konkurencija je jaka, to je deo igre, i mislim da je ovaj sektor uspeo da održi važnu ulogu u poslovnoj slici Srbije – mobilna komunikacija trenutno čini oko 5,5 odsto BDP-a.

Radili ste skoro šest godina u Telenoru u Mađarskoj a, između ostalog, bili ste zaposleni i u Ukrajini i Crnoj Gori. Koje su sličnosti, koje razlike, a koji su zajednički problemi ovih tržišta?

Postoje neke razlike, ali postoje i mnogobrojne sličnosti. Ako pogledate model mobilne komunikacije, on se razvija manje-više istom logikom u većini zemalja. Građani Srbije veoma napredno razmišljaju o informacionim tehnologijama, tako da je najnapredniji korisnik mobilne komunikacije u Srbiji na istom nivou kao, rekao bih, bilo koji napredni korisnik mobilne komunikacije u svetu, čak i u Norveškoj. Ali, ovde je reč i o geografiji – postoje znatni finansijski izazovi, privrede su pod pritiskom, tako da nam to daje okvir u kom naš sektor može da se razvija. Iz te perspektive, veoma slična situacija je u Mađarskoj, Ukrajini ili Srbiji. Nadamo se, a to se već i događa, da ćemo iskoristiti prednosti veličine koje imamo u regionu, deliti znanja i resurse, a i neke aktivnosti preneti u Srbiju, jer ona ima atraktivne troškove poslovanja i obrazovane ljude.

Bili ste član Upravnog odbora poslovne jedinice u Norveškoj. Kako "centrala" vidi poslovanje Telenora u Srbiji?

U Telenor grupi na Srbiju se gleda kao na lidera u nekim oblastima. Finansijski smo veoma dobro poslovali u prethodnih nekoliko godina, imali smo dvocifren rast čak i prošle godine, što je prilično jedinstveno u našem sektoru u Evropi. U isto vreme jačamo poziciju u Srbiji – nije reč o tome da ceo sektor toliko raste, već da mi preuzimamo deo tržišta. Ako posmatramo zadovoljstvo korisnika kao ključan pokazatelj učinka (KPI), što je uobičajeno za industriju usluga širom sveta, u Telenoru Srbija smo ubedljivo prvi unutar Telenor grupe. Mislim da je to primer kako Telenor Srbija može da doprinese iskustvima i dobrom poslovnom praksom drugim poslovnim jedinicama u Telenor grupi.

Kažete da je u Srbiji ostvaren dvocifreni rast prošle godine; kakav je slučaj sa drugim zemljama?

Ako pogledate poslovanje u azijskim državama, ono je negde na istom nivou, dok je u Danskoj, na primer, prihod u padu. Ukupan rast prihoda Telenor Grupe prošle godine bio je oko pet odsto, tako da smo daleko iznad proseka.

Pre dve godine Telenor Srbija je završio renoviranje svoje kompletne mreže. Kako je ova investicija uticala na poslovanje Telenora?

Ova kompanija posluje u Srbiji duže od 15 godina, i postojali su različiti nasleđeni sistemi – prve, druge, druge i po, i treće generacije – tako da nas uspostavljanje jednog zajedničkog sistema čini spremnim za budućnost. Naša mreža je u potpunosti spremna za 4G i za trenutak kada će se mobilnim komunikacijama gotovo isključivo prenositi samo podaci. Koštalo nas je nekoliko stotina miliona dolara, i čvrsto verujemo da će nam se to isplatiti u budućnosti. Ali, to je samo platforma za sledeći nivo poslovanja.

Naravno, potreban nam je i odgovarajući spektar da bismo mogli da pustimo 4G mrežu. Očekujemo da će država pokrenuti aukciju do prvog kvartala sledeće godine, nakon čega ćemo i mi moći da preduzmemo neophodne korake za puštanje 4G.

Kako vidite problem monopola u fiksnoj telefoniji?

Razočarani smo, jer, prema zakonu, on je trebalo da se okonča prošle godine. Ova situacija nas sprečava da odgovorimo na zahteve mnogih korisnika koji dolaze kod nas i kažu "već smo korisnici Telenor mobilne telefonije i želimo da sve telekomunikacione usluge kupimo od vas". A mi nismo u mogućnosti da prebacimo njihov fiksni broj kod nas. Jedna stvar je da privatni pojedinac promeni broj kada promeni provajdera, ali ako ste kompanija i imate isti broj već 30 godina, nećete se tog broja tako lako odreći. Dakle, reč je o poslovnoj klimi u Srbiji – o predvidivosti, doslednosti i transparentnosti.

Fiksna telefonija je u opadanju, zašto ste zainteresovani za nju?

Fiksna telefonija, kada je reč o prenosu glasa, opada, i za nas to nije toliko zanimljivo. Mi želimo fiksne konekcije da bismo mogli da pružimo različite vrste usluga koje one omogućavaju – prenos podataka, "triple-play", video, televizija...

Koje usluge izdvajaju Telenor od druga dva operatera mobilne telefonije u Srbiji?

Reč je o osnovnim usluga, koje su ključne za većinu korisnika – veoma dobra nacionalna pokrivenost signalom i kapacitet za prenos podataka. Ovo je odlična kombinacija za naše potrošače, i prvo što navedu kada ocenjuju ukupan kvalitet naše usluge. Pružanje osnovnih usluga, osnovna povezanost, nikada neće izaći iz mode. Ali, povrh toga, mislim da radimo i mnogo drugih stvari – jedna od njih je i Telenor Play, naš muzički servis. Reč je o fantastičnoj usluzi. Ako imate Telenor Play, ne treba vam ništa više – možete je koristiti na četiri uređaja, podesiti plej-listu na svom PC-ju, puštati je kod kuće na stereo uređaju, skinuti je na mobilni telefon i puštati offline kada ste u avionu... reč je o veoma moćnom servisu. Imamo i značajan portfolio kada je reč o uslugama fiksne telefonije, tako da smo potpuno spremni za prenosivost fiksnog broja. Ako krenete da nabrajate, lista naprednih usluga koje imamo u Telenoru je veoma dugačka, i mislim da je kombinacija savremene, prilično napredne tehnologije sa dobrom pokrivenošću i kapacitetom za prenos podataka ono što nam daje snažnu poziciju na tržištu.

Zašto je Telenoru bilo potrebno da kupi KBC banku?

Iz dva razloga. Jedan je zato što mislimo da je to privlačna poslovna prilika da lansiramo servis za jednostavno, mobilno bankarstvo. Drugi je – zato što želimo da se to dogodi. Nije nam važno da budemo dominantni ili prvi u mobilnom bankarstvu u Srbiji. Ali, želimo i da izazovemo druge banke da pojednostave svoje bankarske usluge i olakšaju pristup preko mobilnog telefona. Ako 10-15 većih banaka u Srbiji to radi, onda je to interesantno i za nas. Ovo je i prilika da nadogradimo nešto što se već događa u Telenor grupi. Zanimljivo je da je ovaj koncept najvećim delom potekao iz Azije, i to sa ciljem da se ponude bankarske usluge ljudima koji ih nikada nisu koristili. U Srbiji će pristup biti drugačiji – povećavanje ponude jednostavnog bankarstva koje će funkcionisati preko mobilnog telefona, gde već imamo napredno korišćenje prenosa podataka putem mobilnih telefona.

Najavili ste "napredne mobilne finansijske usluge", o čemu je reč?

Vi, kao korisnik, imate istoriju odnosa i plaćanja prema nama, tako da mi u većoj meri možemo reći da li ste finansijski zdrav potrošač. Mi vam već pružamo usluge, imamo povezanost i domet. Reč je i o pametnim telefonima. Na mnogo načina, mi već finansiramo te telefone – verujte mi, oni ne koštaju jedan dinar. Tako da smo dobrim delom već u igri, i to možemo da nadogradimo – da damo tekući račun povezan sa vašom mobilnom konekcijom, da obavljamo plaćanje manjih transakcija, a možda i da damo mali zajam. A ukoliko biste mogli jednim pokretom da obavite svoje osnovne bankarske poslove koristeći svoj mobilni telefon – verujemo da ćete to i poželeti.

Da li ste dobili odobrenje za ovu transakciju od NBS i Komisije za zaštitu konkurencije?

Veoma smo zadovoljni što smo imali dobru i konstruktivnu saradnju sa ovim državnim institucijama tokom celog procesa i sada smo dobili konačno odobrenje i od NBS i od Komisije za zaštitu konkurencije. U Srbiji ima više od 30 banaka, to je sektor koji prosto vapi za konsolidacijom, pa je i NBS cenila što smo, osim grinfild investicije i partnerstva, razmatrali i preuzimanje jedne banke. KBC je bila u situaciji da treba da ode iz Srbije, bila je na prodaju, a mi imamo veoma dobru saradnju sa Societe Generale bankom na mnogo načina, sedimo zajedno u FIC, tako da je ta ideja iskočila – možemo li da uradimo nešto zajedno? Razgovarali smo sa KBC, točak se pokrenuo i mislim da je to bio dobar dogovor za sve koji su učestvovali.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---