Cena ponosa: Kolaps ekonomije

VREME 27. SEPTEMBAR 1993.

Od avgustovskih pretnji i političke halabuke nije ostalo gotovo ništa: proizvodi ne stižu u prodavnice, ali ni direktori u robijašnice Učetvrtak je pred novinarima šef SRS potvrdio da će poslanici ove stranke u srpskoj skupštini u ponedeljak 27. septembra pokrenuti postupak za izjašnjavanje o poverenju u republičku vladu. Na stranu stranačka pregrupisavanja, i druge političke posledice eventualnog obaranja vlade premijera Šainovića; sa ekonomskog stanovišta bitno je pitanje da li nastajii uslovi za vođenje normalne ekonomske politike ili će se narod i dalje zaluđivati biranjem između istih, između Šainovića, Božovića, Zelenovića.. . Sadašnja politička scena, u poređenju s onom iz vremena prethodnih smenjivanja premijera, drugačija je samo utoliko što su pri ocenjivanju vlada radikali prihvatili argumente ostalih opozicionih stranaka i što je crnogorski premijer Đukanović prošle sedmice javno okrenuo leđa srpskom i jugoslovenskom kolegi. Glavna i najozbiljnija promena je u stvarnosti: Šainović je uspešno nastavio tamo gde je Božović stao, tako da je u nacionalnoj privredi nastao haos kakav je teško mogao predvideti i najcrnji pesimista. Taj haos ne treba ni opisivati niti dokazivati: sve je svakome pred očima. Ljudi sve više otvaraju oči, sudeći prema stručnom ispitivanju javnog mnjenja čije je rezultate ove nedelje objavljivala "Borba". Naime, gotovo 80 odsto ispitanika smatra da Slobodan Milošević nije ispunio svoja predizborna obećanja. Nije tu reč samo o nafti (nje nije moglo ni biti više nego što je ima u zemlji osim u predsednikovim obećanjima) nego o svemu onome čega zaista ima svuda osim u prodavnicama, Nema tih sankcija ni svetske zavere kojima bi se moglo objasniti pražnjenje svih rafova u trgovinama od hleba i mleka do odeće, obuće i trajnih potrošnih dobara. To su mogle učiniti samo vlade socijalističkog spasa. I uspele su, pa tragikomično zvuči izjava sekretara Miloševićevih socijalista da svega ima u dovoljnim količinama samo još da stigne u prodavnice.

HAOS: Potezi Šainovića, Kontića i do juče Đukanovića nemaju ni zrna opravdanja. Njihovo poimanje deviznog tržišta i zavođenja reda na tom segmentu potpuno je vezalo ruke privrednicima. Istina, odluka o načinu korišćenja deviza povučena je posle desetak dana, ali koja to normalna vlada donosi mere bez prethodnog testiranja posledica. Vlade se ne mogu pravdati neznanjem ni za limitiranje kamatnih stopa, jer je ista mera letos primenjivana i od nje se vrlo brzo odustalo.

O blokadi cena, pogotovo u uslovima hiperinflacije, normalan čovek nema šta da kaže. Postoji jasno 70-godiŠnje iskustvo s državnim nepriznavanjem inflacije. Cenu takve politike otkrivaju današnji privredni lomovi na svakom koraku od Sofije do Vladivostoka. Pamet iza "dva oka u glavi" hoće i tu da bude osebujan u svetskim razmerama kada hiperinflaciju zaustavlja sveopštom kontrolom cena. Savezni premijer, verovali ili ne, dva dana posle razvezivanja novog paketa mera objavljuje da je "presečen talas hiperinflacije"! U istom dahu kaže da će Vlada dozvoljavati poskupljenja, naravno opravdana, ali samo do 100 odsto mesečno, a i srednjoškolci znaju da hiperinflacija počinje s mesečnim rastom cena od 40 odsto. Priču o "presečenoj" hiperinflaciji ponavlja ovih dana i premijer Šainović, a crtači cena u njegovoj vladi svake nedelje "ispravljaju disparitete cena* i potpisuju poskupljenja od 500,600, 800 odsto. '

Stručnjaci prognoziraju da će septembarska inflacija iznositi oko 1000 odsto, pa svako ko je nepristrasan mora doći do zaključka da je ekonomski haos prvenstveno čedo domaće politike, kao i da takva ekonomska politika nije iznuđena sankcijama Ujedinjenih nacija i pomaganjem Srba izvan Srbije. Sef radikala je potpuno u pravu kada kaže, u sredu u saveznoj skupštini, da je državna štamparija novca najveći izvor svih poremećaja od hiperinflacije i nestašica, do privilegija i pljačke. Samo će veoma naivni poverovati da je to samostalna politika Narodne banke Jugoslavije, odnosno da vrhovna vlast ne koristi i taj kanal za dodatno osiromašavanje stanovništva i naterivanje na cedenje poslednjih deviznih rezervi u privatnim džepovima.

Od avgustovskih pretnji i političke halabuke nije ostalo gotovo ništa: proizvodi ne stižu u prodavnice, ali ni direktori u robijašnice. Vlast je pretila praznom puškom, pokazala se nesposobnom da sprovede obećani sveopšti teror. Novine još nisu zabeležile bolju formulaciju od one koju je izrekao Aleksandar Popović opisujući; vladajući režim kao "ciganjski fašizam". Sve je to, naravno, slaba uteha za mase izbezumljenih ljudi u pokušajima da namaknu dovoljno novca ili da pronađu lekove, hranu, dovoljno toplu odeću za hladne stanove...

Ostaje da se vidi da li će se menjati vlade ili politika. Čini se da je daleko od pravog preokreta. Na to upućuju i nezvanične priče iz Narodne banke Jugoslavije o tome da je novi guverner s razlogom otišao kardiologu, ali samo zbog toga što mu je podnet na potpis spisak novih članova Saveta guvernera. Priča ima tužan kraj: Zlatan Peručić je na tom spisku najneugodnije ime za novog guvernera, budući je taj novopečeni bankar na najvišem mestu "viđen" za najnovijeg guvernera Narodne banke Jugoslavije. A i red je da ta čast dopisivanja i brisanja nula na novčanicama ne pripadne samo jednom među zaslužnima za opstanak vladajućeg režima. Osim toga, ne treba zaboraviti da se s mesta priučenog direktora Beobanke šire najlepše političke perspektive.

ZORAN JELIČIĆ