Srpsko-hrvatska posla via Evropa >

Duvanski put

Kad je onomad Srbija, kao i sve balkanske zemlje, potpisala Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA), iz banalnog razloga što neko nešto nije pažljivo pročitao pre nego što je uslove prihvatio, Srbija je bila prinuđena da uvoz cigareta iz Hrvatske carini po stopi od 15, dok se u suprotnom smeru zaračunavala carina od 38 odsto za, doduše, ograničenu kvotu od 1650 tona cigareta godišnje, što je otprilike osam odsto srpskog tržišta. "Šta je – tu je", pravdali su se oni koji su za taj gaf bili odgovorni. "Ruke su nam vezane"

Sticanjem statusa punopravne članice Evropske unije, za Hrvatsku CEFTA više ne važi, što će reći da za "njihove" cigarete važi carinska stopa kao i za sve ostale članice Evropske unije – 57 odsto. Kvota od 1625 tona po povlašćenoj carinskoj stopi je opstala. Tome je, nije tajna, kumovala Evropska komisija, mada ne (samo) za cigarete proizvedene u Hrvatskoj, već za cigarete proizvedene u Evropskoj uniji.

O tome se sa Evropskom komisijom pregovara još od novembra prošle godine i izašlo je na šta je izašlo. "Bili smo pod velikim pritiskom", objašnjava ministar trgovine Rasim Ljajić. "Nikada nisam rekao da su nam šanse velike, rekao sam – ulazimo u pregovore, (ali) da su nam ruke vezane", kaže Ljajić i dodaje da je Srbija poslala pismo Evropskoj komisiji u kome stoji da prihvata metodologiju (obračuna carina), što znači da Srbija "želi da razgovara", ali da "konačnog dogovora još nema i ništa nije potpisano, a da ta odluka na kraju mora biti potvrđena u parlamentu".

Peter Stano, portparol evropskog komesara za proširenje, tim povodom je izjavio da je Evropska komisija zadovoljna što je Srbija revidirala stav: "Na osnovu toga Evropska komisija smatra da su pregovori sa Srbijom o sadržaju trgovinskih koncesija u protokolu kojim se prilagođava Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kompletirani. U izveštaju Evropske komisije o godišnjem napretku Srbije mi smo taj potez i pohvalili. Sada još treba da se pokrene procedura usvajanja protokola, što u slučaju Srbije podrazumeva ratifikaciju u parlamentu."

Da će parlament ovdašnji sporazum da ratifikuje, sumnje nema: ratifikovaće vojnici partije i da je zemlja kockasta, samo da im se kaže. Ako se još iskamči povećanje kvote za izvoz šećera, sa sadašnjih 180.000 na 220.000 tona, koliko je kvota iznosila pre one "šećerne afere" s početka ovog veka – svi srećni.

"Prvi put možemo da očekujemo da imamo povećane te kvote", kaže Rasim Ljajić. "To nije lako. Ne kažem da ćemo uspeti, ali postoji optimizam", ograđuje se.

SAGLASJE: "U ovom sporazumu svi su na dobitku", kaže portparolka hrvatskog Ministarstva vanjskih poslova Danijela Barišić. "Drago nam je što su napori svih uključenih doveli do dogovora za koji vjerujemo da će biti od koristi za obje strane. Mi cijenimo aktivni aranžman Europske komisije, naravno i kooperativnost Republike Srbije u postizanju ovog kvalitetnog i obostrano zadovoljavajućeg rješenja." U Ministarstvu gospodarstva pozdravljaju ovo postizanje sporazuma koji "hrvatskoj industriji osigurava zadržavanje zaposlenosti i proizvodnje, te održavanje konkurentnosti u ravnopravnijoj tržišnoj utakmici s drugim proizvođačima na tržištu Srbije".

Branko Ružić, ministar za evropske integracije, tvrdi da pregovaranje o uvozu cigareta iz Hrvatske nije bilateralni problem sa tom zemljom, već nešto što se rešava na relaciji Srbija – Evropska komisija. "To nas kao državu nikako ne stavlja u degradirajući položaj, imajući u vidu da je u prethodnih šest godina na taj način funkcionisao sistem uvoza. Ovde je takođe bitno da izvoz naših cigareta u Evropsku uniju, pa samim tim i u Hrvatsku, sada neće biti opterećen carinom. Dakle, biće nulta carinska stopa."

U Tvornici duhana Rovinj, jedinom proizvođaču cigareta u Hrvatskoj, suzdržani su: po njima, reč je o dogovoru u kojem su "pregovaračke strane Europska komisija i Srbija, a ne Hrvatska ili ova tvrtka".

Za razliku od TDR-a, jedan od četiri ovdašnja proizvođača cigareta – Britiš-ameriken tobako (BAT) oglasio se umereno-oštrim saopštenjem: neće donositi nikakvu odluku u afektu, već će prvo detaljno analizirati novonastalu situaciju, da su svesni političkih pritisaka kojima je Vlada Srbije bila izložena da prihvati kvotu na cigarete poreklom iz EU, sve to imajući u vidu da će prihvaćena kvota važiti za celu EU, a ne samo za Hrvatsku, te da je ključni element potpuna transparentnost podele prihvaćene kvote. Drugim rečima: da li će korisnik kvote biti samo TDR, ili će deo tog kolača pripasti i nekoj od njihovih (evropskih) fabrika.

Ovim prihvatanjem niže carinske stope za uvoz cigareta budžet Srbije biće uskraćen za (negde oko) 7.000.000 evra, koliko iznosi razlika između povlašćene i redovne carine, dok će se akcize ubrati. Ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju domaći proizvođači su dobili potencijalno proširenje tržišta, jer sad u Hrvatsku mogu cigarete da izvoze koliko god ima interesovanja, a više nema carina: cigarete proizvedene u Srbiji imaće povoljniju cenu na hrvatskom tržištu. Šta god ko rekao – svi namireni.

PETA KOLONA: Mnogo veći problem od povlašćenih carinskih stopa kako državi tako i proizvođačima cigareta predstavlja (ponovo) narastajuće sivo-crno tržište rezanog duvana: naime, prema podacima Agencije za duvan, u drugoj polovini prošle godine legalno je prometovano 19,7 milijardi cigareta, a u prvoj polovini ove 16,4 milijarde, što će reći da je legalni promet cigareta opao za 17 odsto. Kažu da je ukupan gubitak, što države, što legalnih proizvođača i distributera, oko 300 miliona evra, računato na celu godinu.

Za otprilike toliko opao je profit proizvođača, ali i onaj deo što se na ime akciza uplaćuje u budžet. Procena je da će ove godine od akciza na duvan državni budžet inkasirati 60 miliona evra manje nego što bi se slilo da nelegalne trgovine nema. Ozbiljan je to atak na budžet, jer čak 10 i više odsto budžeta je iz tog izvora. U razvijenim zemljama, participacija duvanskih akciza u budžetu je znatno skromnija – 3 do 4 odsto.

ISPOTIHA: Rezani duvan pojavio se na pijacama s proleća ove godine gotovo "na prekidač": odjedanput i svuda, sa vrlo širokim asortimanom, unificiranim cenama i sa sve natpisima na tezgama "Rezani duvan i pribor". Na pitanje "da li zna da takva prodaja duvana nije dozvoljena", prodavac na Palilulskoj pijaci je odgovorio potvrdno, a na dodatno pitanje dira li ga ko, odgovorio je odrečno, uz komentar "za sad". To "za sad" potrajalo je negde oko tri meseca, do trenutka kad su nadležni blagoizvoleli da primete ovu nelegalnu trgovinu: kao što su se pojavili, tako su prodavci i nestali sa pijaca, ali trgovina nije prestala. Za ta tri meseca koliko prodavce duvana iz nekog već razloga niko nije "dirao", svako od njih uspostavio je direktan kontakt sa mušterijama i trgovina se nastavila "na telefon", odnosno na "određenom mestu u određeno vreme", kao što se, recimo, trguje marihuanom.

Od tada pa naovamo, poreska policija zaplenila je oko tri tone tog nelegalnog rezanog duvana, a tržišna inspekcija nešto ispod tone. Zaplenjene količine se kreću od par stotina grama, preko par kilograma do par stotina kilograma, s tim da što je zaplena veća, to je broj zaplena manji: najviše je onih koji su "pali" zbog nekoliko kesa, najmanje je onih sa džakovima.

Nelegalni rezani duvan pronalažen je kako kod fizičkih lica – "sitnih švercera" kako ta fizička lica definišu u Ministarstvu trgovine, tako i kod "registrovanih subjekata" koji imaju "svojstvo trgovca": od prvih je roba oduzimana na licu mesta, kod onih drugih je "stavljena van prometa", a svi su fasovali prekršajnu prijavu. Zanimljiva je činjenica da je zajednički imenitelj za sve zaplenjene količine da su industrijski, a ne manufakturni proizvod.

RAČUNICA: Prema Zakonu o akcizama, ove godine u cenu svake paklice cigareta ulazi akciza u fiksnom iznosu od 45 dinara, ali i 33 odsto od maloprodajne cene pride, dok je akciza za rezani duvan u legalnom prometu 37 odsto od maloprodajne cene. Kad bi se na ovaj duvan što se na crno kupuje po recimo 2000 dinara po kilogramu zaračunala akciza, taj kilogram koštao bi 3180 dinara, ako bi bio naplaćen i PDV, onda 3800 dinara. Inače, kilogram najjeftinijeg rezanog duvana u legalnoj prodaji košta 5000 dinara.

Ako se za jednu cigaretu utroši industrijski standardnih 0,9 grama, pijačni duvan za tu cigaretu, sve kad bi bili naplaćeni akciza i PDV, koštao bi 3,43 dinara; kad se tome pridoda cena "hilzne" od 0,75 dinara komad, cena jedne cigarete je (zaokruženo) 4,2, a dvadeset – 84 dinara. Sve i da se zaračuna i ona akciza od 45 dinara po paklici, tih 20 ručno pravljenih cigareta opet bi koštalo 20 dinara manje od najjeftinijih industrijski proizvedenih. Uzgred: po istom obračunu, 20 cigareta načinjenih od najjeftinijeg rezanog duvana u legalnoj prodaji koštalo bi taman koliko i te najjeftinije cigarete.

BRIGA ZA (NARODNO) ZDRAVLJE: Kao doprinos borbi protiv nelegalne trgovine rezanim duvanom, Ministarstvo poljoprivrede izdalo je saopštenje kojim upozorava pušače na štetnost po njihovo zdravlje, pozivajući se na analize uzoraka zaplenjenog duvana na beogradskim i novosadskim pijacama kao i na granično-administrativnim prelazima u koji su, kako se u saopštenju navodi, "imali uvid".

"Pojava nedozvoljene trgovine rezanim duvanom kao i njegovog nedozvoljenog prometa van svih kontrola i provere standarda za duvanske proizvode, predstavlja ozbiljan rizik za sve koji se odluče da na ovaj način nabave rezani duvan (najčešće prodavan na trotoarima oko pijaca i ispod tezgi neodgovornih pojedinaca)", upozorava Ministarstvo poljoprivrede.

Ručno pravljene cigarete, kaže se u saopštenju, imaju lošiju sagorljivost, lošija senzorska svojstva dima, dva puta više katrana, tri i po puta više ugljen-monoksida u dimu i "mnogo veću" količinu nikotina. "Svim potrošačima koji su se opredelili da koriste duvanske proizvode savetujemo da umanje rizik po zdravlje tako što će ove proizvode kupovati na za to odobrenim mestima, a ne kod švercera i preprodavaca koji nude proizvod van standarda i daleko štetniji po zdravlje."

Ne bi ovome zamerke bilo, samo još kad bi se znalo u odnosu na šta ovaj duvan ima "lošija senzorska svojstva", u odnosu na šta ima mnogo, više ovoga ili onoga.

ČEGA KOLIKO GDE IMA: Na analizu u za to specijalizovanu laboratoriju Poljoprivrednog fakulteta Beogradskog univerziteta dostavljena su 22 uzorka duvana zaplenjenog na pijacama i 15 uzoraka duvana koji je zaplenila carina, s tim da je analiza dima urađena na ukupno 25 uzoraka, a kao referenca uzeta su 4 uzorka najjeftinijih cigareta kupljenih na trafici u blizini Fakulteta.

Većina uzoraka rezanog duvana bila je manje ili više ubuđala, neki od njih jedva da su imali miris duvana, mada jeste bio duvan, neki su smrdeli da bog sačuva, a ostali "sasvim pristojni", kako se navodi u zvaničnom Izveštaju o kvalitetu rezanog duvana sa sivog tržišta Srbije.

Analizom je nesumnjivo utvrđeno da se sadržaj katrana (TAR) kreće od 8 do 20 miligrama po cigareti, sadržaj nikotina od 1,6 do 2,7 miligrama, a sadržaj ugljen-monoksida u dimu od 19 do 37 miligrama, opet po cigareti, koje su, budući ručno zavijane, bile različitih težina – od 0,9 do 1,3 grama.

Inače, prema važećem pravilniku koji se kvalitetom duvanskih proizvoda bavi, a napisan je još u vreme blaženopočivše SFRJ, cigarete i sečeni duvan za zavijanje cigareta ne smeju sadržavati više od 1,7 odsto nikotina, a ostale duvanske prerađevine – više od 2,5 odsto, sadržaj "suvog kondenzata", tara, ne sme biti veći od 30 mg po cigareti, dok za rezani duvan ograničenja i nema. Po sadržaju nikotina, svega pet uzoraka su "van norme", dok su po sadržaju katrana svi ispravni. Za količinu ugljen-monoksida, neka ostane zabeleženo, propisa kod nas i nema.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---