Američko-nemački konflikt – Geopolitika prisluškivanja >

Veliki Brat na Brandenburškoj kapiji

Da li se nešto ipak pomera nabolje u nemačko-američkim odnosima, uprkos tome što je Angela Merkel uvređena zbog toga što su je prijatelji prisluškivali

Posle svih bura koje je pokrenuo uzbunjivač Edvard Snouden, Amerikanci tvrde da moraju da nastave sa prisluškivanjem celog sveta – osim Angele Merkel.

Tokom sastanka sa nemačkim evropskim parlamentarcem Elmarom Brokom u Vašingtonu demokratska senatorka Dajana Fejnstin je tri puta pitala šefa NSA Aleksandra Kita da li se prisluškuje telefon Angele Merkel. Aleksander je odgovorio: Not anymore. A o prošlosti gusle gude.

"Njujork tajms" piše da je i američki predsednik Barak Obama u početku izjavljivao da ne zna ništa o prisluškivanju telefona Angele Merkel i čak joj se i izvinio. Ali, NSA ne deluje u vakuumu i stiglo ga je pitanje šta to dođavola radi, kako vodi zemlju, ako ne zna šta se dešava u Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji?

Dajana Fejnstin, čija reč ima težinu u Vašingtonu, koja predsedava uticajnom Istražnom komitetu američkog kongresa, smatra da SAD ne treba da špijuniraju šefove prijateljskih država.

Državni sekretar Džon Keri je o aktivnosti NSA dao izjavu koja može biti mešavina opravdavanja i nagoveštaja uspostavljanja neke kontrole: "Predsednik i ja smo uočili neke stvari koje su na mnogo načina funkcionisale kao automatski pilot, zbog toga što je tu tehnologija i mogućnost je tu, pa su u nekim slučajevima neke od tih akcija otišle predaleko, a mi ćemo pokušati da se postaramo da se to ne ponovi..."

Odbegli američki agent NSA Edvard Snouden, koji je ukazao na "podivljalog automatskog pilota", postao je junak svetskih medija, ali američki kongresmeni ne žele da ga amnestiraju, jer nije došao pred američki sud i, rizikujući doživotnu robiju, kao u holivudskom filmu s hepiendom, raskrinkao Službu, nego je otišao kod Rusa.

BUŠOVA BUBICA: Prema nemačkom nedeljniku "Špigl", koji se poziva na vašingtonske posmatrače, Amerikanci su najverovatnije počeli da prisluškuju nemačku kancelarku 2002, bez odobrenja tadašnjeg predsednika Džordža Buša, u obaveštajnoj kampanji nakon terorističkog napada 11. septembra 2001, kada su se SAD pripremale za rat u Iraku. Ta kampanja nije obuhvatila samo Angelu Merkel već i ostale lidere savezničkih zemalja.

"Špigl" piše da je američka ambasada u srcu Berlina, odmah do Brandenburške kapije, s pogledom na Bundestag i saveznu vladu, verovatno služila kao prislušna stanica. To se naslućuje na osnovu podataka iscurelih 2010. o prislušnoj ekipi takozvanog Specijalnog servisa za prikupljanje, preko koga se objedinjuju resursi CIA i NSA. Ta jedinica može da uhvati mikrotalase, mobilne i bežične mreže i da locira mete. "Špigl" ukazuje na indicije da je ta jedinica možda prisluškivala i mobilni telefon kancelarke Angele Merkel.

PET OČIJU: Amerikanci prisluškuju čitav svet sa nekih 80 lokacija širom sveta, a samo u Evropi imaju 19 baza, uključujući one u Parizu, Madridu, Rimu, Pragu i Ženevi. Samo nekoliko zemalja, takozvanih "pet očiju" izuzeto je iz špijunskih aktivnosti NSA: Britanija, Australija, Kanada i Novi Zeland.

Nemačka vlada ne teži ka toj vrsti ugovora, jer tu je reč o saradnji u špijunskim operacijama širom Evrope, o napadima bespilotnim letelicama, o transferu i izručenju osumnjičenih terorista. To su najčešće prljave operacije koje, ako u njima direktno učestvuje nemačka obaveštajna služba, mogu brzo da dođu pred parlamentarne istražne odbore.

Nemačka obevaštajna služba BND (Bundesnachrichtendienst) želi da potpiše novi sporazum o saradnji sa američkom NSA, ali nije jasno da li bi to bio ugovor između obaveštajnih agencija ili, po nemačkom "Špiglu" verovatniji, ugovor između berlinske i vašingtonske administracije.

Po nekim nagoveštajima, Nemci i Amerikanci bi možda mogli da pokušaju da sklope neku mekšu verziju ugovora o "šestom oku u glavi", ali ne izgleda da bi ta kooperacija mogla da bude "uparena", jer "druga obala Atlantika" nije voljna da prekine tekuće operacije nadgledanja i špijuniranja, a verovatno neće biti voljna ni u bliskoj budućnosti.

Kada su Nemci u "sobi za situacije" u Beloj kući podneli listu zahteva za pregovore, glavni je bio predlog da obe strane obećaju da neće da špijuniraju jedna drugu.

Prvi element tog pakta bi bio odricanje od industrijske špijunaže, s čim su se Amerikanci složili, što "Špigl" karakteriše kao sporazum bez sadržaja, jer se, po "Špiglu", dve strane u toj sferi ne špijuniraju – u šta je teško poverovati.

Kada su Nemci predložili sledeću temu – da ne bude tehničke špijunaže na nemačkom tlu, stvar se pokazala komplikovanijom, jer informacije teku globalnim mrežama, skidaju se podaci sa čvorišta velikih kompanija i sa satelita. Uz to, taj predlog ne reguliše čvrsto aktivnosti američke ambasade u Berlinu.

Ostalo je otvoreno pitanje zabrane špijuniranja jednog i drugog šefa države, što bi trebalo da je lakša materija, s obzirom na to da je Bela kuća već dala uveravanja da neće prisluškivati Angelu Merkel. Amerikanci su, međutim, uzdržani: ako Nemcima daju pisane garancije, to će kasnije tražiti i druge zemlje.

KANALI: Nemačka vlada se očito boji da ne naljuti partnera s one strane Atlantika, jer ako Vašington iz osvete zatvori svoje obaveštajne kanale i "mi ćemo biti delimično slepi", izjavio je visoki nemački obaveštajni zvaničnik.

Jedna interna studija nemačke vlade pokazuje kako Nemci zavise od Amerikanaca, posebno kada je u pitanju islamski terorizam o kome ključna i relevantna saznanja u Berlin dolaze od SAD, Velike Britanije i Izraela.

"Njujork tajms" piše da NSA snabdeva BND informacijama i o gorućim tačkama kao što su Pakistan i Severna Afrika, o prometu droge i oružja, o organizovanom kriminalu u Rusiji i o ilegalnoj imigraciji.

U 2012. NSA je snabdela nemački BND i nemačku saveznu službu za zaštitu ustavnog poretka (Bundesamt für Verfassungschutz, BfV) sa 750 poverljivih izveštaja, koji se mogu ticati mogućih napada na nemačkom tlu, CIA sa 2169, američka vojska sa 519...

Nemci su u velikoj meri zavisni i od američke najnovije tehnologije: službe BND i BfV, imaju pristup špijunskom megasoftveru XKeyscore, koji koristi NSA za analizu podataka sa interneta diljem sveta.

BfV se pri zaključivanju ugovora obavezao da će "pružiti dokaze da softver nije upotrebljen da ‘targetira’ građane SAD". Amerikanci su se tom odredbom držali svog ustava onoliko čvrsto koliko su olako (u slučaju NSA) ignorisali odredbe o zaštiti integriteta ličnosti iz ostalih 192 svetskih ustava (UN ima 193 članice).

Kada je Edvard Snouden to otkrio, njihovo vavilonsko globalno prisluškivanje je izazvalo negativne reakcije liberalnih krugova, ali ipak nije opisivano s onoliko moralnog zgražavanja kao nekadašnje nadgledanje građana od strane istočnonemačkog Štazija, ili sovjetskog NKVD-a. Novi Veliki Brat ni izdaleka nije opisivan kao onaj iz Orvelove 1984.

MANIFEST ISTINE I RATNI CILJ: Prema instrukcijama Bele kuće, špijunske agencije među najviše prioritete koji se najdetaljnije istražuju stavljaju terorizam i širenje nuklearnog oružja. Ti ratni ciljevi bacaju u drugi plan sve ostalo.

S tim izgovorom američke agencije su masovno špijunirale građane drugih zemalja, kompanije, vlade i šefove država i ponašale su se kao da je to opravdano.

Tokom prethodne godine američke obaveštajne agencije su smanjile budžete sa 1,3 milijarde, na 960 miliona evra, ali je prisluškivanje jedina oblast u kojoj je Bela kuća povećala troškove, uz obrazloženje prilikom usvajanja budžeta da se time povećava strateška prednost, piše nemački nedeljnik "Špigl".

Bivši analitičar NSA Edvard Snouden, koji je omogućio da se vidi kako se NSA pretvorila u globalno uvo, u tom kontekstu u otvorenom "Manifestu istine" upućenom "svima kojih se to tiče" izrazio je spremnost da u Berlinu govori o "šprah aferi", kako mediji nazivaju prisluškivanje Merkelove od strane NSA, pod uslovom da dobije siguran boravak u Nemačkoj. Bundestag se podelio na dva lagera tokom rasprave o tome da Snoudena treba pozvati kao svedoka radi ispitivanja činjenica – 320 poslanika je glasalo za prijem Snoudena, a 311 — protiv.

Političar Grupe "Savez 90" iz partije Zeleni Hans-Kristijan Štrebele, koji se i sastao sa Snoudenom, ocenio je u jednoj izjavi da je malo verovatno da nemačka kancelarka može sebi da priušti da pozove Snoudena da se pojavi u Bundestagu ili odgovarajućem parlamentarnom komitetu radi saslušanja. Takvi su trenutni odnos snaga i procena interesa.

"Fajnenšel tajms", međutim, čitav zaplet stavlja u dugoročniji kontekst i piše da Snouden na duži rok čini uslugu svima, pa i Obami – navodeći da svi treba da budu spremni na to da u dolazećim decenijama čitavim generacijama predstoji suočavanje sa Velikim Bratom – i to ne nephodno benignim.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---