Nasilje navijačkih grupa >

Bande Beograda

Vođa Zabranjenih, grupe koja podržava FK Partizan, ubijen u dogovorenoj tuči sa članovima Blu juniona, navijačke grupe OFK Beograd; u kafanskoj tuči ubijen vođa Junajted forsa, navijača FK Rada; sačekuša kod Umke gde se pretpostavlja da su Ultra bojsi sa Senjaka, jedna od navijačkih grupa Crvene zvezde, prebili pripadnike Hedhantersa, navijača Partizana, i oteli im zastavu; tučnjave, neredi i lomače na derbiju između Zvezde i Partizana... Kako su ove i druge navijačke grupe teritorijalno podelile glavni grad? Zašto je najavljen "pakao" na Banjici kada budu igrali Rad i Crvena zvezda predstojećeg vikenda? Ko i kako postaje član nasilničkih navijačkih skupina i šta nosi smena generacija unutar njih? Da li je na ulicama Beograda u toku huliganski rat

Pogledajmo ukratko šta smo imali na ulicama Beograda i oko Beograda u samo poslednjih desetak dana, dakle u danima pre i posle utakmice između Crvene zvezde i Partizana, koja je odigrana u subotu drugog novembra.

U Beogradskom naselju Karaburma ubijen je, ili bolje reći preklan, jedan od vođa Zabranjenih, navijačke grupe koja podržava FK Partizan, ali je u višegodišnjem sukobu sa vladajućom grupom na južnoj tribini Partizanovog stadiona Alkatrazom. Njegovi drugovi su mu "odali poštu" što brojnim umrlicama u "Večernjim novostima", gde su se u najvećoj meri potpisivali grupno, što na samoj utakmici sa Crvenom zvezdom, skandirajući njegovo ime i razvlačeći veliki transparent sa njegovim imenom.

Dva dana nakon toga ubijen je u kafanskoj tuči vođa navijača FK Rada, pripadnik grupe Junajted fors, poznate po nasilničkom ponašanju. Njega su "braća" takođe "ispoštovala" brojnim umrlicama u novinama, ali i posmrtnom bakljadom u centru Beograda ispred kafića u kome je ubijen.

Zajedničko ovim događajima je to što su nastradale navijačke vođe, što se sve dogodilo usred noći, što su korišćeni noževi i što je policija brzo identifikovala i pohapsila izvršioce. Vođa Zabranjenih je nastradao, prema svemu do sada poznatom, od ruke pripadnika Blu junion grupe, koja podržava OFK Beograd, u zakazanoj tuči u dvorištu osnovne škole na Karaburmi, dok je "radovca" ubio Slađan Konstantinović, brat Ninoslava Konstantinovića, odbeglog člana bivšeg "Zemunskog klana". Navodno, Konstantinović je u policiji ispričao da se branio jer ga je napao vođa "radovaca" pošto nije hteo da ga podrži u nameri da reketira vlasnika kafića u kome su sedeli.

Dalje, na dan odigravanja utakmice, bilo je nekoliko organizovanih tuča i sačekuša od kojih je najvažnija ona koja se dogodila u mestu Umka na putu Obrenovac–Beograd. Jedna od grupa sa severa Zvezdinog stadiona, pretpostavlja se da su bili Ultra bojsi sa Senjaka, napravila je veliku sačekušu za pripadnike Hedhantersa i uspela em da ih prebije, em, što je mnogo važnije, otme zastavu.

U navijačkom svetu, kao u viteškim romanima, najstrašnije je kada ti uzmu zastavu. Hedhantersi nisu bilo koja grupa sa juga i sramota koja im je naneta moraće da bude ispravljena i oprana tako što će se uzvratiti istom merom. Zato je već najavljeno da će predstojećeg vikenda biti pakao na Banjici kada budu igrali Rad i Crvena zvezda.

O tome ćemo detaljnije docnije. Ako ste još uvek tu, nastavite sa čitanjem jer tek stižemo do utakmice, do "večitog derbija", do onoga što je "zgrozilo javnost".

BAKLJE I ZASTAVE: Sitne tuče po gradu u predigri utakmice više niko i ne broji. Ova sačekuša na Umci bila je glavni događaj i, po nekim izvorima, osveta za činjenicu da se ta grupa Grobara jednom slobodnije nego što je dozvoljeno prošetala beogradskim naseljem Senjak u kome žive ljudi koji znaju samo za crvenu i belu boju. Ukratko, upad Hedhantersa na teritoriju Ultra bojsa nije mogao da prođe bez osvete. Razbijena vozila i glave je najmanje loša stvar koja je mogla u takvoj tuči da se dogodi. Otmica zastave je dovela do toga da se prvo navijači Partizana provesele na južnoj tribini Zvezdinog stadiona napravivši požar koji je vatrogasna jedinica jedva ugasila uz niz komičnih detalja kao što je pucanje creva, što je izazvalo veselje na Jugu, gde su se istetovirani momci goli do pasa lagano istuširali, a neki oprali i zadnjicu. Požar je "zgrozio" srpsku javnost, koja je naprasno postala osetljiva na "huliganstvo", i još jednom je glasno zahtevala od nekoga da zaustavi navijačko ludilo.

Oni koji su redovniji na utakmicama srpske lige znaju da poslednji derbi nije bio mnogo specifičniji od nekih ranijih i da je imao uobičajenu dinamiku: vređanje između severa i juga; vređanje između Partizanovih zavađenih grupa; interne tuče na samim tribinama; bakljade, topovski udari, vatrometi, paljenje dela koreografije koje je izazvalo mini požar... Policija je saopštila da je zapaljeno preko 300 baklji, što za Delije i Grobare nije neki skor i samo znači da mnogo pirotehnike nije ni upaljeno, jer se čuvalo za golove ili za neku tuču koja je mogla da se dogodi posle utakmice. Ima i onih "klinaca" koji vole da odnesu baklju kući da bi je zapalili na nekom rođendanu ili se tek tako hvalili po kraju. Iako je ovoga puta kontrola na ulazu bila pojačana, kao i ranije, pirotehnika svake vrste je uneta na stadion, bilo u gaćama bilo u kragnama jakni. Vođe grupa znaju koliko je pirotehnike podeljeno i često se dešava da neki nastradaju i na samoj tribini, jer su se ili "šteknuli" (nisu upalili baklju) ili su upalili baklju kada nije trebalo.

Vratimo se na zastavu. Ranije se dešavalo da kada na jednoj tribini osvane zastava protivnika, na tribini na kojoj su pokradeni odmah krene prebijanje onih koji su zastavu izgubili. Paljenje zastava je česta pojava, ali oteti važnu zastavu je retkost, i kada se to dogodi, kao u ovom slučaju posledice mogu biti drastične. Prvo, grupa koja je izgubila zastavu ne može da se vrati na tribinu a da ne donese neki plen i zato ćemo verovatno narednih dana slušati o raznim tučama u gradu koje iniciraju oni koji hoće da vrate poljuljanu čast.

Dakle, imamo ukradenu zastavu, što sluti novi obračun između Delija i Grobara, odnosno različitih podgrupa, imamo ubistva dvojice vođa od kojih bi jedno moglo da uđe u onu kategoriju Ivice Dačića o "tradicionalnoj srpskoj svađi među prijateljima sa smrtonosnim ishodom" i, u utorak ujutro, tri dana posle derbija, imamo upucanog još jednog vođu Zabranjenih u beogradskom naselju Železnik.

Neki sa ulice će reći da je rat počeo i da ćemo se još koječega nagledati narednih dana i da je bolje ostati kod kuće, a kako to izgleda "nama, običnim građanima", i našoj vladi koja kao i svaka prethodna puno obećava u cilju rešavanja problema navijačkog nasilja, ali gotovo ništa ne preduzima?

SMENA GENERACIJA: Dok policija u Beogradu ćuti i radi svoj posao posle pomenutih ubistava, odnosno saopštava da je pohapsila na desetine navijača, od kojih je deset odsto maloletnih, i da je opet podnosila neke krivične prijave, u javnosti se otresito pojavio državni sekretar ministarstva omladine i sporta Nenad Borovčanin, koji je rekao da država mora hitno nešto da preduzme, pozvao se na model primenjen u Engleskoj pre dvadeset i kusur godina, i pozvao političke lidere da svoje "kumove i drugare u upravama" pozovu da rade svoj posao kako treba, a ne da budu pokrivalica organizatorima nasilja na tribinama. Borovčanin je indirektno pomenuo i sastanke Aleksandra Vučića sa "vođama navijača" kao nešto što ne bi smelo da se dešava, jer im on na taj način daje neku vrstu legitimiteta.

Borovčanin, kao nekadašnji vrhunski sportista, pokazao je da ima i hrabrosti i morala, što je retkost u srpskoj politici, a u drugom koraku će morati sa kolegama iz vlade da pokaže da ima i znanja da uradi nešto u cilju izbacivanja nasilja sa sportskih terena.

Ako nekome do sad nije bilo jasno, ovako ćemo reći: problem sa navijačima koji izazivaju nerede je u tome što su na sportsku priredbu preselili svoje poslove i interese sa ulice. U gore opisanim slučajevima smo videli da je neko ko se javlja kao vođa navijačke grupe po pravilu osuđivan i umešan u različite poslove koji podležu sankcijama krivičnog zakonika. Gde su oni, tu je i nasilje, ali oni u tome nisu usamljeni, jer kao što političari često koriste javnu funkciju da bi se obogatili, tako i vođe navijača koriste tribinu da bi pokazali svoju snagu koja im posle donosi unosnije poslove.

Godinama je ovde ponavljano: navijačke grupe drže tržište narkotika, drže klubove i splavove u gradu kao obezbeđenje, reketiraju i tome slično. Međutim, oni su i važna partijska podrška strankama u Srbiji jer kako su sa njima manipulisale uprave, pa kriminalci, tako manipulišu i političke stranke intimno priželjkujući da bar jednom u životu sever ili jug skandira ime njihovog lidera ili da ga bar ne vređaju ako je na vlasti. Oni koji su jednom bili na punom stadionu ili u hali Pionir znaju kakav je osećaj kada te dvadeset ili ne znam koliko hiljada grla u glas bodri: mogu da ti narastu krila, možeš da pomisliš da je nebo granica.

Međutim, čini se da se na navijačkom nebu dogodila ozbiljna smena generacija koja će zahtevati drugačiji pristup u budućnosti. Cepanje Grobara od pre nekoliko sezona izbacilo je na površinu novu generaciju "vođa", koji su u većini slučajeva ljudi koji ne mogu mnogo u životu da izgube. Urbana je legenda da su se Grobari pocepali jer deo nije bio po ukusu uprave kluba koja je od navijačke grupe Alkatraz napravila likvidni d.o.o., koji prodaje karte, dobija novac za putovanja i koreografije, učestvuje u prodaji fudbalera. Vođe Alkatraza Aleksandar Vavić, Miloš Kimi Radisavljević i Đorđe Prelić, postali su medijske zvezde, ali sada dolazi nova ekipa koja traži svoje mesto na tribini i već postoje glasovi da je Kimi proteran sa juga upravo zbog "pronevere" zajedničkog novca.

KAKO DO "GENERALŠTABA": Partizanov Jug nikada nije bio jedinstven i on najviše podseća na srpsku vladu gde se teško dolazi do minimalnog zajedničkog interesa i "svako vodi svoju politiku". Uprava je forsiranjem Alkatraza pokušala da centralizuje čitav "kop", ali se to nije dogodilo jer svaka malo veća grupa ima svog vođu koji zapravo misli da je broj jedan. Za razliku od njih, navijačke grupe koje podržavaju Crvenu zvezdu u mnogo manjoj meri su eksponirane u javnosti i organizovane su na višem nivou. Njihova snaga se očitava u činjenici da se u klubu ne donosi nijedna važna odluka bez konsultacija sa "Generalštabom" – upravnim organom severne tribine. Poznata je priča da su oni, na primer, bili protiv dovođenja Roberta Prosinečkog, ali da su na kraju promenili odluku i bili dosledni u tome. Zvezdinu tribinu i dalje vode "stare vođe", ali se pojavljuje i nova ekipa koju će zapravo sve teže moći da kontroliše bilo ko jer se oni pojavljuju kao autentičan izdanak pojedinih grupa, odnosno nisu dovedeni sa strane, već reputaciju stiču od malih nogu, od tinejdžerskih dana, i vremenom zauzimaju svoje mesto na tribini.

Regrutacija za člana "navijačke grupe" kreće rano, još dok osoba nije u domenu krivičnog zakonika. Starije vođe znaju kako funkcioniše sistem, imaju mrežu advokata, imaju ljude u policiji i malo je verovatno da bilo kome od njih može nešto realno da desi (osim ako ih neko ne izbode ili ne puca na njih) i zato u "akcije" uključuju sve mlađe i mlađe klince koje u mnogo slučajeva štiti upravo mladost. Da bi došao do toga da ti daju da uneseš i zapališ baklju, moraš da se istakneš ili u prebijanju protivnika ili u nekim "težim oblicima kriminala".

I, negde pred kraj ove priče sa beogradskih ulica, hajde da pogledamo zbog čega se sve ovo dešava? Tipičan odgovor sociologa bi bio da mlade ljude privlače mesta u kojima mogu da artikulišu svoje nezadovoljstvo i da su kao takvi laka meta onima koji ih regrutuju u "navijačke grupe". Uđeš u ekipu, imaš drugove, imate šta da radite, provodite se, jaki ste u grupi, a može i nešto da se zaradi. Šta imaju na drugoj strani: nesrećne i nemoćne roditelje, ojađene bolestima i besparicom koji bi takvi trebalo da im objasne da se do uspeha ne dolazi brzo, da je dobro biti vredan, da nije dobro napadati "drugog" i slično.

U tom kontekstu, nije perspektiva u zatvaranju stadiona, zabrani grupa koje se kada padne noć pretvaraju u bande, već u nekoj vrsti šire i opsežnije debate o tome kako urediti čitav sistem. Oni koji su prekršili zakon moraće da odgovaraju, ali je nemoguće da se ostavi policiji da ona rešava društvene bolesti. Tim pre što je dokazano neuspešna u tome. A do konsenzusa će doći kada "navijači" ne budu više glina za političko-kriminalne krugove, već neko sa kim će morati otvoreno da se razgovara. I, najvažnije, da taj razgovor bude javna stvar.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---