---

Nikada ne možeš biti dovoljno mrtav da te nacionalisti ne bi prisilno mobilisali za njihovu stvar

"Glupost je neuništiva", tako se zove jedan davni album pulskih KUD Idijota; za one koji možda ne razumeju hrvatski, evo i prevoda na srpski: "glupost je neuništiva". Capisci? A može i "глупост је неуништива", da budemo skroz multikulti politički korektni. Naravno, to što je glupost vrlo slabo uništiva, i što je to neopoziva "kosmička" istina, nipošto ne znači da joj treba slobodno pustiti da džiklja gde, kako i koliko joj se hoće; ako bismo tako radili, teško da bi išta osim nje, gluposti, i preostalo na svetu.

Otkud sad ova lamentacija na temu svezagađujuće kosmičke sile? Tema jeste univerzalna i takoreći univerzumska, ali povodi su krajnje lokalni... Evo za danas ova dva, a iz istog grada, iz "Subotice na severu Bačke" koja je, po velikom Zvonku Bogdanu, "srce pisme bunjevačke". Meždu pročim, dakako. Nešto što se zove Treća Srbija, a što je (prevashodno) vojvođanski ogranak otpadnika iz Dveri (to otpadništvo je, da ne bude nesporazuma, tek pragmatično-interesno, a ne ideološko; u bitnom je sve to i dalje jedna te ista stvar), a što se već proslavilo po raznim paranormalnim fenomenima a la Andrej "mojne mala slikom da mi sekiraš Irineja, župnika i muftiju" Fajgelj, ovih se dana poizjavljivalo glede nekih "nemilih dešavanja" u Subotici. O čemu se radi? Pa, zapravo ni o čemu. Samo se Trećoj Srbiji nekako pričinilo da tamošnje vlasti i uopšte bitni "društveni faktori" nisu dovoljno ispoštovali (recimo, dodelom titula počasnih građana, imenovanjem po njima ulica, škola etc.) neke znamenite ljude rođene u Subotici ili nekako zaslužne za ovaj grad. Dovde je sve u redu, dešava se to, pa zašto se ne bi i Ukazalo Na Propuste? No, 3. S. ne bi bila ono što jeste da odnekud nije zaključila kako u svemu tome, gle, najgore prođoše pokojni uglednici "iz redova srpskog naroda", a to dakako ne može biti slučajnost, batice... Pa dobro, banalna nacionalistička paranoja u kojoj uvek neki Drugi zakidaju neke Nas, toga smo se barem naslušali onoliko, jedan mentalni ispad više ili manje, vrlo važno... Da, ali sad tek sledi pravi šećerko: među tim nacionalno zakinutim vaskolikim Srbljem nadobudni Trećesrbijanci nabrojaše i Danila Kiša i Radomira Konstantinovića a tu, da prostite, vrag, đavo, šejtan i ordog odnose svaku šalu-komiku.

Izgleda da nikada ne možeš biti dovoljno mrtav da te nacionalisti ne bi i tako pokojnog prisilno mobilisali za njihovu stvar, da te ne bi svrstali u svoj tabor za plemenska prebrojavanja bez obzira na to što ceo tvoj život i delo svedoče da si bio na drugoj obali, suprotnoj od takvih poput njih, da si se na sve tebi dostupne načine borio protiv otrovne gluposti i banalnog (ali ne samim tim i bezopasnog) zla koje takva (ne)svest proizvodi i održava do u beskonačnost. To je, eto, cinični trijumf nacionalizma, sarkastično zapišavanje tvog groba suzama lažne ucveljenosti: za života si im nekako izmicao, a bogme su te znali i žestoko zapljunuti, ali sad si, eto, njihov, sad si najedared upotrebljivi binSr, korisna stavka u jednom skudoumnom i bednom prebrojavanju...

Drugi primer preti da silu nepodnošljive gluposti dodatno "institucionalizuje". Izgradnja nove zgrade subotičkog Narodnog pozorišta odavno se pretvorila u zidanje Skadra na Bojani, vreme prolazi a para hronično nedostaje; u takvoj situaciji, dobrodošao je svako ko bi priložio neki dinar, može i evro, franak, forintu... A kunu? Ma, može i kunu, naravno. Ali, šta? Ako ne lažu Večernje novosti, navodno su, prilikom nedavnih bilateralnih susreta, i vlasti Republike Hrvatske pokazale dobru volju da doture koji cvonjak za dovršenje pozorišne zgrade. Lepo, zar ne? Jašta. Ali, za to navodno postoji i jedan uslov: da u budućem NP postoji i scena (a onda valjda i ansambl) "na hrvatskom jeziku". I lokalni moćnici, a to sve go demokrata, evropejac i multikultivista, navodno su oduševljeni tom ponudom. Ako je tako, onda je to primer nekovrsne dobronamerne imbecilnosti, sa potencijalno razornim varvarizujućim posledicama.

Drama na hrvatskom jeziku, naime, u Subotici već postoji, i ona je isto što i drama na srpskom jeziku. Kao što u zagrebačkom ili osječkom HNK već postoji drama na srpskom jeziku, pa je otuda nema razloga osnivati: Srbi i Hrvati (plus Bošnjaci i Crnogorci) dele zajednički policentrični jezik. Zato im je i "drama" zajednička, dočim Mađari imaju svoju. Postupati bilo kako drugačije, znači slediti onu liniju notornog idiotizma koja je svojevremeno titlovala film Rane, pa je "pička" u prevodu bila "pizda". Uostalom, na kojem se to jeziku u NP Subotica igra Čudo u Poskokovoj Dragi Ante Tomića?! I kako bi to uopšte izgledalo "paralelno" postojanje "srpske" i "hrvatske" drame u istom gradu? Šta, igrao bi "svako svoje"? A koji su to "svoji", i po kom kriterijumu? Ta, zamislite kad bi negde paralelno postojale nemačka i austrijska drama, ili engleska i američka?

A šta tek ako bi – u ime "multikulti" dobre volje – postavljali komade unakrsno? Recimo, na "hrvatskoj" sceni igraju Gospođu ministarku u kojoj se govori "ljubim ruke milostiva, kakstekaj", a na "srpskoj" pratimo dirljiv susret oca i sina iz Gospode Glembajevih: "Gde si bre Ignjatije, drtino matora?! Ama tu sam more Leontije, barabo belosvetska! A kude li se dede ona baronesa, kurvetina belosvetska, majke joj ga d’izvineš nabijem?" I pročaja, što bi reko Basara, na čistom crkvenohrvatskom.

Da, glupost kanda jeste neiskorenjiv korov, ali ovo bogme valja bez pardona čupati, ako nećemo da nas sve poguši.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---