ZA RACIONALIZACIJU DIPLOMATSKIH TROŠKOVA: Premijer Makedonije Nikola Gruevski...

Makedonija – Bura oko zajedničkih ambasada >

Skandinavski model za Balkance

Deo makedonske i albanske opozicije u predlogu Beograda o zajedničkom korišćenju objekata za diplomatska predstavništva u inostranstvu vidi pretnju da se Makedonija vrati pod srpsku kontrolu, a ne racionalnu meru da siromašne balkanske zemlje uštede novac

Za "Vreme" iz Skoplja

Predlog ministra spoljnih poslova Srbije Ivana Mrkića da članice nekadašnje jugoslovenske federacije zajednički koriste objekte za diplomatsko-konzularna predstavništva, izazvao je oštre reakcije u Makedoniji i naišlo na skeptične komentare na Kosovu i u Bugarskoj. Makedonski mediji su preneli pisanje "Novosti" da je srpski MIP kontaktirao kolege u Skoplju, Podgorici, Sarajevu i Ljubljani i izjavu šefa srpske diplomatije da su dogovoru o primeni "skandinavskog modela" zajedničkih diplomatskih predstavništava "najbliži Makedonci i Crnogorci". Na taj način bi siromašne balkanske zemlje smanjile visoke troškove diplomatskih misija.

Makedonski premijer Nikola Gruevski izjavio je da predlog Srbije, pored spomenutih, analiziraju i druge države, poput Turske i najverovatnije Hrvatske, te da bi na ovaj način Makedoniji bilo omogućeno da bude zastupljena u zemljama u kojima dosad nije imala svoje diplomate, ali da nije reč o zajedničkoj diplomatiji. "Nema nikakvog političkog naličja, u pitanju je čista finansijska ušteda i ništa više od toga", rekao je Gruevski, te da se podrazumeva da će diplomatske misije biti odvojene i da neće delovati zajednički, da je ideja prosto da se zbog uštede sredstava za iznajmljivanje objekata višak prostora u ambasadama deli sa drugim državama.

Prema rezultatima istraživanja Makedonskog centra za međunarodnu saradnju i Instituta za demokratiju iz Skoplja, makedonski građani su od pet suseda percepirali Srbiju kao najprijateljskiju zemlju (42 odsto), ispred Albanije (18,5 odsto) i uz visok procenat (22,8 odsto) onih koji smatraju da se nijedan sused "ne ponaša najprijateljskije prema Makedoniji". Ipak, predlozi poput najnovijeg Mrkićevog se još dočekuju s podozrenjem.

MRAČAN PROJEKAT: Dok je albanski partner u makedonskoj vladi, Demokratska unija za integraciju, podržao stav Gruevskog o srpskom predlogu, uz obrazloženje da je potrebna saradnja sa državama u regionu i da je reč o evropskoj praksi koju primenjuju mnoge male države, opozicija ima sasvim drugačije mišljenje. Albanska partija Nacionalni demokratski preporod smatra da je reč o "još jednom mračnom projektu za Albance u Makedoniji", jer se njime "oživljava drugi deo referendumskog pitanja o nezavisnosti države koje je glasilo: ‘Da li ste za nezavisnu Republiku Makedoniju, s pravom ujedinjenja sa jugoslovenskim republikama?’" Poslanik NDP-a Nadži Dželili je izjavio da "saradnja u oblasti diplomatije, odnosno usklađivanja spoljne politike, znači da se ova zemlja definitivno integriše u Srbiju".

Još žešća je bila reakcija VMRO-Narodne partije bivšeg premijera Ljubča Georgijevskog, koja je aktuelnoj vlasti zamerila da je "očigledno da posle zajedničke proslave stogodišnjice srpske okupacije Makedonije na Zebrnjaku, posle početka izgradnje doma srpskog oružja u centru Skoplja (nekadašnjeg Oficirskog doma), posle postavljanja cara Dušana i još pet vladara iz dinastije Nemanjića na mostu ‘Oko’, ovo predstavlja logičan produžetak politike današnje VMRO-DPMNE". Podsećajući da se nekadašnji VMRO-DPMNE devedesetih godina borio za makedonske ambasade, VMRO-Narodna partija ironično predlaže da se sada, pored ambasada, "spoje i ministarstva spoljnih poslova, jer je makedonski MIP očigledno poslednjih godina u funkciji severnog suseda". Albanska nevladina organizacija "Probudi se" smatra da makedonska vlada prihvata sve srpske predloge i da je ovaj projekat produžavanje "srbofilije u Makedoniji".

I kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodža je bio skeptičan: "Prvo, nordijske zemlje, koje mogu da imaju takve reprezentacije, bitno se razlikuju od postjugoslovenskih zemalja koje su u ove dve decenije preživele brojne ljudske tragedije i gde je politička nezavisnost najveća potreba. Srbija još uvek interveniše u unutrašnjim poslovima susednih država i zato je regionalna saradnja daleko od toga da bude odlična."

Božidar Dimitrov, direktor bugarskog nacionalnog muzeja i nekadašnji kontroverzni ministar za dijasporu, izjavio je da je "formiranje zajedničkih ambasada Srbije i Makedonije korak ka stvaranju zajedničke države". Dimitrov tvrdi da "svako ko poznaje istoriju Makedonije zna da su tu državu stvorile srpske tajne službe".

Ove reakcije najbolje ilustruju u kakvoj atmosferi makedonske diplomate moraju da balansiraju na balkanskoj vetrometini. S jedne strane, Makedoniji je u naporima za evroatlantske integracije neophodna sposobna i agresivna diplomatija, a s druge, obećanja partija na vlasti o kupovini desetak objekata za ambasade se nisu ostvarila – i pored toga što su sredstva za to postojala kada su prvi put osvojile vlast. Kasnije su se finansijske mogućnosti smanjivale, delimično i zbog bezmilosnog trošenja sredstava za stvaranje nove svesti o nacionalnom identitetu kroz kontroverzni projekat "Skopje 2014".

BITKA ZA SPOMENIKE: Diplomatija, ali i svakodnevni odnosi sa susedima, u Makedoniji, nažalost, nose breme prošlosti. Posle polemika o fantomskom postavljanju spomenika Titu, još se nisu stišale reakcije jedne od partija etničkih Srba zbog (neuspešnog) pokušaja grupe etničkih Albanaca da sruše spomenik caru Dušanu u centru Skoplja (za kojeg se i dalje zvanično ne zna ko ga je postavio i da li za njega postoji odobrenje lokalnih vlasti), a već je eksplodirao novi problem oko postavljanja spomen-ploče Mari Bunevoj na Keju pored Vardara. I dok Dušana, zbog tugaljivih scena neuspešnog udaranja čekićem po postamentu spomenika, ali i povremenih najava albanskih demonstranata da će ga ipak srušiti, redovno čuvaju policijske snage, ploču Bunevoj, koju je 12. januara postavio Bugarski kulturni centar iz Skoplja, neko je slomio čim je pao mrak, a isto je prošlo i nekoliko prethodno postavljenih spomen-ploča posvećenih Bunevoj, za koje nije postojalo odobrenje vlasti.

Buneva, Makedonka iz Tetova, 13. januara 1928. je u Skoplju izvršila atentat na Velimira Prelića, sudskog službenika Kraljevine SHS, koji je učestvovao u velikom sudskom procesu protiv dvadeset makedonskih studenata, članova makedonske omladinske tajne organizacije formirane u Beču. Pošto je ubila Prelića, Buneva je sa 27 godina izvršila samoubistvo, pa je pojedini krugovi u Bugarskoj smatraju nacionalnom heroinom, koja je, kako je pisalo i na spomen-ploči, "herojski poginula boreći se protiv srpskog okupatora". Jedan od prisutnih svečanom činu postavljanja ploče, Mitko Georgiev, kojeg su mediji predstavili kao predstavnika Bugara u Makedoniji, optužio je vladajući VMRO-DPMNE da je "četničko-udbaška struktura" i da će "rukovodstvo predvođeno Nikolom Gruevskim učiniti sve da Makedonija nikad ne uđe u NATO i EU, čime će se ispuniti srpsko-grčki interesi na Balkanu".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---