KULTURNA RUTA EVROPE: Pogled na Dunav

Inicijative – Dunav >

Dani velike reke

Dunav infrastrukturno izgleda kao potpuno različita reka u različitim državama. U poslednje vreme, aktivno se radi na objedinjavanju ovog regiona, ako ništa drugo, ono bar u ekonomskom i turističkom smislu

Onaj ko odluči da par sati provede na jednom od splavova usidrenih na Dunavu, ispod Kule Nebojše, ima priliku da uživa u reci, u odličnoj hrani, u neverovatnom pogledu, ali i u mudrostima koje u knjigama teško da će naći. Saznaće, primera radi, da je "oko Dunava vazduh s vetra svežiji i hladniji nego pored Save", ali i da "kad vidiš belu penu na dunavskim talasima, treba da bežiš na obalu" i spremiš se za nevreme. Podnožje Kalemegdana nije, naravno, jedino mesto na kojem čovek može da čuje ovakve priče. Duž svih 2857 kilometara druge po dužini evropske reke, različiti narodi i kulture razvili su svoje poglede na Dunav i njegovo okruženje, ali i na različite načine pokušavali (i uspevali) da u njemu uživaju i da ga na pravi način iskoriste.

Već i sama dunavska statistika govori dovoljno o značaju te reke za Evropu.

U dunavskom basenu, recimo, živi više od sto miliona ljudi i govori se više od dvadeset različitih jezika. Čak četiri prestonice nalaze se baš na Dunavu – Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd. Brojne kulture razvijale su se u ovoj oblasti još pre devet hiljada godina, a smatra se da je čak 19 rimskih careva rođeno u srednjem i donjem toku Dunava. Na obalama Dunava pronađeno je više značajnih arheoloških lokaliteta, između ostalih i Lepenski vir. Stotine retkih i zaštićenih vrsta žive u Dunavu ili na njegovim obalama. Mnogo je nacionalnih parkova u svim državama kroz koje Dunav protiče, mada poznavaoci tvrde da je Dunavska delta, na ušću Dunava u Crno more, ipak nešto posebno: tu, na četiri hiljade kvadratnih kilometara i u sklopu 23 različita ekosistema, živi 300 vrsta ptica i desetine životinjskih vrsta.

Pošto izvire u Nemačkoj, teče kroz srednju i jugoistočnu Evropu, a tok završava u Rumuniji, Dunav infrastrukturno izgleda kao potpuno različita reka u različitim državama. U poslednje vreme, aktivno se ipak radi na objedinjavanju ovog regiona, ako ništa drugo, ono bar u ekonomskom i turističkom smislu, čime se između ostalog bavi i Dunavski centar za kompentenciju (DCC). Fokus teme ove organizacije su kulturno-istorijsko nasleđe, prirodno okruženje i aktivni turizam, a okuplja različite partnere (nacionalne turističke organizacije, nevladin sektor, restorani, hoteli, kampovi,...) iz deset zemalja. Činjenica da je Beograd sedište DCC-a, Srbiji omogućava jači turistički angažman, promociju na evropskom i svetskom turističkom tržištu, ali i učešće u novim regionalnim turističkim ponudama. Između ostalog, Srbija je deo značajne kulturne rute – "Put rimskih careva i Dunavski put vina", koja je zvanični kandidat za sertifikaciju kao Kulturna ruta Saveta Evrope i inače jedina koja je formirana u ovom delu sveta. U pitanju je inače ruta koja povezuje Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju, odnosno dvadeset rimskih lokaliteta i dvanaest vinskih regija koje postoje u ovim državama. Turistima zainteresovanim za ovakav tip aktivnosti, nudi se priča o životnom stilu, značaju i zaostavštini rimskih imperatora u našim krajevima, ali i praćenje kako se ukus vina od istih sorti grožđa – u zavisnosti od sunca, vetrova i terena – menja dok putujete niz Dunav.

"Za razliku od gornjeg toka Dunava, koji je razvijeno i povezano turističko tržište, u srednjem i donjem Dunavu to nije slučaj. I pored prirodnih i kulturnih atrakcija, tu nemamo dovoljno atraktivnih turističkih proizvoda niti dovoljno konkurentan sektor turizma. Zato je za početak važno raditi na tome da se pojača turistička razmena unutar regije, umesto da se isključivo radi na privlačenju stranih turista, iako na prvi pogled to izgleda kao bolja opcija", kaže za "Vreme" Danko Ćosić iz DCC-a. Stranaca ipak ima: to su uglavnom avanturisti koji ne očekuju razvijenu infrastrukturu, koji su kulturno radoznali i uglavnom dolaze iz Nemačke, Austrije i Holandije.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---