---

 

Putin sankcijama odgovorio na sankcije zapada

 

Dekretom o merama osiguranja bezbednosti Ruske Federacije zabranjen uvoz određenih poljoprivrednih proizvoda, sirovina i hrane iz zemalja koje su uvele sankcije Rusiji zbog njene uloge u ukrajinskoj krizi

Dekretom 6. avgusta predsednik Ruske Federacije Putin je na godinu dana zabranio u Rusiju uvoz poljoprivrednih proizvoda, sirovina i hrane iz zemalja koje su nametnute sankcije protiv Rusije, odnosno ekonomske sankcije protiv pravnih lica po ruskom zakonu i (ili) pojedinaca.

Dokument je potpisan "u cilju zaštite nacionalnih interesa Ruske Federacije i stupa na snagu od dana njegovog potpisivanja. Ruski predsednik Vladimir Putin naložio vladi da utvrdi spisak listu poljoprivrednih proizvoda, sirovina i hrane, proizvoda koji ne mogu da se uvoze iz zemalja koje su usvojile sankcije protiv Moskve. Zamenik ministra ekonomskog razvoja Aleksej Lihačev izjavio je agenciji Interfaksu, da je spisak artikala čiji je uvoz ograničen već gotov i da predstoji samo to da ga vlada odobri, a 7. avgusta premijer Dmitrij Medvedev je objavio da je Moskva uvela potpunu zabranu uvoza govedine, svinjetine, mesa živine, ribe, sireve, mleka i proizvoda od voća i povrća iz Australije, Kanade, EU, SAD i Norveške na rok od jedne godine, a spisak proizvoda čiji je uvoz ograničen objavljen je na sajtu ruske vlade. Kada je to premijer Dmitrij Medvedev saopštio na sednici vlade dodao je da je Moskva spremna da preispita embargo na import iz niza zemalja, "ako inostrani partneri budu demonstrirali konstruktivni prilaz pitanjima međusobne saradnje"...

Putin je 6. avgusta naredio vladi Ruske Federacije da preduzme mere da spreči brz rast cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Vladi, proizvođačima ,prodavcima udruženjima, organizacijama i trgovinskim lancima naređeno je da preduzmu mere za povećanje snabdevanja ruskih potrošača domaćom robom, javlja agencija RIA Novosti.

U utorak 5. avgusta rusko izdanje "Vedomosti" javljalo je da ruski činovnici razmatraju mogućnost ograničenja ili potpune zabrane preleta evropskih kompanija iz Evrope u Aziju preko teritorije Rusije, ali u Putinovom ukazu o tome nema reči.

Ranije, pre objavljivanja Putinovog dekreta javljano je o zabrani uvoza pilećeg mesa iz Poljske. Bilo je takođe zaustavljanja uvoza čokoladnih proizvoda iz Ukrajine s pozivom na fitosanitarnu kontrolu. U Ruskoj Dumi se u prethodnom periodu čuli glasovi o mogućem ograničenju poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine nakon njenog potpisivanja ugovora sa EU.

Rusija više uvozi hrane nego što izvozi. Ona godišnje uvozi prehrambenih proizvoda u vrednosti od 40 milijardi dolara. Poljaci prošle godine u Rusiju izvezli oko 677.000 tona jabuke, pa, kako piše Fajnenšel tajms Poljsku, u kojoj poljoprivreda trenutno čini 3,8 odsto BDP-a ruski embargo bi mogao košta 0,6 odsto BDP-a. Rusija je najveće izvozno tržište za voće i povrće iz EU (2 milijarde evra godišnje), a drugo po veličini izvozno tržište za američku piletinu i ćuretinu.

Privredni list RBK konstatuje da je Rusija – drugo po veličini tržište za američko meso od živine (posle Meksika). U prošloj godini iz SAD je izvezeno 276 tona mesa ili oko 8 odsto američkog eksporta piletine, što donosi 329 miliona dolara, a ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju u SAD je donosila 1,3 milurjardi dolara.

Rusija je najveće strano tržište za voće i povrće iz EU što donosi oko 2 milijardi evra za godinu. Iz EU (Danska, Finska, Francuska, baltičke zemlje) Rusija je uvozila velike količine mlečnih proizvoda, a iz Japana – morske pprodukte.

Ruska služba BBC citira šefa predstavništva Evropske komisije u Moskvi, litvanca Vigaudasa Ušackasa da će gubici EU zbog ruske zabrane uvoza mesa, ribe, mlečnih proizvoda mogu doseći 12 mlrd evra.

Za gigantsku Evropsku Uniju to je malenkost, ali za male ekonomiije ruskih neposrednih suseda kao što su baltičke zemlje efekat će biti mnogo primetniji, a za određena preduzeća ruske sankcije mogu da predstavljaju žestok udar. Savetnik šefa litvanske filijala švedske banke SEB Gitanas Nauseda kazao je za bbcrussian.com, da u prošloj goduini eksport roba iz Litvanije u Rosusiju koje su potpale pod zabranu, činio oko 1,45 mlrd evra.

Ruske inspekcije su poslednjim meseci vraćale s granice rumunsku govedinu, poljske voće u povrće, litvansku svinjetinu, ribu i mleko u prahu ukrajinsko voće i povrće, sir, američke smrznute plodove mora, moldavske biljne proizvode...

PRETHODNO: ZAPADNE SANKCIJE PROTIV RUSIJE

Nakon višečasovnog sastanka ambasadora 28 država članica Unije u Briselu Evropska Unija je 29. jula pooštrila ekonomske sankcije protiv Rusije (kao što su to učinile i SAD), zbog njene podrške separatistima u istočnoj Ukrajini, a s namerom da primoraju Moskvu da promeni politiku prema Ukrajini.

Optužujući Rusiju da rasplamsava konflikt u Ukrajini, zemlje EU, SAD, Kanada i Japan su uveli nove sankcije protiv ruskih liste kompanija, banaka i političke ličnosti, zamrzavanje njihovih računa u inostranstvu zatvaranjem ulazak na njenu teritoriju, odustajanje ruske proizvode. Novim sankcijama obuhvaćeni su aviokompanija "Dobrolet erlajns", brodograđevinska kompanija "Junajted šipbilding korporejšn", Sberbank, RSHB, VTB, Gazprombank i VEB, VTB, RSHB, Ruska poljoprivredna banka i Banka Moskve. Evropskim investorima je zabranjeno da obavljaju operacije vrednosnim papirima i kreditnim instrumentima tih banaka posle 1 avgusta. Zabranjeno je takođe prodaja, ili eksport tehnologije i opreme koje mogu biti upotrebljene za istraživanje i eksploataciju nafte na Arktiku ili nafte iz škriljaca. U taj spisak spadaju razne cevi, (za transport nafte i gasa) i delovi za platforme. Kasnije je javljeno da su pod sankcije EU koje će trajati godinu dana s mogućnošću preispitivanja kroz četiri meseca potpale četiri banke Sberbanka, VTB, Gasprombanka, VEB i Roseljhozbanka...

Proširenjem liste ruskih banaka, američkim sankcijama su sada obuhvaćene skoro sve najveće banke u državnom vlasništvu većim od 50 odsto, izuzev Sberbanke.

Sankcijama brodogradilištu sa sedištem u Sankt Peterburgu zamrznuta su sva sredstva koje ono možda ima u SAD i s njim su zabranjene sve američke transakcije. Novi paket pruža mogućnost ograničenja pristupa ruskih banaka evropskim tržištima kapitala, što bi moglo da ugrozi preduzeća za pružanje finansijskih usluga koja posluju u Rusiji.

Nove mere prevazilaze mere zamrzavanja sredstava i zabrane viza koje su dosad uvedene i nameću ograničenja u finansijskom, vojnom i energetskom sektoru.

U mere koje će biti uvršćene u novi paket spada i novo zamrzavanje bankovnih računa i zabrana boravka osobama iz bliskog okruženja predsednika Putina, kao i zabrana prodaje oružja, osetljivih tehnologija u domenu energetike i proizvoda sa dvojnom upotrebom u civilne i vojne svrhe.

Paket sankcija SAD, uveden 17. jula, odnosio se na ruske kompanije Rosnjeft, drugu najveću gasnu kompaniju Novatek i treću najveću banku Gasprombank, kao i više drugih banaka, pojedinaca i proizvođača naoružanja Kalašnjikova.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je na brifingu 28. jula da ne razume šta zapadni partneri zapravo traže od Rusije, a da mu se čini da su u EU žurili da pre avgustovskih odmora donesu odluku o sankcijama, pa će svi odahnuti...

U tom kontekstu on je podsetio da je Rusija podržala dogovor ukrajinske vlasti i opozicije od 21. februara, koji, po njegovim rečima ukrajinska strana nije poštovala, Ženevski dogovor o mirnom rešavanju krize od 17. aprila, i pozvala da se na granicu sa Ukrajinom postave posmatrači OEBS-a, što se odlaže.

Lavrov je napomenuo, citirajući analizu Dž. Fridmana u Statforu (Strategic Forecasting Inc)) da je približavanje Evropske Unije i Rusije glavna opasnost za SAD i da i to treba uzeti u obzir. Lavrov je tada napomenuo da se Rusija ne priprema da primeni politiku «oko za oko, zub za zub»...

Odgovor Kremlja je ipak usledio. Putin je odgovor najavio 5. avgusta na jednom političkom susretu u Voronježu, 6. avgusta je potpisao dekret o tome...

SAD i EU su spremne na uvođenje novih sankcija protiv Rusije, ukoliko ona ne bude uticala na deeskalaciju sukoba u Ukrajini, izjavio je u četvrtak 7. avgusta zamenik ministra finansija SAD za borbu s terorizmom i finansijske istrage Dejvid Koen. Po njegovim rečima mere Rusije, će "verovatno da imaju zanemarljiv uticaj" na ekonomiju SAD. Administracija Sjedinjenih Američkih Država je u kontaktu sa poslovnom zajednicom o toj temi, rekao je Koen, odbivši da komentariše o verovatnoću da će se ova situacija uticati velike projekte američke energetske kompanije Exxon Mobil u Rusiji.

Austrijski list Wirtschafts Blatt piše da farmeri iz Češke, Grčke i Austrije nameravaju da od EU i od svojih vlada traže kompenzacije za gubitak ruskog tržišta.

Dopunjeno 7. avgusta

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---