Alibaba – Kompanija vredna 230 milijardi dolara >

Sezame, otvori se

Džek Ma (Yun Ma) voli da kaže da inspiraciju crpi iz filma Forest Gamp, gde sebe vidi kao glavnog junaka, od koga niko nije očekivao da uspe. Jer, ako su mogli Forest Gamp i on, onda može bilo ko. A nastavnik engleskog jezika Ma je svakako uspeo: sa prvim izlaskom na berzu prodao je akcije svoje firme Alibaba.com za 25 milijardi dolara

Prošlog petka, 19. septembra, na njujorškoj berzi otvorio se Sezam. Jedna od najvećih kineskih kompanija, a svakako najveći sajt za onlajn trgovinu na svetu, Alibaba, izneo je svoje akcije na tržište. Vrlo bučno. Inicijalna javna ponuda te kompanije najveća je u istoriji, prodato je akcija u vrednosti od 25 milijardi dolara, čime je kompanija procenjena na 230 milijardi dolara, tek petnaest manje od američkog trgovinskog giganta Volmarta. Inače, plan i san osnivača Alibabe Džeka Maa je da prestigne Volmart u narednih 15 godina. Kako stvari stoje, to bi moglo da mu uspe već do kraja ove nedelje.

Odakle se pojavilo to čudovište od firme za koju je malo ko do prošle nedelje čuo, a sada je postala simbol svetskog poslovnog uspeha? Alibaba.com je osnovan pre samo 15 godina u gradu Handžouu, blizu Šangaja. Otprilike u vreme kada smo ovde dobijali g17-plus, tamošnji nastavnik engleskog i sitni internet preduzetnik (pomenuti Džek Ma), sa svojih 17 saradnika krenuo je da pravi sajt koji bi povezao mala kineska preduzeća. Nije mu to bio prvi posao na internetu, već je imao neke pokušaje koji su se uglavnom obijali o tada tvrde kineske zakone. Recimo, smatra se osnivačem prve kineske internet kompanije (1995) koja je objavljivala male oglase, što ga je preporučilo za neke druge poslove pod kontrolom kineske vlade. Kako god, sve do 1999. bio je običan čovek, doduše ambiciozan. Voli da kaže da mu je u trenutku kada je osnovao Alibabu plata bila 20 dolara. Danas je milijardu puta bogatiji i još malo preko toga.

SANJAR U SIJETLU: Pedesetogodišnji Ma je interesantan lik. Sitan, žgoljav, ali pun energije. U biografiji mu stoji da je u školi muku mučio sa matematikom i većinom drugih predmeta, ali je engleski naprosto obožavao. Tek iz trećeg puta je položio prijemni za fakultet, postao nastavnik engleskog i time se bavio sve do 1995, kada je tokom boravka u Sijetlu otkrio internet. Kaže da je "pivo" bilo prvo što je pretraživao na mreži. Odmah je osetio koliki je potencijal interneta, ali je u Kini imao malo sagovornika na tu temu. Većinom su ga smatrali beznadežnim sanjarom.

Ma voli da kaže da onaj ko se ne obogati do 35. godine života jednostavno nije dovoljno ambiciozan, znači sam je za to kriv. Njemu toga nije nedostajalo, ali ne bi mogao da se požali ni na okolnosti. Za razliku od svoje okoline, pa i neposredne (ličnih prijatelja koje je bezuspešno pokušavao da zainteresuje za posao), on je u internetu video neverovatnu priliku za povezivanje malih biznisa koji su krajem devedesetih nicali u Kini nuklearnom brzinom. Alibaba je na početku bio mesto na kojem su oni oglašavali svoju ponudu ili pronalazili partnere. Pokazalo se da im je baš to nedostajalo i uskoro se nije znalo da li veću gužvu prave investitori koji bi da ulože u Maov projekat ili preduzetnici koji bi da se kod njega oglase. Samo dve godine rada bile su potrebne da Alibaba donese prvi profit. Posao se dalje širio kao šumski požar.

Baš kao i fabrike u kojima se kopiraju zapadni proizvodi tako da ne prepoznate razliku, tako je Alibaba kopirao zapadnu onlajn trgovinu. S tim da je Alibaba (sada već Alibaba grupa) unutar sebe okupio kineske verzije Ibeja, Amazona, Pejpala i još nekolicine trgovačkih sajtova. Trenutno drže 80 odsto kineske onlajn trgovine, a preko servisa za plaćanje Alipeja se obavlja polovina svih onlajn novčanih transakcija u toj zemlji (oko 300 milijardi dolara godišnje).

Međutim, nije sve u slučaju Alibabe baš kao u bajci. Kompanija svoj uspeh duguje ne samo činjenici da je u Kini bila prva, već i da joj je neko omogućio da taj povlašćeni status zadrži i kada je postalo jasno u kakvu se zlatnu koku pretvara. Kineske vlasti su, u međuvremenu, donosile razne propise koji su mnogima otežali poslovanje, ali se Alibabi manje-više gledalo kroz prste. Veruje se (osnovano) da je to zato što je veliki broj sinova i unuka visokih partijskih funkcionera preko svojih firmi obilno investirao u Alibabu i ovaj uspeh na berzi ih je enormno usrećio.

Ali kada se pre nekog vremena proneo glas da Džek Ma razmišlja da se iz rodnog grada preseli u Hongkong, gde je život nešto komforniji, mnogima se to nije dopalo. Zvučalo je kao saplitanje kineskog sna o običnom čoveku koji se uzdiže na vrh sveta, ali ostaje u svojoj zemlji i svom gradu. Ma je vrlo brzo demantovao te priče, rekavši da je Hongkong fantastično mesto u koje voli da ode i gde ima prijatelje, a pritom je u Kini. I dodao da on ostaje tamo gde se rodio, u Handžouu.

VIRTUELNA SVETSKA PIJACA: Kineski zakoni, pravljeni po partijskoj direktivi, umeju da budu naklonjeniji bogatim ljudima, nego zapadni zakoni, tako da je Alibaba u svom zahtevu za prijem na berzu naveo da Džek Ma neće moći da upravlja bez kontrole, investira mešajući firmino i lično (mi bismo rekli, da vadi iz kase kada mu zatreba keš), te da će gro profita morati da ulaže u dobrotvorne svrhe. Inače, Njujorška berza nije prva kojoj se kompanija obratila, najpre su hteli da se oprobaju na Hongkonškoj, ali se tamo nisu dogovorili.

Poznavaoci prilika u Kini kažu, doduše sa ove distance, da je projekat poput Alibabe jednostavno morao da uspe. Kada je zemlja krenula da se otvara, ljudi su bili željni svega. A nedostajali su im šoping-molovi i kultura kupovine u njima. Zato su procvetali oni koji su preko Alibabe naručivali najrazličitiju robu i isporučivali je na kućnu adresu ili makar u obližnju radnju. Alibaba je bio onlajn megamarket gde su kupovali nakupci i trgovci, jer se količine manje od deset ili dvadeset komada nisu nudile. Sa udobnom pozicijom na tržištu od milijardu i dvesta miliona ljudi nije bilo neophodno biti briljantan matematičar da bi se napravio rezultat. Sada konkurencija počinje da pritiska i u Kini, samo je, u međuvremenu, Alibaba postao svetski relevantan igrač.

Zaista, portal izgleda kao da ste na kineskoj pijaci, što se tiče i ponude i cena. Roba je iz celog sveta, smatra se da nema ozbiljnog malog biznisa koji nije tamo (gotovo u svakoj kategoriji nudi se nešto proizvedeno u Srbiji). Ako postoji Fejsbuk za biznis, onda je to to. U svojoj poslovnoj istoriji Alibaba je imao i posrnuća. Jedno od ozbiljnijih bilo je pre nekoliko godina, kada su uveli Zlatnog dobavljača, titulu koja je garantovala poštenje. Da bi se ispostavilo da je više od dve hiljade "zlatnih" prevarilo svoje komitente, to jest da je neko titule delio bez mnogo provere ili za lepu nadoknadu.

Pojedini razumni glasovi pokušavaju da smire euforiju govoreći da to što Alibaba pravi ogromne profite i što će verovatno nastaviti to da čini ne znači da je u tom poslu sve čisto i po propisu, čak i kada je izlistano na Vol stritu. Oni bi voleli da kompanija posluje transparentnije, ali su svesni da je kinesku vladu teško naterati da prihvati, recimo, "standarde Evropske unije". Ako joj to ne prija.

Džek Ma voli da kaže da inspiraciju crpi iz filma Forest Gamp, gde sebe vidi kao glavnog junaka, od koga niko nije očekivao da uspe. Taj primer voli da daje svojoj okolini, jer, ako su mogli Forest Gamp i on, onda može bilo ko.

Kompaniju je nazvao Alibaba, jer gde god da je proveravao u svetu, svi su mu na pomen tog imena odgovarali sa "Sezame, otvori se". Zaključio je da je pronašao univerzalno ime, simpatično svima, antiheroja koji se obogatio jer je umeo da sluša i u pravom trenutku čuje šta treba. Taj Alibaba se nosio sa 40 razbojnika i uspeo je da ih pobedi zahvaljujući sluškinji Morgijani kojoj se bogato odužio. Baš kao i Džek Ma Kini.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---